КАКО ДАВАТИ МИЛОСТИЊУ БЕСКУЋНИЦИМА

Преузето са сајта Српског православног манастира Лепавина

Аутор: Теимураз Кристинашвили

Превод са енглеског: Бојана Србљак, 10. 9. 2012.

Скоро свакога дана срећемо бескућнике, људе које често презриво називају "скитницама". Срећемо их на железничким станицама, у близини метроа, на градским трговима, у парковима, и наравно, испред цркава, како траже новац. Сваки пут кад их угледамо, са опрезом постављамо питања: “Да ли би требало да им дајемо милостињу или не? Колико? Има ли смисла уопште давати?”

Људи су углавном подељени у две групе. Првој групи припадају они који без размишљања и запиткивања дају према својим могућностима, испуњавајући заповест Господњу: “Који иште од тебе, подај му и који хоће од тебе да позајми, не одреци му.” (Мт.5:42) Другој групи припадају они који не дају новац; они сматрају да не треба да повлађују ‘просјачкој мафији', јер саучествују у њиховом греху пијанства, лажи, итд. Ови људи су спремни да испуне заповест Христову, да помогну људима, али само онима којима је заиста неопходна помоћ. Они наводе речи светих отаца, да је расуђивање за пост, молитву, милостињу највећа врлина. (1) Заиста, нико никоме не би дао новац за канап да се обеси, без обзира колико он био у сузама  или упорно молио. Тај канап би могла бити и флаша пића, која свакога дана, са још већом снагом, стеже врат просјака, или канап лажи, преко којих прелазимо давајући новац. Постоји стотине хиљада таквих канапа.

Дакле, шта треба да чинимо како бисмо испунили заповест Господњу и угодили Господу на најбољи начин? Одговор је једноставно - љубав. Покушајте да ништа не чините без љубави. Тада ће све доћи на своје место, па ће чак и само питање изгледати бесмислено. Као што вели Јеванђеље: “И ако раздам сво имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.” (1.Кор 13:3). Наравно, тешко је волети сваког бескућника, али је уствари сасвим могуће показати саосећање за сваку особу, коју нам Господ шаље на нашем путу. Желео бих да поделим са вама мало практичних савета, како помоћи сиромашнима у различитим ситуацијама.

 

На пример, кренули сте ка послу и срећете припитог просјака;  пита вас за новац. Шта треба да учините? Не будите лењи – питајте га зашто му је потребан новац. Бескућници често траже храну. Ово је најједноставнији случај. Идите са њим до најближе продавнице и купите му нешто што није појео одавно. Купите му нешто укусно, као добру кобасицу, пилетину, сир, јогурт – другим речима, нешто што они себи не може да приушти, јер је сувше скупо да се једе у довољним количинама. Чак и да је бескућник у првом моменту слагао о храни, ипак ће вам бити захвалан. Покушајте да припишете ову захвалност Господу; нека хвали Бога, а не вас, лично. На пример, реците му да је то био Господ  који вас је тога дана њему послао. То ће бити и телесна и духовна милостиња. Покушајте да видите његову патњу. Чак иако у последњем ”скитници” не можете да препознате слику и подобије Божије,  можда запрљану, прекривену облацима, али ипак слику Божију, онда би требало да поразговарате са својим духовником, и да се молите у вези тога.

Питајте бескућника како се зове, где излази, колико често, када је његов рођендан, да ли је крштен. Будите искрени и љубазни према њему. Бескућници су веома осетљиви на неискреност. Немојте му судитити. Ми не знамо шта би са нама било да нас је Господ лишио Његове заштите, и да нас није чувао од демона пијанства и других порока. Зар не бисмо били гори од просјака? Једном речју: волите га. Љубите га у мери колико вам то дозвољава ваше срце, искрено, Хирста ради. Ако се мала љубав родила у вашем срцу за ову особу, онда, када следећег пута изађете из куће, вероватно ћете бити спремни за други сусрет са њим; понесите му нешто хране, топле одеће, књигу или нешто што му се може допасти. Крените петнаест минута раније на посао, пронађите га; чекајте га, ословите га именом, покажите неку бригу за њега, и увећајте љубав овога света, чији се недостатак све више осећа. Дакле, из дана у дан, можете да живите Христа ради, бринући за једну сиромашну особу. Немојте се ограничити само на једнократну помоћ. То је добро, али није савршено. Не можете волете некога само пола сата, а онда га заборавити.

Једина опомена је: не дајте новац за било шта и не верујте његовим убеђивањима.  Људи на улици су у тако страшном стању, духовно болесни, у највећој мери неспособни да правилно употребе новац. Купите му ствар која му је потребна, будите у његовој кожи, и покушајте да разумете његове проблеме.

Важно је старати се о човековом телу, али је много важније старати се о његовој души. Учините ово без наметљивости: нека вам ваше срце каже када да разговарате о исповести, молитви, или о Божијој бескрајној милости, о томе како је истински живот и исцељење могиће само кроз Господа, а оно се не може догодити уколико он то не жели. Понекад човек чезне да чује ово одмах, а  понекад се то дешава годинама касније. Свети Јован Кронштатски пише о овоме: ”Знај да упоредо са материјалном милошћу неизоставно треба да постоји и духовна, нежно, братско поступање са ближњим, са искреном љубављу; немој допустити да  примети да му чиниш услугу, не показуј гордост. Твоја материјална милостиња не губи од своје вредности, ако не успеш да даш духовну.” (2)

 

Наравно нису сви могући случајеви ограничени на храну, ту су и многи други. (3) Али све је то сједињено једним: немогуће је испунити Христову заповест: ”Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив,” (Лк. 6:36) без љубави. Ово постаје посебно очигледно у нашем односу са бескућником. Али, ово се односи и на друге примере: ако помажете болеснику, не можете само да му купите лекове, не можете затворенику једноставно да само пошаљете пакет, не можете само да пошаљете играчке у дечји дом...То је све добро, али без искрене љубави, губи своју вредност, даје повода за грех и порок онима који га примају, и ономе који га даје. (4) Лекови могу да учине љубоморнима друге болеснике, затвореници могу свој пакет са храном да изгубе на картању, а деца у дечјим домовима могу да постану мали уцењивачи. Опет и опет се враћамо на исто питање: шта да чинимо? А одговор је увек исти: љубав, љубав Христа ради. Молите се за болесног, обиђите га, утешите га, купите му лекове, разговарајте са осталим болесницима, подарите им мало радости, причајте им о Божијој величини и милости, затворенику пошаљите пакет, утешите га, дајте му наду и учините да почне да размишља о животу којим је раније живео, посетите децу, донесите им играчке, цртајте са њима, певајте, почастите их колачима, научите их да се помоле, научите их нади и вери у Господа Бога. И оваквим животом живите из дана у дан, Христа ради. Наравно, многи немају довољно времена за све ово. У том случају, помажите онима који заиста искрено раде овакве ствари, и молите се за њих свим својим срцем, које је несумњиво створено за љубав.

Али никада не преузимајте трудове који су изнад ваших снага; никада немојте да доводите бескућника у вашу кућу током ноћи, не идите сами на места где се окупљају, не позајмљујте новац од неког другог да бисте га дали бескућницима. Морате бити свесни да је већна људи из овог друштвеног слоја духовно веома болесна, често и психички и физички. Такви покушаји често заврше трагично. Они су често последица поноса и почетничке ревности.

Неки људи мисле да, ако особи даш стан и посао, она ће постати боља. Практично искуство показује да то није истина. Без мира са Богом, без Божанског чуда исцељења душе, то није могуће. Ми можемо да будемо Божији сарадници, да узрастамо у љубави и помажемо другоме да се окрене Богу.

 

Осим тога, милост треба пружити свима – богатима и сиромашнима, добрима и лошима, само не смемо повлађивати смртним гресима као што су лаж, пијанство, промискуитет, и свакоме морамо да приступимо са љубављу и разборитошћу. ”Онај који даје милостињу, по угледу на Бога, не прави разлику  између доброг и лошег, праведника и грешника.” (5)

Дакле, у врло компликованим ситуацијама, морао сам да искрено кажем бексућнику, који ме је упорно лагао, да му уопште не верујем, али да ћу му помоћи Христа ради, зарад љубави које му је Господ подарио. Без љубави, чак и тако велика врлина као што је разборитост, може да постане осуда, оправдање човекове сопствене похлепе и лењости. Морамо да се молимо да нам Бог подари разборитост. Овај дар је дат за живот у Христу, Који је добар и пун милости. (6)

Када намеравамо да учинимо дело милосрђа, не смемо заборавити да се помолимо Богу, да нам Он да снаге и знања да испунимо Његову заповест, онако како је Њему угодно. У принципу, молитва је неотуђива од дела милосрђа. Без молитве, не могуће је учинити ишта угодно Богу. Можемо рачунати, правити договоре, бити сигурни у успех, али ако нема молитве, онда су сва наша дела као кућа подигнута на песку. Бескућник који није јео месо месецима, може да се разболи након што га поједе;  нова јакна може да буде разлог да добије батине, обновљени лични документи могу да буду украдени од стране његових 'пријатеља' и искоришћени у криминалне сврхе, које могу имати непредвидиве последице, медицинска помоћ може да узрокује компликације, и листа се увећава.

Ако смо разговарали са неким, било би добро да се кратко помолимо за ту особу,  чак иако не знамо њено име, а посебно ако знамо како се зове. Неки свештеници дају благослов да се чита молитва “Царе Небски,” посебно ако разговорате  о духовним темама. Када прилазите некоме, било би добро да му се искрено насмејете. Уосталом, дивно је бити учесник и испунитељ милости Божије.

 

Убоги Лазар

Џон Еверет Миле

Немојте да вашу милостињу прате замерке на начин живота, моралисање и савете, који вам нико није тражио. Морате помагати једноставно, не покушавајући да учите друге. Бескућнику је довољно тешко; моралисање и саветовање биће још једна отежавајућа околност за њега. Наш посао није да погоршамо, већ да покушамо да олакшамо његов терет, макар на тренутак. Савете можете дати  након што упознате и почнете да волите ту особу, ако вам она верује, само са молитвом и смирењем.

Када говоримо са 'скитницом' морамо да пазимо да се дрскост не открије у нашем говору. И ако, дајући милостињу, допустимо себи да будемо високоумни или хвалисави,  онда ће то наше добро дело бити обрисано, зло у очима Господњим, а ако се не покајемо,  Бог ће нас сигурно казнити.

Ово све може изгледати тешко да се испуни, али је вредно труда. Ови напори милосрђа су стварни, делатни доказ наше вере и љубави према Господу. Најважније, Господ нам помаже када чинимо дела милосрђа. Он нам даје посебну благодат, често упкос нашој таштини и лењости. Ако човек искрено покуша да воли Господа и да му угоди, Господ га покрива и исправља; чак  – наше грешке Он окреће у нешто славно. Благодат почиње да мења наше душе, а зрно Царства Небеског почиње да клија у нама. Човек почиње да осећа посебну радост и нову духовну стварност све више и више. “Царство Небеско је као благо скривено у пољу, које нашавши, човек сакри и од радости своје отиде  и све што има продаде  и купи поље оно.” (Матеј 13:44) Пребивање у овој благодати тако преображава душу, да дело, који се чини немогућим, постаје лако оствариво.

Помажући људима не надајте се да ћете променити свет и све бескућнике, не очекујте да вам захвале – чините све зарад љубави Христове. Не очајавајте и не плашите се ако после свега вашу милостињу неко не прими за добро. ”Дај свакоме ко ти тражи , и не тражи за узврат; јер очева је воља да све треба дати бесплатно. Срећан је онај који даје по заповести, јер је невин. Тешко оном који прима, јер ако прима онај који има потребу, тај је невин; али, ако прима онај који нема потребу, плаћа казну, због чега је примио и зашта...” И такође, у вези овога, речено је: ”нека се милостиња озноји у твојим длановима, док не видиш коме ћеш је дати.” (7)

Подразумева се да у нашим временима постоје свети људи, али за обичне грешне, градске становнике, истрошене трком за престижом и  конзумеризмом, лишене молитве срца, који нису у стању да посте, немају времена за апостолску службу, који су затрпани кредитима и свакодневним пословима, милостиња, Христа ради, из љубави према Њему, очишћује грех више од жртве, отвара Небеса више од целомудрености, и особу чини равну апостолима. (8)

Неколико речи морам рећи онима који никада не дају милостињу свим тим 'скитницама', сматрајући да су ови људи сами криви за своје проблеме. Рећи ћу ово: можда сте у праву, али зар Господ није у  стању да помогне и васкрсне чак и мртвог? Да ли Створитељ универзума, Неба и земље треба наш новац? Да ли је Њему заиста важно у ком џепу се налази наш рачун од десет долара? Зар Он не може да нахрани гладног, одене промрзлог, да да уточиште бескућнику? Добри Господ може да учини све ове ствари, али он их је поверио нама. “Тада ће рећи Цар онима који му стоје са десне стране: Ходите благословени Оца мојега; примите царство које вам је припремљено од постања света, јер огладнех, и дадосте ми да једем; ожеднех и напојисте ме, странац бех и примисте ме; наг бех и оденусте ме, болестан бех и посетисте ме, у тамници бех и дођосте ми. Тада ће му одговорити праведници говорећи: Господе када те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо? Када те видесмо странца и примисмо? Или нага  и оденусмо? Када те видемо болесна или у тамници, и дођосмо ти?

И одговарајући Цар рећи ће им: Заиста вам кажем. Кад учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте.” (Мат. 25:34-40) Да бисмо служили Господу, не морамо да живимо у времену од пре две хиљаде година, можемо једноставно да дамо тањир супе бескућнику и да кажемо: ”Гладан си, Господе. Ево, једи.”

+++

Овај чланак преведен је са руског, али овакве се ствари дешавају и у другим земљама. Жалосно је, међутим, да бројни коментари нису преведени, јер они показују колико је размишљања уложено о овај проблем. Ово је само један кратак коментар:

Од Наташе и сина

За оне који нису скитнице: ако бисте морали да проведете ноћ у граду, али не у кући, без конфора (воде, струје...)без кревета, у одећи, на хладном плочнику или бетону, на напуштеном и прљавом месту, сасвим је не могуће да на таквом месту одспавате без алкохола или таблета за спавање. После једне такве ноћи, цело тело боли, посебно глава, вид вам је лошији, ваше размишљање и говор полако успоравају,  и имате страшан осећај необуздане глади, досаде и безнађе.

Ја нисам пропила или прокоцкала своју кућу – једноставно сам избачена на улицу од власника куће, ко није члан породице. Ја сам сиромашна мајка са дететом, и нисам порфесионална просјакиња, али се молим за своје добротворе, сваки пут када ми дају милостињу...

Ја сам оболела од ХИВ-а и Хепатитиса Ц. Немам снагу, неопходну да бих могла да радим или да имам дом – стравични болови, растројство, деконцентрација, изненадни напади алергија, ендогена токсичност. Не пијем нити пушим, али изгледам као бескућник (моји бубрези и јетра не функционишу најбоље). Људи који дају милостињу су добротвори! Дајите, дајите под условом да дајете особи ради спасења у Христу, а не за овај бесмислени живот; кажите му: “Дајем ти ово да би отишао у цркву,  и да би се помолио Христу у цркви за себе и мене!” Дајте са именом: “Моли се за мене (име)!” Тако има смисла давати свакога дана (такође за оне за које се не можете молити код куће и у цркви) ...Сети се Господе мојих добротвора – праведника Твојих, јер кроз своју милостињу  они су показали веру у Тебе и наду у Твоју милост!!!

Татјана

Веома добар чланак, али сам изнад свега ганута Наташиним коментаром. Јадна жена! Какао могу да Вам помогнем?

--------------------------------------

1. Види списе Св. Јована Касијана.

2. Св. Јован Кронштатски: “Мој  живот у Христу” стр. 1154 (руски)

3. На пример, особа нема где да проведе ноћ, или му је потребна медицинска помоћ. Уколико нисте у могућности да посветите ваше време бескућнику, дајте му телефонски број склоништа за бекућнике или агенције, и молите се за њега. Ако нема документа, можете га одвести у један од социјалних рехабилитационих центара  у вашем граду. Ове адресе се могу наћи на интернету. Наравно, с обзиром на велику потребу, ови центри могу или не могу да приме бескућнике раширених руку, али ваше учешће може помоћи  да се добије прихватилиште. Што се тиче медицинске помоћи, можете позвати хитну помоћ, или потражити медицински центар за сиромашне. Можете лако прикупити половну одећу из прихватилишта или продавница јефтине робе, или можете да поклоните своју, радије него да купујете ново, јер ће их животом на улици ионако поново испрљати. Али, што је најважње, не очајавајте ако наиђете на лаж. Како пише Св. Јован Златоусти: “Спаситељ ће доделити казну или награду не за ствари које чинимо, већ за намеру.”

4. Ово је посебно тачно за добротворне организације  у Русији, и у неким другим земљама. Донације у овим земљама морају да буду дате преко поуздане особе или организације.

5. Св. Максим Исповедник, поглавље о Љубави.

6. Старац Пајсије Светогорац, Страсти и врлине, глава 4:5 ”Расуђивање је круна врлина.”

7.Учење дванаесторице апостола, 1.

8. Св. Јован Златоусти, “Објашњење Јеванђеља по Матеју” в.7:2,18:65

Превод: Pravoslavie.ru/OrthoChristian.com

Превод с енглеског Бојана Србљак, 10. 9. 2012.

Извор: http://www.pravoslavie.ru/english/42177.htm