Јеванђеље о вазнесењу Господа
Лука 24, 36-53. Зач. 114. Дела Апостолска 1, 3-12.
Кад ластама понестане хране и кад се студ приближи, оне се
онда крећу у топле пределе, у пределе обилне сунцем и храном. Напред лети једна
ласта просецајући ваздух и отварајући пут, а њој следи остало јато.
Кад нестане хране за душу нашу у овом материјалном свету, и
кад се приближи студ смрти - о, има ли каква ластавица, која ће нас повести у
топлији предео, где је обиље топлоте и хране духовне? Има ли таквог предала?
Има ли, има ли, такве ластавице?
Изван круга хришћанске цркве нико вам на ово питање не зна
дати никакав поуздан одговор. Једино црква зна, и то зна поуздано. Она је
видела тај рајски предео, за којим душа наша чезне у мразном сумраку овог
битисања на земљи. Она је видела и ту благословену Ластавицу, која је прва
узлетела у тај жељени предео, просецајући Својим моћним крилима тамну и тешку
атмосферу измећу земље и неба, и отварајући пут јату за Собом. Осим тога црква
на земљи зна вам казати и за безбројна јата ласта, која су следовала оној првој
Ластавици и одлетела за њом у земљу благу, обилну сваким добром, у земљу вечног
пролећа.
Ви се досећате, да ја под том спасоносном Ластавицом мислим
на вазнесеног Господа Исуса Христа. Није ли Он сам за Себе казао, да је он почетак, почетак
и пут? И није ли сам рекао Својим апостолима: ја идем да вам
приправим место, и узећу вас к себи (Јов. 14, 2-3)? И није ли им још пре
тога рекао: и кад ја будем подигнут од земље све ћу привући к себи (12,
32)? То што је Он рекао, почело се испуњавати одмах после неколико недеља, и
продужило се испуњавати до дана данашњега, и испуњаваће се до краја времена. То
јест, будући почетак првом створењу света, Он је постао почетак и другом
стварању или благодатном обновљењу старе твари. Грех је саломио крила Адаму и
целом Адамовом потомству, те су сви отпали од Бога, удаљили се и слепили се с
прашином, од које им је тело било створено. Христос је као Нови Адам, први
Човек, Првенац међу људима, који је с духовним крилима узнео се на небо, ка
Престолу вечне славе и силе, пропутивши тако пут ка небу и отворивши све капије
неба Својим духовно окрилаћеним следбеницима. Као орао што пропућује пут
орлићима својим. Као ластавица што иде напред, указујући јату пут и сламајући
тешки отпор ваздуха.
Целокупан текст на: Свети Владика Николај
Нема коментара:
Постави коментар
Поштовани,
Коментар ће бити објављен, након контроле извршене од администраторског тима. Захваљујемо на разумевању.
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.