ИЗ ЖИТИЈА СВЕТОГ ЈОВАНА МИЛОСТИВОГ

СВЕТИ Јован се родио на острву Кипру у кнежевској фамилији. Отац му беше кнез Епифаније. Од младости он би васпитан у побожности и страху Божјем. За њега страх Божји беше почетак премудрости. На наваљивање родитеља он се ожени и имаде деце. Али му по Божјем промислу убрзо умреше деца, а затим и жена, да би се он, ослобођен од служења телу, посветио духовном животу. Слободан од породичних обавеза, он узнесе благодарност Богу, и од тада он без икаквих препрека стаде усрдније служити Господу, често се молећи и чинећи сва богоугодна дела. Но нарочито он беше милосрдан и милостив према свима убогима и невољнима. Због таквих врлина Бог га прослави међу људима, и то не само равнима њему него га и сам цар поштоваше и слављаше. А када патријаршијски престо Александријски остаде без пастира, цар Ираклије, по промислу Божјем, одликова овог Јована патријаршијским чином. Иако Јован то не жељаше, но приморан он прими посвећење, и постаде архиепископ Александријске цркве.

Ступивши на патријаршијски престо, Јован се као пастир словесних оваца најпре постара да паству своју очисти од јереси, која тада смућиваше Христово стадо. Ту јерес основа неки Петар, звани Фулон, иначе Кнафеј, Антиохијски псевдопатријарх; он се дрзну Трисветој песми додати хулне речи: Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни, који си распет за нас, помилуј нас, - као да је у Господу нашем пострадало Божанство.*

Искоренивши ово јеретичко учење, свети Јован се сав посвети вршењу заповести Божјих и добротворним делима милосрђа. Ниједан сиромах или убожјак не одлажаше од њега празних руку и ожалошћен; свима невољнима он даваше милостињу; све тужне он утешаваше не само речју него и делом; он гладне нахрањиваше, наге одеваше, заробљене откупљиваше, болеснике и путнике збрињаваше. Милостивост његова беше као огромна богата река која непрестано тече и напаја све жедне.

Објашњење: * У Цариграду, за патријарховања светога Прокла (434-447), ученика светог Јована Златоуста, године 439. догоди се страховит земљотрес. Због тога Литија се ношаше по граду и ојађени народ са сузама вапијаше ка Господу: "Господе, помилуј!" Утом једно дете изненада би невидљивом силом подигнуто у ваздух; када би затим спуштено на земљу, исприча да је видело чинове Анђела који певаху: "Свјати Боже, Свјати Крјепки, Свјати Бесмертни, помилуј нас;" - Чим ту песму запеваше у Литији, земљотрес престаде. И од тада би установљено да се та свештена анђелска песма пева на богослужењу. Међутим у време ширења монофизитске јереси, која је учила да у Исусу Христу постоји само Божанска природа која је прогутала човечанску, неки Петар Фулон = Кнафеј (= ваљавичар), још као свештеник, додаде Трисвето) песми речи: "распнијсја за ни". Доцније, деведесетих година петога века, тај Петар постаде патријарх у Антиохији. Пошто он беше јеретик монотелит, то је овим додатком он хтео да покаже, да је у страдањима Спаситељевим страдало не само Његово Божанство, него и сва Света Тројица. Присталице овога Петра основаше посебну јеретичку секту, под именом теопасхита. Ови теопасхити узнемираваху православни свет, и беше их много у Александрији за патријарховања св. Јована Милостивог (609-620. године).