Истакнути пост

уторак, 18. јун 2013.

ГНЕВ 2




Старац Јефрем Филотејски О ГНЕВУ

Буди кротак и немој се гневити, јер је гнев плод егоизма и самовоље док је, напротив, кротост плод смиреног срца и одсецања самовоље. Кад се неко разгневи, његов ум губи разборитост. Он услед тога губи сталоженост и пристаје на изговарање недоличних речи.
Свети Оци су све страсти упоређивали са тровањем, а посебно су са њим упоређивали гнев. Кад је човек затрован, он губи своје достојанство и пред свима се показује као безумник, што се такође дешава и кад се разгневи раздражљив човек.

Господ нам каже: Научите се од мене јер сам ја смирен и кротак срцем, и наћи ћете покој душама својим (Мт. 11,29). Да бисмо задобили мирну савест, морамо угушити и искоренити звер гнева, чије је легло егоизам.

Када се догоди да те неко осуђује, било праведно или услед неодмерености, уздржи се и потисни унутрашњу пометњу, затвори уста и почни да изговараш унутрашњу молитву. Истог тренутка, видећеш да је звер угушена! Међутим, свака победа подразумева борбу. Уколико желиш да потчиниш и искорениш страсти, научи се да заволиш смирење и самопрекоревање. Твоје страсти ћe једино на тај начин ишчезнути и бити избрисане.
Кад те надвлада гнев, требало би да схватиш да га ти потхрањујеш, и да ћеш га следећег пута затећи још снажнијег. Међутим, уколико га на начин који смо већ споменули угушиш чим се појави, схватићеш да га изгладњујеш, и кад се појави следећег пута биће слабији, а затим још слабији, да би временом твој гнев био сасвим исцељен.

Гневите се али не грешите; сунце да не зађе у гневу вашему (Еф. 4;26), што значи да нико не буде љутит и гневан на свог брата после заласка сунца.

Јеси ли чуо за оног брата који је био лењ и немаран, није одлазио на свеноћна бдења нити је извршавао своје дужности и којега су браћа знала као немарног? Кад се разболео и кад му се приближио смртни час, браћа су се окупила да би чула нешто корисно, да би га утешила или за случај да он жели нешто да им каже. Међутим, затекли су га радосног и срећног. Један од браће се саблазнио и рекао: "Шта то видимо код тебе, брате? Видимо да си радостан иако си се приближио смрти. Нама се јавила помисао да ти ниси био "насилан" човек. Откуд то да имаш толику храброст и срећно лице? Како то објашњаваш?" "Да, браћо", рекао је он, "заиста сам био немаран и нисам извршавао своје дужности. Међутим, ја сам благодаћу Божијом постигао нешто веома добро: нисам осудио ниједног брата, нити сам било кога саблазнио, и никад нисам дозволио да моје срце има нешто против било ког брата у манастиру након што зађе сунце. Будући да ја нисам судио браћи, надам се да ни Бог неће судити мени, јер је рекао: не судите да вам се не суди (Мт. 7;1). Како ја никоме нисам судио, ни мени неће бити суђено!" Браћа су се задивила и рекла: "Брате, ти си врло лако нашао пут спасења", и онај брат је умро са великом радошћу.

Видите ли како су се Оци борили и како су налазили пут спасења?

Љубите једни друге, и не огорчујте се егоизмом. Смирење је поуздан руководитељ; оно не допушта да се човек, који га поседује, насуче на гребене немара и да доживи бродолом него га, као просветљени водич, непогрешиво води ка сигурном тлу.

Егоизам је највеће од свих зала и посредством непокорених помисли узрокује све наше погрешке. Треба да га се плашите и да стремите да га се ослободите; уколико дуже остаје у нама, утолико ће нас дуже позлеђивати сразмерним болом.

Молим вас да не осуђујете једни друге, јер је то очигледан егоизам. Опростите брату његову грешку, јер је то доказ смирења и љубави. Брат који тако поступи наћи ће много благодати од Бога док онај, ко осуђује и саблажњава ближње, не само да неће наћи благодат него ће је чак и изгубити уколико је уопште има, како би се кроз патњу научио смирењу.

Посебно треба да се плашите унутрашњег осуђивања, односно помисли осуђивања које не излазе на светлост посредством изговорене речи, кад је могуће да их неко чује и исправи. Будите опрезни, кажем, у погледу унутрашњег осуђивања које нас неприметно чини смртно кривима и лишава нас живота божанске благодати, нудећи нам смрт душе као најгорчи напитак.

Колико нам само свето Еванђеље и свети Оци говоре о осуђивању! Боље је пасти са висина него пасти језиком.
Молим се да љубав и неосуђивање царују у сваком вашем узајамном поступку, како би Дух Свети отпочинуо у вашим душама.

Јефрем Филотејски и Аризонски „Очинске поуке“, Избор из писама и беседа

Нема коментара:

Постави коментар

Поштовани,
Коментар ће бити објављен, након контроле извршене од администраторског тима. Захваљујемо на разумевању.

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.

ShareThis