О ЗЛОПАМЋЕЊУ

Свети апостол је заповедио својим чедима: Не брините се ни за што, него у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казујте Богу жеље ваше (Фил.4,6), и мир Божији нека влада у срцима вашим (Кол.3,15). И Господ у Јеванђељу од Марка говори Својим ученицима: Праштајте све грехе дужницима својим, да и Отац ваш... опрости вама сагрешења ваша (Мк.11,25). Страшна је ова реч Господња. Она значи да не треба ништа да иштеш од Бога ако приметиш да ти срце није чисто према свима. Јер, иначе вређаш Бога. Будући грешан и имајући жалбу на сличног теби човека, ти говориш Ономе који испитује срца: "Остави ми грехе моје". Такав се не моли умом, већ једино устима у незнању. Јер, ко жели да се истински умом моли Богу у Духу Светом и са чистим срцем, пре него што почне са молитвом испитује срце своје, тј. да ли је без жалбе у односу на све људе или није. И ако није, онда се он обмањује (када се моли), будући да нико не слуша његову (молитву). Тада се не моли твој ум, већ се по навици обављају установљени часови. 

Према томе, желећи да чисто вршиш дело (молитве), испитај најпре свој ум, тј. шта је у њему, да би говорећи: "Помилуј ме", и ти сам миловао онога који те моли; да би говорећи: "Опрости ми", и ти сам, јадниче, опраштао; да би говорећи: "Не опомињи се мојих сагрешења", и ти сам заборављао грехе свога ближњега; да би говорећи: "Не помињи зла која сам вољно или невољно учинио", и ти сам превиђао (свом ближњем). Ако је потребно, ти чак не треба ни да помишљаш ништа у односу на друге људе. Ако ниси дошао до тога, твоја молитва је узалудна: Бог те, сагласно свим Писмима, не слуша. 

Опрости ми.

Ава Исаија