ПРЕПОДОБНИ СИЛУАН: МУЧЕНИЧКА БЛАГОДАТ

"Сурова" је старчева реч. Ко је може слушати? Живети по њој значи предати себе не само на крајњи вид мучења - до смрти, него подразумева и свакодневна страдања.

Не сећамо се већ где смо једном читали о неком богобојажљивом човеку, који се целога свог живота молио Господу да му подари мученичку смрт. Када се, међутим, приближио час његове смрти, он је са тугом рекао: "Господ није услишио моју молитву". Али, тек што је изговорио ове речи, откривено му је да је цео његов живот примљен као мучеништво.

Старац је говорио да је благодат коју је добио у почетку била "као код мученика", тако да је чак помишљао да му је Господ предодредио мученичку смрт. Међутим, попут оног богобојажљивог човека, он је умро тихо. Старац је имао трезвен став према свему. Он се није заносио маштањем о савршенству. Међутим, посматрајући Христову савршену љубав, он се читавог свог живота снажно подвизавао да ту љубав стекне. Знао је боље него ико други да је "дух бодар, а тело немоћно". Зато је говорио да човек може имати жељу да пострада за Христа, али ако при томе нема благодати и у телу, муке неће моћи издржати. Зато се не ваља упуштати у такав подвиг. Али, ако Господ призива човека, тада треба молити помоћ од Бога и Он ће помоћи.

Старац није тражио мучеништво, иако је познао "мученичку благодат". Па ипак, његов живот је био право мучеништво. Можда и више од тога. Јер, подвизавати се деценијама, као што се подвизавао старац, и молити се деценијама за сав свет, као што се он молио - "молити се за људе значи крв своју проливати" - то је више од обичног мучеништва.

Уопште, пут правог хришћанина јесте мучеништво. Онај ко иде овим путем како треба, тешко се решава на проповедање. Његова душа је обузета жељом да види свог брата као причасника вечне светлости, али страдања хоће да подноси он сам, и зато се, пре свега и изнад свега, држи молитве за сав свет.