Истакнути пост

четвртак, 02. јануар 2014.

СТАРАЦ САМПСОН СИВЕРС О ПРАВИЛНОМ ЧИТАЊУ МОЛИТАВА




Без учешћа ума нема Исусове молитве срца. Када ум проникне у смисао речи молитве, бујица плача Исусовог сама ће потећи. Молитва неће бити више тако усиљена као што је сада. Ми, будући у срастима још увек приморавамо себе да је умом доводимо до срца. А тада ће напротив срце доводити до ума. Оружје такве победе је истрајност. Ако у нама нема истрајности, већ се молимо кад нам се прохте, никада се ничему нећемо научити - ни покајању, ни исправљању, ни вапају.

Прочитао сам данас једну занимљиву причу. Стоји ђаво пред иконом и чита псалме, тако неразговтено и брзо да се ништа не разуме, али чита. Када га старац упита шта то ради, он се насмеја рекавши: "Тако ви читате и на осуду вам је". И ишчезе.

Демони се не боје псалама ако их читамо механички и брзо, јер нам се то уписује у грех. Они се томе радују и нимало се не боје. Треба брижљиво пазити на себе и свагда,  до смрти, чим опазимо да је нешто пропуштено, поново читати молитву. Спором читању молитве учимо се како бисмо сваку реч довели до ума.

Када говоримо молитву једноличним напевом, никада не долази до досаде и умора, а када се трудимо да изражајно читамо - тада бива супротно - размећемо се: "Ах, како се лепо молим! Какво дивно читање!" Одвратно!  Света Руска православна црква захтева једнолично читање. Ни у ком случају не треба показивати своје молитвено расположење и своје исповедање вере. Наравно, велика је некултура, црквена и духовна, показивати своје молитвено расположење људима. То је самоуништење. Такви људи упропашћују себе, диве се себи. А не можеш сваком рећи: молим вас, није вам на корист да се молите и служите тако како ви чините. Неће сваки човек прихватити такву критику.

Зато се у манастирима строго - најстрожије води рачуна о томе да се постављају људи који поучавају правилном читању и служењу. Како је дивно православно служење! Погледајте Грке. Они се само таквом појању и таквим молитвама уче. И никада не читају, већ само певају. Томе се уче и у католичким богословијама: возгласе говоре искључиво једним тоном. Док не научи да једнолично пева возгласе на латинском, не рукополажу га, нити пуштају из богословије. Куд год кренеш код католика - у Француску, Шпанију, Енглеску - сви редом певају на исти начин, искључиво једним тоном. Тако Свето Писмо читају само једним тоном, што је веома корисно. Добро је што тако чине. А ми, ми уништавамо и себе и друге.

Извор: Разговори са старцем Сампсоном
Издање манастира Жиче, 2006. г.

Нема коментара:

Постави коментар

Поштовани,
Коментар ће бити објављен, након контроле извршене од администраторског тима. Захваљујемо на разумевању.

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.

ShareThis