НЕИЗВЕСНОСТ У ЖИВОТУ ХРИШЋАНА

"Сада ћемо се позабавити једним освртом на догађаје око Христовог рођења у јаслама, а то је животна амбивалентност или неизвесност. 

Сви, у већој или мањој мери, живимо у неизвености у различитим животним ситуацијама, и у нашим односима са другим људима. Сада ћемо се позабавити неизвесношћу која је пратила Пресвету Богородицу и Јосифа, који су се помирили са неизвесношћу људског живота. 

Пре свега, Свети Јосиф је био суочен са изузетно амбивалентном ситуацијом када је приметио да je она, Дјева Марија, обећана њему, била већ трудна, а он је знао да он сам није отац. Упркос изразитој амбивалентности ове ситуације, Јосиф није поступио непромишљено. Јеванђеље по Матеју нам каже (Мт. 1.19): "А Јосиф муж њен, будући побожан и не хтевши је јавно срамотити, намисли је тајно пустити." 

Али то није учинио, јер као што сви знамо, анђео му се јавио у сну и открио да је Марија зачела од Духа Светога. Али Пресвета Дјева, колико нам је познато, није рекла ништа у своју одбрану. А онда, када је дошло време да роди, као што сви знамо, морала је да се породи у јаслама, јер није било слободних соба у локалној гостионици. 

Сва ова дешавања могла су да покрену многа питања у глави Светог Јосифа и Богородице, као на пример: "Зашто се Бог није побринуо за њих? Зашто их није пазио?" 

Онда  су пастири, којима је откривено да се Господ родио, дошли да виде дете и свима су јавили своје откриће. Али Богородица поново, у тишини посматра све те догађаје, како нам Јеванђеље по Луки казује (Лк. 2.19): "А Марија чуваше све речи ове и слагаше их у срцу свом." 

Данашњи психолози се слажу да је једно од највећих животних умећа и знак зрелости, способност да се помиримо  са неизвесношћу и животним недоумицама. Фундаменталисти, апсолутисти, а понекад и наш префекционизам, желе да свет буде дводимензионалан ондносно црно-бео. Али то напросто није тако. 

Живот није био једноставан чак ни у једном од најважнијих тренутака у историји човечанства - рођењу Христовом. Амбиваленост односно неизвесност је део тајне и лепоте живота, и она нас држи у приправности, тако да више обратимо пажњу. То је исто као када неко говори неразговетно, а ми се напрежемо да бисмо чула шта тај човек говори. Обраћамо више пажње. Неизвесност нас подсећа да треба да успоримо и будемо пажљивији, као када возимо кола ноћу у сред магле. 

Са мање двосмислености, односно са мање неизвености у животу имали бисмо мању потребу за расуђивањем, интелигенцијом, слободном вољом и, најзад, вером. Стога, будимо храбри када се суочимо са двосмиленостима у, на пример, нашим односима са другима - када нисмо сигурни шта други мисли о нама или како се осећа или када се суочимо са економском неизвесношћу. Зато што је Господ дошао у овај свет неизвености, а они који су га дочекали у Витлејему живели су у миру са неизвесношћу живота.

Извор