И ево, Господа
су осудили и приковали за Крст, за то страшно и срамно оруђе казне и, као да су
на неки начин желели да увећају срамоту, поред Њега су поставили још два крста,
на које су разапели двојицу истинских злочинаца. Људска гомила, која окружује
те крстове, изговара злонамерне поруге и подсмева се распетом Христу.
На разбојнике нико не обраћа пажњу. За то време се Он, свети Страдалник, тихо моли за Своје џелате.
И шта тада видимо? Господ као да је лишен сваке могућности да проповеда, да поучава, да твори милосрдна дела… Он је прикован за Крст, и физички је исцрпљен због тешких рана…
Међутим, Његова молитва за џелате ће и овде савршити велико чудо. Чудо просветљења душе разбојника, који је био прикован за суседни крст.
Разбојник је, другачије речено, злочинац.
Срца злочинаца су мрачна, преиспуњена тежњом ка злу и преступима. Он, који страда и види страдања других, изненада чује како се Христос моли за оне, који су Му нанели толико зла: Оче, опрости им, јер не знају шта чине…
Та кратка молитва задивила је и потресла његову душу. Он је разумео: тако не може да поступи обичан човек. Само Бог може да се моли за Своје непријатеље и да им опрости.
Васцелим својим обновљеним срцем, васцелом измењеном душом, осетио је и у распетоме препознао Бога…
Невидљива светлост Христова, која је на читав свет засијала са страшног голготског Крста, у једном снажном таласу проникла је и у разбојниково срце. Талас божанствене љубави, који се изливао на пропало човечанство, дотакао се и разбојникове душе. Из тог, изненада озареног срца, излиле су се речи исповедања, признавања Распетога за Господа: Сети ме се, Господе, када дођеш у Царство Своје…
Данас ћеш са Мном бити у рају, зачуо је одговор.
Нека то изненадно просветљење душе разбојника, разапетог са Христом, и љубав која се у њему распламсала за Сина Божијег, распетог са њим, послуже као пример за све нас.
На разбојнике нико не обраћа пажњу. За то време се Он, свети Страдалник, тихо моли за Своје џелате.
И шта тада видимо? Господ као да је лишен сваке могућности да проповеда, да поучава, да твори милосрдна дела… Он је прикован за Крст, и физички је исцрпљен због тешких рана…
Међутим, Његова молитва за џелате ће и овде савршити велико чудо. Чудо просветљења душе разбојника, који је био прикован за суседни крст.
Разбојник је, другачије речено, злочинац.
Срца злочинаца су мрачна, преиспуњена тежњом ка злу и преступима. Он, који страда и види страдања других, изненада чује како се Христос моли за оне, који су Му нанели толико зла: Оче, опрости им, јер не знају шта чине…
Та кратка молитва задивила је и потресла његову душу. Он је разумео: тако не може да поступи обичан човек. Само Бог може да се моли за Своје непријатеље и да им опрости.
Васцелим својим обновљеним срцем, васцелом измењеном душом, осетио је и у распетоме препознао Бога…
Невидљива светлост Христова, која је на читав свет засијала са страшног голготског Крста, у једном снажном таласу проникла је и у разбојниково срце. Талас божанствене љубави, који се изливао на пропало човечанство, дотакао се и разбојникове душе. Из тог, изненада озареног срца, излиле су се речи исповедања, признавања Распетога за Господа: Сети ме се, Господе, када дођеш у Царство Своје…
Данас ћеш са Мном бити у рају, зачуо је одговор.
Нека то изненадно просветљење душе разбојника, разапетог са Христом, и љубав која се у њему распламсала за Сина Божијег, распетог са њим, послуже као пример за све нас.
Нема коментара:
Постави коментар
Поштовани,
Коментар ће бити објављен, након контроле извршене од администраторског тима. Захваљујемо на разумевању.
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.