2. ДЕЦЕМБАР - ДАНА КАДА СЕ УПОКОЈИО ВЕЛИКИ ГРЧКИ И СВЕТОГОРСКИ МОНАХ - СТАРАЦ ПОРФИРИЈЕ

„Стојте у једном духу,

једнодушно борећи се за веру јеванђеља“ (Филип. 1,27).

Старац је проповедао да основни елемент духовног живота у Христу, велику тајну наше вере, представља јединство у Христу, односно осећање поистовећености са својим братом. То значи да један другоме носимо терет, да доживљавамо другога као самога себе; да кажемо: „Господе Исусе Христе, помилуј ме“, при чему у том „ме“ читава Његова мука и патња постаје наша; да сaстрадавамо као што он састрадава, да се радујемо као што се он радује, да његов пад буде наш пад, и да његово усправљање буде и наше усправљање.

Управо зато његове последње речи, последње обраћање Богу, последња молитва и највећа жеља беше да сви „буду једно“. За тим је патио, за тим је чезнуо, за то се молио. Колико ли је само проблема решено и колико ли је грехова избегнуто на тај начин! Пао је мој брат? Па ја сам пао! Како да га осуђујем, кад сам ја кривац?

Успео је мој брат? Ја сам успео. Како да му завидим, кад сам и сам на добитку?

Знао је Старац да управо овде ђаво против нас води велику битку јер је ту наша слаба тачка. Истичемо властиту вољу, издвајамо своје место у односу на другога - желимо да само ми избегнемо последице његових дела, односно да се ми спасемо без њега. Кад, међутим, у нама преовладава такав дух, нема нам спасења. Треба, наиме, да желимо да се спасемо заједно са свима, да, попут Светитеља Божјег, кажемо: „Господе, ако не спасеш и све њих, онда и мене избриши из књиге живота“; или да заједно са Апостолом Христовим кажемо: „Желео бих да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју, сроднике моје по телу“ (Римљ. 9,3).

То је љубав; то је сила Христова; то је суштина Божија. То је и царски пут духовног живота: да љубимо Христа, Који је „све“, љубећи сву браћу Његову, и оне „најмање“ за које је Он умро.

Извор: 
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/StaracPorfirije/StaracPorfirije03.htm#18

СВЕТИ СТАРЦИ КОЈИ СУ СЕ УПОКОЈИЛИ НА ДАНАШЊИ ДАН


На данашњи дан упокојила су се четири света старца и четири духовна стуба православне цркве (редослед прати слике):

1. Старац Порфирије Кавсокаливит (1906 - 1991)

2. Старац Амврозије из Дадија (1914 - 2006)

3. Старац Клеопа Илије из Румуније (1912 - 1998)

4.  Старац Елпидије из Новог Скита (1913 - 1983)

Вјечнаја памјат! 
Да им Господ дарује Царство Небеско а нама помогне њиховим молитвама!