Празник усековања главе Светог Јована Крститеља у Великој Хочи

 

Велика Хоча је старо насеље у општини Ораховац на Косову и Метохији. Налази се двадесет пет километара од Призрена и Ђаковице, на 400 метара надморске висине. Овај регион је вековима познат по узгајивачима винове лозе и винаријама. Велика Хоча је на истоку и северу од хладних ветрова заштићена планининама. Захваљујући томе, затим великом броју сунчаних дана годишње, као и благом поднебљу, локални виногради су одувек били међу најбољима у Србији, а овај крај је надалеко познат и ван граница Србије.

Велика Хоча је једна од најстаријих српских насеобина у Метохији. Помиње се у најстаријим историјским изворима још у XII веку када је српски жупан Стефан Немања Велику Хочу поклонио као метох манастиру Хиландар. Немањини потомци су у више наврата потврђивали хочански метох као Хиландарски метох и проширивали га (реч метох потиче од грчке речи μετοχια – манастирски или црквени посед, - прим.прев.)  Велика Хоча је у средњем веку била духовни и економски центар са 24 цркве и два/три манастира. Од тада, остало је осам активних манастира и пет црквишта (рушевина). Један од најстаријих је црква светог Николе саграђена у XIII веку, а обновљена у XVI, као и црква Светог Јована и Светог Стефана, подигнутих у XIV веку. Брижљиво су очуване и рушевине још пет цркава. Такође у Великој Хочи постоје и три цркве из модерног доба. У винарији манастира Дечани која се налази у Хочи и данас као и некада справља се дечанско вино од винове лозе из винограда који потичу из доба цара Душана. Ту су и архитектонски споменици - кула Лазара Кујунџића и Спасића кућа саграђена 1830. год. што је ретко очувани примерак градске, српске архитектуре из XIX века.

Домаћим виноградарима је у XIV веку посао ишао толико добро да им је цар Душан увео порез, јер су готово сви становници имали своје винске подруме и винарије што је довело да повећања броја произвођача вина. Вековима је Велика Хоча била регионални културни, виноградарски, трговачки и занатски центар.

Као што знамо, у последњих неколико година, од Велике Хоче и Ораховца настао је, на жалост, својеврсни гето познат по отмицама и убиствима Срба које су отпочеле пре агресије НАТО 1999. год. У Великој Хочи је 11. септембра 2009. године откривен споменик посвећен Србима на Косову и Метохији који су убијени и киднаповани у периоду од 1998. до 2000. године.

У манастиру Св. Јована Крститеља у Великој Хочи је 11. септембра 2011. године, поново свечано прослављен празник Усековања Јована Крститеља. Игуман манастира, архимандрит Сава је Свету Литургију служио са протом Миленком Драганићем, игуманом манастира Зочишта протосинђелом Стефаном и јерејем Синишом Јеринићем. Светој Литургији је присуствовало око стотинак мештана Велике Хоче и Ораховца. Слави манастира је присуствовао велики број деце, која су након Причешћа учествовала у организованој литији са ношењем икона.

После литије отац Миленко је служио освећење воде у част овог празника, а игуман Стефан је изнео славски колач, пресекао и преломио га са архимандритом Савом и јерођаконом Кирилом, који је задужен за дечански метох.

Отац Сава је у својој беседи говорио о причи о злим виноградарима, и о мучеништву светог Јована Крститеља. Он је нагласио потребу за остваривањем солидарности и јединства српског народа што је суштина бивствовања у Цркви, и једини начин да се у овим тешким временима издржи и опстане на светој земљи Косову и Метохији.

Јеромонах Игњатије (Шестаков)

Извор: http://www.pravoslavie.ru/foto/set221.htm