ДОБРЕ МИСЛИ = ДУШЕВНО ЗДРАВЉЕ

Беседе оца Тадеја (одломци)

Мир и радост свима од Господа, јер су мир и радост најважнија богатства овог и оног света. За тим сви ми чезнемо. Можемо имати на кугли земаљској што год пожелимо, а да немамо мир и радост. А мир долази од Извора Мира, од Господа. Када се Господ обратио својим ученицима, када су они затворили врата због страха од Јудеја, прво што им је упутио било је: „Мир вам.“ Господ ће вас наградити миром ако се измирите и окренете Апсолутном Добру, а Апсолутно Добро је Господ Бог. Он жели да ми имамо једну божанску особину - смирење је та божанска особина. Где год смирење царује, било у породици, било у друштву, оно из себе извија мир и радост. Свако добро и свако зло потиче од мисли, јер смо ми мислени апарат. Утичемо чак и на биљни свет, будући да и биљни свет има нервни систем. Сви очекују мир, утеху, љубав.

Покајање је измена живота. Потребно је да човек оде до свештеника или свог ближњег и да му каже шта му ремети мир. Чим наши ближњи саучествују у нашем страдању ми добијамо утеху и снагу.

Ако се ми окренемо Извору Живота, Господ ће нам дати снаге да учврстимо у себи мисли пуне добра, јер добре мисли, добре жеље, дају мир и утеху свуда. Морамо се (мислено) изменити.

Наше мисли утичу не само на нас, него на све оно што нас окружује. Морамо да упућујемо добре мисли. Господ заповеда да волимо своје непријатеље, не због њих, него због нас самих. Треба опростити све од срца. Када се опрости све од срца, све је опроштено. Ми смо (тада) саучесници мира, тада мир чини радост и утеху свима око нас. Сви осећају наше мисли мирне, тихе.

Морамо од срца све опростити. Унутрашњи мир не може да се сачува докле год наша савест нешто изобличава. Морамо умирити савест. Треба свима опростити од срца. Без тога нема унутрашњег мира.

Даће Господ благодат. То је божанска сила која делује свуда, а особито у душама које траже Господа, Извора Живота. Мир Божији се свуда сеје.

У Старом Завету пише: „Сине, дај ми срце своје.“  Господ је једина утеха и анђелима и Светима и свима који Га траже. Он је једини Бесконачан.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Besede/Otac-Tadej.htm 

 

Старац Пајсије Светогорац

Сваку ствар можеш да видиш са добре или са рђаве стране. 

Од тога какве су мисли неког човека види се његово духовно стање. Људи доносе суд о нечему у зависности од тога какав садржај имају њихове мисли. Ако њихове мисли не поседују духовни садржај, доносе погрешне закључке и другоме наносе неправду. Ако, на пример, човек, који дели милостињу ноћу да га нико не би видео, види некога касно увече на улици, никада неће помислити ништа рђаво о њему. Али ако тог човека види касно на улици човек који проводи ноћи у греху, рећи ће: „Види ти ниткова, ко зна где је провео ноћ“, јер и сам има таква искуства. 

Онај ко има добре мисли, поседује духовно здравље и рђаво преображава у добро. Сећам се, за време окупације, она деца која су имала јак организам, јела су са апетитом комад кукурузног хлеба и пуцала су од здравља. Са друге стране, нека деца из богатих породица, упркос томе што су јела хлеб са маслацем, пошто нису имала јак организам, побољевала су. Тако је и у духовном животу: Онај ко има добре мисли, чак и ако га без разлога удараш, рећи ће: „Бог је то допустио, како бих искупио своје старе грехове. Слава Богу!“ Са друге стране, други, који нема добре мисли, чак и када хоћеш да га милујеш, мислиће да хоћеш да га удариш. Узмите за пример неког пијаницу. Ако је добар, или ће да плаче, или ће да се извињава. Један пијани човек је говорио: „Поклањам кофу новца ономе ко ми завиди“!

Онај ко има добре мисли видеће све добро

Рекоше ми неки да се саблажњавају јер у Цркви виде много наопаких ствари, а ја сам им рекао: „Ако упиташ муву има ли овде у околини цвећа, она ће рећи: „Не знам, али тамо доле има много конзерви, ђубрета, прљавштине“ па ће ти набројати сва ђубришта које је обишла. А ако упиташ пчелу: „Јеси ли видела неку прљавштину у околини?“, рећи ће ти: „Прљавштину? Не, нисам је видела нигде; овде је све пуно мирисног цвећа" и испричаће ти ког све цвећа има по баштама и пољима и тако даље. Видиш, мува зна само где постоји ђубре, док пчела зна да тамо цвета љиљан, а мало даље зумбул...

Колико сам схватио, једни људи личе на пчелу, а други на муву. 

Они који личе на муву у свакој ситуацији траже само да виде чега има рђавог и заокупљени су тиме. Нигде не виде ништа добро. Они који личе на пчелу свугде, налазе само оно што је добро. Покварени човек покварено мисли, све прима слева, све види наопако. Са друге стране, онај ко има добре мисли, што год да види, што год да му кажеш, имаће добру мисао.

Пример добрих мисли

Једном је један дечак из другог разреда гимназије дошао у колибу и ударио звекиром по вратима. Имао сам читав џак писама да прочитам, али сам рекао, хајде да изађем да видим шта дете хоће. 

„Шта је било, дечко?“, кажем. 

„Да ли је ово колиба старца Пајсија?“ - упита ме. 

„Желео бих да разговарам са оцем Пајсијем.“ 

„Ово јесте његова колиба, али он није овде. Отишао је да купи цигарете.“ 

„Вероватно да је пошао да послуша некога, да му купи цигарете“ - рече он са добром помишљу. 

„Ма не, пошао је да купи цигарете за себе“, кажем ја.

„Остао је без цигарета, па је полудео. Мене је овде оставио самог, и уопште не знам када ће да се врати. Ако видим да га дуго нема, отићи ћу.“ 

Очи му засузише, али он, опет са добром помишљу, рече: „Замарамо старца.“ 

„А шта ће ти он?“ упитам поново. „Хоћу да тражим благослов од њега“ рече. 

„Какав благослов, море, да узмеш! Он је варалица. Нема од њега никакве вајде. Добро га познајем. Немој без потребе да чекаш, јер, и када се врати, биће нервозан, можда чак и пијан, јер и пије, поред свега.“ 

Али дечак је непрестано имао добру помисао... 

„Добро“, кажем, „ја ћу га ипак причекати још мало. Шта да му кажем?“ 

„Имам једно писмо да му предам“, каже он, „али причекаћу да узмем и благослов“. Јесте ли видели? Што год сам му говорио, прихватао је са добром помишљу. 

Рекао сам му: „Полудео је за цигаретама“, а он, јадничак, уздахну, очи му се напунише сузама. „Ко зна“ рече, „сигурно је пошао некога да послуша, да му купи цигарете“.

Други толико читају, а он, дечак од дванаестак година, па поседује тако добре помисли! Поквариш му помисао, а он проналази бољу и извлачи још бољи закључак. Задивио ме! Први пут сам видео нешто тако!

+ + +

Човек је подложан променама. Зле мисли понекад потичу од кушача, а понекад човек сам од себе има зле помисли. Значи да кушач често изазива ситуације у којима људи који су томе склони производе рђаве помисли. Једног архимандрита, када је први пут дошао овамо у колибу, нисам стигао да примим. Други пут, када је дошао, нисам могао да га примим јер сам био озбиљно болестан, па сам му рекао да дође неки други пут да разговарамо. Онда је он дошао на помисао да не желим да га примим, да имам нешто против њега, и отишао је доле у манастир да се жали. То је све било од кушача.

+ + +

Сећате ли се како су се суочили са Христом двојица разбојника, који су били распети заједно са Њим? И један и други су гледали Христа на Крсту, земљу како подрхтава и остало. И један и други имали су помисао! Један од њих, онај са леве стране, хуљаше на Њега и рече: "Ако си ти Христос, спаси и себе и нас!" (Лк 23,39) А други, онај са десне стране, рече: „А ми смо праведно осуђени, јер примамо по својим дјелима као што смо заслужили; а он никаква зла не учини“ (Лк 23, 41).

Овај се спасао, а други је отишао у пакао.

Из књиге „Старац Пајсије Светогорац: Чувајте душе“