ЈЕР ЈЕДНО ЈЕ СУД БОЖИЈИ, А ДРУГО ЧОВЕЧИЈИ

Свети Агатон

У број великих монаха, чувених подвижника египатских припадао је и отац Агатон. Он се нарочито одликовао смирењем и трпљењем.

Једном приликом дођоше му у посету неколико браће да дознају, да ли је он заиста смирен и трпљив као што о њему други говораху. Због тога подвргоше га искушавању овако: Оче Агатоне, ми смо чули да си ти горд, поносит, да презиреш друге и да си блудник? Тако је, на жалост, рече Агатон.

Браћа: Чули смо да радо оговараш друге?

Агатон: Признајем на себи све те пороке и не могу се ничим оправдати". При овим речима он ничице паде пред ноге њихове с речима: "Молим вас, браћо моја, молите се Господу Исусу Христу за мене оптерећеног небројеним гресима, да би ми их Господ преблаги опростио. [1])

Браћа: Оче, Агатоне, чули смо да си ти јеретик ?

Агатон живо: "То не. Ја нисам јеретик. Тај грех веома је мрзак мојој души".

Тада му се браћа поклонише до земље и рекоше: "Оче, молимо те кажи нам, зашто се ти ни мало не збуни и не узнемири за оне страшне пороке и грехе а при речи "јеретик" сав си се узбунио и одбио си то од себе"?

Агатон: Прва окривљавања да сам грешан примио сам да смиравам самога себе а у једно исто време да ви имате о мени мишљења као о грешнику. Међутим окривљивање да сам јеретик, не могох примити на се за то што је јерес - отуђење од Бога. Јеретик се одлучује од живога и истинитог Бога и ставља се у друштво ђавола. А ја никако не волим да будем одлучен од Господа мога.

Причају о оцу Агатону да је тежио да испуни сваку заповест Божију, па чак и најмање.

Кад је имао госте сам својим рукама постављао је трпезу, јер је био испуњен љубављу према Богу и ближњему.

Колика је била његова љубав према ближњима види се из овога догађаја: Идући једном у варош, да прода свој ручни дрводељски рад, наиђе на једног преболнога странца, на кога нико не обраћаше пажњу. Старац се задржа код њега. Новцем од продатих ствари купи му стан а остатак новца употреби на потребе болесникове. Он ту пробави четири месеца док странац потпуно не оздрави. Тек тада врати се својој ћелији.

Ниједан духован и побожан човек не сме себи ништа допустити ни учинити у чему би га савест укоревала.

Без испуњавања заповести Божијих ни мало се не може успевати у духовном животу.

Старао сам се, вели Агатон, да никада не заспим са љутњом на срцу ма на кога било, нити да заспим са нерасположењем ни љутњом противу мене.

Причали су о оцу Агатону, да је три године носио камен у устима да би се научио ћутању.

Човек треба да се тако непрестано понаша као да стоји пред Судом Божијим.

Ако би ко чак и мртве васкрсавао а међутим влада њиме страст гњева такав је туђин према Богу.

" Ако приметим да ме мој најмилији друг или пријатељ или сродник навлачи на грех, ја одмах прекидам са њим свако пријатељство". (Јединствена поука, јер многи су и душевно и телесно пропали и пропадају што се поводе за другима због тога што неће да му се замере па ма шта он захтевао. Од рђавог друга који те на зло наводи бежи као од живе ватре.)

Једном приликом ишао је Агатон и његови ученици путем, па наиђоше на руковет пасуља. Један од ученика, видећи то, упита Агатона: "Ако благословиш ја ћу ово да узмем". Старац га зачуђено погледа па га упита, а јеси ли ти то оставио? "Нисам" одговори ученик. "Па кад ниси како можеш узети оно што ти сам ниси оставио?"

Упитали оца Агатона: "Шта је корисније за испосника телесни труд или духовни"? Старац одговори: "Испосник се може поредити са дрветом: телесни труд је лишће, а духовни труд је плод. Св Писмо вели; "Свако дрво које не рађа добра рода сече се и у огањ баца". (Матеј 3 10.) Из овога излази да је за испосника а и за свакога духовника потребно тећи плод - имати духовни труд. Али као што је дрвету потребно лишће тако је и нама потребан телесни напор и рад. Али ако се човек само на њему задржи он постаје дрво без плода.

Браћа упиташе оца Агатона: "Од свих подвига и напора, који је најтежи ?" - "Ја мислим да је најтежи и најмучнији подвиг молитва. Кад се човек реши да се Богу помоли тада ђаволи са свих страна навале на њега, јео је молитва најопасније оружје против њих. Сваки други напор духовни има неку олакшицу а молитва је до последњег издисаја сједињена са напором.

Брат рече оцу Агатону: "Мени је дана заповест таква која је везана са тугом: желим да је извршим а међутим борим се против туге". Старац одговори: "Кад би ти имао љубави ти би и заповест извршио и тугу победио".

Када је отац Агатон био на самрти три дана лежао је без покрета, отворених очију управљених на једно место. Најзад га браћа гурнуше мало рекавши: "Оче, где си ти?" Он одговори: "Стојим пред судом Божијим". - А зар се и ти плашиш упиташе га они? - Истина, ја сам се из све снаге старао да извршим заповести Божије, али ја сам човек па не знам да ли су моја дела Богу угодна" рече он.

"Зар се ти ниси уверио да су твоја дела Богу угодна?" упиташе га опет браћа. На то св. Агатон рече: "Мени је немогуће да се уверим о томе док не изиђем на суд пред Бога, јер друго је суд Божији а друго човечији". Браћа хтедоше још нешто да га упитају, али их он замоли: "Љубазно вас молим не говорите више са мном јер сам заузет". Рекавши ово он радосно издахну.

Једанпут отац Агатон пође у град да прода оно што је у ћелији израдио. На путу виде човека узетог који је лежао. Узети га упита куда иде на што му св. Агатон одговори да иде у град на пијац. Узети га тада замоли да га понесе у град. Св. Агатон натовари га на леђа и однесе у град. Узети замоли да буде онде где св. Агатон буде продавао своје израђевине. Када св. Агатон продаде једну ствар узети га упита пошто је продао. Кад му старац одговори узети га замоли да му купи један хлеб. Кад старац продаде другу ствар, узети га опет упита пошто је продао и замоли да му купи још хлеба. Старац му купи. Кад је старац распродао све и хтео отићи узети га поново замоли да га однесе на оно место одакле га је и понео. Агатон га однесе. Тада узети рече: "Благословен си Агатоне од Господа на небесима и на земљи". Старац поново погледа на узетога али никога не беше ту. То је био анђео Божији.

НАПОМЕНА:

1 Треба знати да он ниједан од тих грехова није имао.

Епископ Тимочки Mелентије
Књига: ДУХОВНО ЗЛАТО КОЈИМ СЕ НЕБО КУПУЈЕ