О НЕОЧЕКИВАНОЈ ОТВОРЕНОСТИ ЕНГЛЕЗА - ПРЕПИСКА СТАРЦА СОФРОНИЈА И ОЦА ГЕОРГИЈА ФЛОРОВСКОГ

Отац Георгије

Писмо 3.

Утисци о Енглеској. „Мит“ је срушен. О неочекиваној отворености

Енглеза. О њиховом боготражилаштву. О издавању књиге „Старац

Силуан“ у Енглеској и о реакцији на њу. Одговор човечанства на

молитву преподобног оца Силуана. О умору.

Сент Женевјев де Буа,

 Божић, 1957. године

Христос међу нама!

Драги оче Георгије,

Примите моје најлепше жеље за дане Рођења Христовог и Нову годину. Пренесите моје честитке Ксенији Ивановној. Надам се да Вас Господ чува у добром здрављу и да Вам у свему помаже благодаћу Својом. Ове године боравио сам у Енглеској; тамо сам провео два месеца – септембар и октобар. За то време много сам путовао по тој земљи, од југа до севера прошао сам целу Енглеску. Видео сам много тога што ми је било занимљиво и ново и што је променило мој однос према Енглеској и њеном народу. „Мит“ о Енглеској који је створила (политичка) историја и који ми се упечатио у свест још од детињства распршио се попут паучине. Други „мит“ о Енглеској, оној коју сам видео и са којом сам дошао у додир, заузео је његово место. Моја два прва путовања, предузета 1952. и 1955. године, дала су ми могућност да у животу тога великог народа уочим много тога што раније нисам ни претпостављао: племениту једноставност, велианствену скромност и невероватну тактичност (у поређењу са другим народима). То путовање додатно је продубило моје прве утиске и допунило их: у многим људима тамо сам наишао на изненађујућу нежност, трпељиву љубав, искрено пријатељство и жудњу за разговорима о Богу. Ово потоње ме је највише зачудило. У том погледу било је чак и чудних случајева. Раније сам имао прилике да чујем како се у Енглеској не разговара о три питања: о Богу, о политици и о приватном животу.

Архимандрит Софроније

Међутим, у контакту са Енглезима нисам дотакао само друго питање – о политици. Показало се да се Енглези неупоредиво више отварају својим срцем и да са поверењем пуштају у њега свога сабеседника у поређењу са оним што сам, на пример, видео овде, у Француској. Путујући по тој земљи, у души сам благосиљао тај заиста велики народ. Ево и резултата: Старчеву књигу у преводу на енглески језик прихватила је англиканска издавачка кућа The Faith Press. Већ је потписан уговор. Издање би требало се појави за двадесетогодишњицу упокојења старца Силуана, односно до септембра 1958. године. Књига је прихваћена са веома добрим расположењем. Први Енглез који се о њој веома похвално изразио јесте V. R. Canon of Worcester A. P. Shepherd DD Oxon (са њим сам се лично упознао, долазио је у Лондон). Издавачко предузеће дало је рукопис на читање једном свом сараднику чије име још нисам сазнао – у питању је млади теолог који не само што се сложио са првом оценом, него је са своје стране изразио још веће задовољство.Надам се да је велика молитва старца Силуана за читав свет била благопријатна Богу и да ће на Његову огромну љубав према свем човечанству уследити агапични одговор тога човечанства. Такав је закон – „шта је посејао, то ће и пожњети“.

Лично сам Вам веома захвалан за то што сте ме увек подржавали у овом мом служењу успомени на Старца, мога оца и доброчинитеља у најузвишенијем смислу те речи. Издавач Yale University Press препоручио је (о томе сте ми писали) књигу и једној издавачкој кући из Чикага, која се обратила преводиоцу у вези са њом. Међутим, сада ће то издавачко предузеће из Чикага морати да ступи у контакт са Faith Press.

Нисам толико стар, али ме снаге већ напуштају, и моја радна способност све је мања и мања. Осећам да сам се улењио у погледу свега што је позитивно. Умара ме чак и размишљање. Међутим, волео бих да доживим онај час када бих, попут древног летописца, могао да кажем: „Испунио сам дужност своју према Богу на коју сам се ја грешни заветовао“. Увек Вас се сећам са дубоком благодарношћу. Сећам Вас се и док предстојим пред Богом.

ОДГОВОР

Архимандрит Софроније О успеху издања књиге „Старац Силуан“. О материјалистичком духу Америке. О њеним духовним aфинитетима. „Откривање Америке“. Православље у Америци – неслагања, раздори, интриге. О позивима да говори о Православљу. Православна Црква у САД. Саблазан раздора и театралности. О запуштености омладине.

Кембриџ (Масачусетс, САД)

24. јануар 1958. године

„И јесте, и биће!“

Драги оче Софроније,

Хвала Вам за честитке и опростите због кашњења са одговором. Током распуста обично се нагомила тако много одложених послова да не успевам да са њима изиђем на крај.

Веома ми је драго због пријатних вести о књизи. Нисам имао смелости да дајем савете у вези са британским издавачима, премда сам помишљао да Faith Press или SPCK (па чак и Mowbray) не би били лошији избор од Faber-a. Књига о Старцу биће са љубављу прихваћена и на нашој страни океана, међу православнима и англиканцима, па и међу другима. Америка уопште није толико материјалистички усмерена као што се то често чини многима из Европе; она је заокупљена не само бизнисом и претњом од атомске катастрофе него и питањима духа (21). Овде је широко поприште за православну „мисију“ или, тачније, за катихезу, али, нажалост, православље, посебно руско, није заинтересовано за то него за раздоре, интриге, сујету и национални понос. Веома ми је драго што сте макар за себе „открили“ Енглеску онакву каква она заиста јесте. Ја сам то откриће начинио пре тридесет година, и затим сам током десет година систематски путовао по тој земљи, држећи предавања и проповедајући. То „откриће“ својевремено ме је „помирило“ са животом, премда сам због њега био принуђен да отрпим много удараца и увреда, нарочито у Паризу. Овде сам „открио Америку“. Одмах после мог постављења на Харварду позвали су ме да о православљу разговарам са разним студентским групама на Универзитету: методистима,англиканцима, лутеранима. Недавно сам говорио на скупу лутеранских пастора у једној англиканској цркви где су ме опет позвали на Ash Wednesday (22), па чак сам на један дан (тачније на једно вече) отпутовао у Филаделфију на позив те исте цркве. Предстоји ми још да наступам код конгрегационалиста (23), да отпутујем у Vavver College у близини Њујорка, и тако даље. Про-шле године овдашња филијала Interseminary Movement (попут студентске хришћанске федерације у Европи) позвала ме је да одржим семинар за једну студентску Веома ми је драго због пријатних вести о књизи. Нисам имао смелости да дајем савете у вези са британским издавачима, премда сам помишљао да Faith Press или SPCK (па чак и Mowbray) не би били лошији избор од групу од око 40 људи о Православљу (три дана).

Група се састојала првенствено од баптиста, конгрегационалиста и других „секташа“, али је била необично пажљива, склона размишљању и духовно дирљива. Не може се све речима исказати, и моје искуство, наравно, прилично је уско и ограничено. Не сме се заборављати да је Православна Црква у САД огромна, премда се то не види због раздора и подела, а не у мањој мери и због ригидности, равнодушности, формализма и тако даље. Нажалост, и у пастирском раду постоји скривена саблазан самољубља, театралности која скреће с пута нарочито младе, и то оне који су лишени било каквог духовног руковођења. Резултат тога је да је омладина у нашој парохији запуштена и ништа не зна. Иницијативу морају на себе преузимати лаици, нарочито young adults (25), односно они од око 30 година и старији. Доста често разговарам са том групом, нарочито у грчким парохијама, а недавно сам путовао чак у Питсбург. У Бостону постоји велика православна група студената, и убрзо ће бити одржан годишњи скуп на коме ћу служити Литургију на енглеском језику и читати key-address (26). Премда имам парохију и храм, а и доста својих пастирских брига, то не помаже увек научној продуктивности и писању. Опростите због прекомерног одузимања Вашег времена оволиким мојим писањем. Нека Вас Господ чува. Будите увек бодрог духа.

Са љубављу у Христу и братским целивом

Увек Ваш Г. Флоровски

Наслов изворника:

Архимандрит Софроний (Сахаров),

Переписка с протоиереем Георгием Флоровским.

Изд. Свято-Иоанно-Предтеченский монастырь,

Свято-Троицкая Сергиева Лавра.

Москва, 2008.

Са руског превела:

др Ксенија Кончаревић