СВЕТИ ПАТРИК

Тропар - Глас 3

Свети владико Патриче, Верни пастиру краљевског стада Христова, Испунио си Ирску лучом Јеванђеља: Моћном силом Тројичном! Сада предстојавши Спаситељу, Моли Христа Бога да нас сачува у вери и љубави!

Кондак - Глас 4

Из ропства на слободу побегао јеси у служби Христу

Који те посла да земљу Ирску ослободиш ђавољег ропства

Посејао си Реч Јеванђеља у срцима незнабожачким.

У својим путовањима и тешкоћама беше једнак Апостолу Павлу!

Примивши награду за свој труд на Небу,

Никада не престај молити се за стадо које си окупио на земљи

Владико Патриче Свети!

Кратак животопис Светог Патрика епископа Армашког и просветитеља Ирске 

Свети Патрик, просветитељ Ирске рођен је око 385. године, од оца Калпурнија, римског декуриона (званичног јавног, државног порезника). Живео је у селу, које у свом делу „Исповест“, назива Банавем Таберние (Bannavem Taberniae), чија данашња локација није позната, а једна од претпоставки је да се село налазило у Велсу код ушћа реке Северн. Када му је било шеснаест година, заробили су га пирати и одвели у Ирску где је продан у робље, и тамо радио као чувар свиња на гори Слемиш у округу Антрим. Током свог ропства, Патрик је одлично научио ирски језик који му је касније био од велике користи у његовој мисији ширења Хришћанства.

Током усамљених дана које је проводио на гори Слемиш, молио се Богу, и тако живео пуних шест година. За то време имао је два виђења. У првом виђењу речено му је да ће се вратити у свој дом, а у другом да га чека спреман брод. Запутивши се пешке, Патрик је ходао око триста километара до обале, где је успео да се укрца у брод, и врати својим родитељима у Британију.

Нешто касније отишао  је у Галију и учио за свештеника код Светог Германа у Оксеру (слави се 31. јула) и поверена му је мисија у Ирској, где је наследио Светог Паладија (слави се 7. јула). Свети Паладије није постигао значајан успех у Ирској. После годину дана мисионарења отишао је у Шкотску где се упокојио 432.

Патрик је још једном имао виђење у сну у коме му је анђео пришао носећи прегршт писама. Одабравши једно на коме је писало „Глас Ираца“ зачуо је глас крштених Ираца како га моле да им се врати.

Иако је Свети Патрик имао највише успеха у ширењу Јеванђеља, он није био први, а ни једини мисионар у Ирској. Било је и других мисионара који су били активни на југоисточној обали, али је Свети Патрик је имао највећи утицај на своје следбенике и највећи успех у проповедању Јеванђеља Христовог. У Ирску се вратио, претпоставља се, око 432. године (мада је овај датум споран), око годину дана након Светог Паладија који је већ започео мисију. 

Свети Патрик је основао многе цркве и манастире широм Ирске, али христијанизација  ирског народа није ишла лако. Доживео је много пуно непријатељства и много пута је био нападан. Суочавао се са опасностима, вређањима, и замерали су му  што је странац и некадашњи роб. Постојала је и реална опасност да га пагани убију. Упркос многим препрекама, он је остао веран свом позиву, и многе људе приводио Христу крштавањем.

Аутобиографска исповест Светог Патрика говори о бројним проблемима и разочарењима која је трпео. На пример, једном пријатељу се поверио да га је прогонио неки грех који је починио у младости пре навршених петнаест година.  Пријатељ га је уверавао у Божју милост, чак је и подржао Патрика за место епископа. Међутим, касније се окренуо против њега и обелоданио Патрикову исповест, у покушају да спречи његово посвећење за епископа. Ни много година касније свети Патрик није могао да преболи што га је његов драги пријатељ јавно осрамотио.

Аутентичан спис светог Патрика је и Посланица Коротику. У њему оповргава нападе Коротикових следбеника на једног човека из његове пастве. Молитва Штит вере (позната под латинским називом "Лорика") приписује се такође Светом Патрику. Из ових списа, може се видети да је Свети Патрик имао јасну свест о Божијем призиву,  а такође видимо и његову одлучност, смирење, предузимљивост и истрајност у мисионарењу које му је поверено. У „Исповести“ он себе назива „грешником“, „најнезнавенијим и неважним“, и „презреног од многих“. Свој успех приписује Богу, а никако својим талантима: „Све дугујем Божјој милости, што је кроз мене толико људи поновно рођено у Њему.“

До тренутка када је радио на успостављању свог архиепископског трона у Армарху 444. године, Свети Патрик је имао и друге епископе који су му помагали, затим велики број аутохтоних свештеника и ђакона. Оснивао је манастире и радио на унапређењу монаштва.

Свети Патрик се често представља на иконама са тролисном детелином, или са змијама како беже од њега. Тролисну детелину је користио да би незнабошцима предочио учење о Светој Тројици. Користећи три листа детелине која израстају из једне влати, успео је да објасни смисао једног Бога у три лица. Прича да је Свети Патрик протерао змије из Ирске историјски је неоснована.

Свети Патрик се упокојио 17. марта (по старом календару) 461. (неки извори кажу 492). Постоје разна предања о његовим последњим данима, али то су у главном легенде. Писац његовог житија, Морих, каже да нико не зна тачно место где је сахрањен Свети Патрик. Свети Колумба из Ајоне (слави се 9. јуна), говори да му је Дух Свети открио да је Свети Патрик сахрањен код Саула, на месту где је подигао прву цркву. У Даунпатрику, у месту у коме се, према предању, налази гроб светитеља, постављена је гранитна плоча 1899 године.  

Извор-Oca.org

http://orthognosia.blogspot.com/2015/03/the-life-of-st-patrick-bishop-of-armagh.html

Превод: Храм Свети Јован