 |
| Христос пред Кајафом |
 |
У најкраћим цртама нагласићемо основне богословско историографске особине часова:
Први час, спомен на осуду Христа (од стране Кајафе и осталих) и довођење Христа пред Пилата.
Трећи час, спомен на мучење које је Спаситељ претрпео у Пилатовом преторијуму.
Шести час, спомен на распеће Господа између двојице разбојника; спомен на Његова страдања и искупљење Адамовог греха.
Девети час, спомен на Спаситељеву смрт, затим на чудесне догађаје који су пропратили тај тренутак и пораз смрти.
Подобно чињеници да је литургија на Велики четвртак централна литургија током једне црквене године, ако се то посматра из угла што се тога дана чини спомен на установљење Евхаристије, исто тако и Царски часови Великог петка нред стављају основу свих служби часова током богослужбене године, јер се они служе у дан који им је и дао почетак и освештао их.
Чин садашње службе потиче од светог Кирила Јерусалимског (315-386), али у својој основи чин пројављује изузетну древност. Реформу чина обавља патријарх Софроније Јерусалимскн (+641). Овом приликом потребно је напоменути и следеће: Јерма (који је живео у 2. веку), спомиње петак као дан поста у спомен на Спаситељеву смрт,[1] тако да се Велики петак неретко назива и Пасхом распећа. To је многозначан назив са дубокнм смислом, поготово ако на уму имамо и речи апостола Павла, који је рекао: „Јер и Пасха наша Христос, жртвовао се за нас“ (l.Kop. 5,7).
Први час, спомен на осуду Христа (од стране Кајафе и осталих) и довођење Христа пред Пилата.
Трећи час, спомен на мучење које је Спаситељ претрпео у Пилатовом преторијуму.
Шести час, спомен на распеће Господа између двојице разбојника; спомен на Његова страдања и искупљење Адамовог греха.
Девети час, спомен на Спаситељеву смрт, затим на чудесне догађаје који су пропратили тај тренутак и пораз смрти.
Подобно чињеници да је литургија на Велики четвртак централна литургија током једне црквене године, ако се то посматра из угла што се тога дана чини спомен на установљење Евхаристије, исто тако и Царски часови Великог петка нред стављају основу свих служби часова током богослужбене године, јер се они служе у дан који им је и дао почетак и освештао их.
Чин садашње службе потиче од светог Кирила Јерусалимског (315-386), али у својој основи чин пројављује изузетну древност. Реформу чина обавља патријарх Софроније Јерусалимскн (+641). Овом приликом потребно је напоменути и следеће: Јерма (који је живео у 2. веку), спомиње петак као дан поста у спомен на Спаситељеву смрт,[1] тако да се Велики петак неретко назива и Пасхом распећа. To је многозначан назив са дубокнм смислом, поготово ако на уму имамо и речи апостола Павла, који је рекао: „Јер и Пасха наша Христос, жртвовао се за нас“ (l.Kop. 5,7).
НАПОМЕНЕ:
ТУМАЧЕЊЕ БОГОСЛУЖЕЊА СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ И ПАСХЕ
Коментари и напомене професора В. Н. Иљина
Нема коментара:
Постави коментар
Поштовани,
Коментар ће бити објављен, након контроле извршене од администраторског тима. Захваљујемо на разумевању.
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.