СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ И ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ

О ПОСТУ И МИЛОСТИЊИ

А ти кад чиниш милостињу, да не зна љевица твоја шта чини десница твоја,

Да би милостиња твоја била у тајности: и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.

(Матеј 6,3)

Св. Василије Велики: 
„Не ограничавај врлину поста само на исхрану. Истински пост није само одрицање од различите хране, него одрицање од страсти и грехова: да никоме не учиниш неправду, да опростиш ближњему своме за увреду коју ти је нанео, за зло што ти је учинио, за дуг што ти је дужан. Иначе, не једеш месо, али једеш самога брата свога. Не пијеш пиће, али унижаваш другога човека.“

Св. Јован Златоусти: 

„Кажеш да постиш. Увери ме у то својим делима. А која су то дела?

Ако видиш сиромаха, удели му милостињу.

Ако се нађеш са непријатељем својим, измири се са њим.

Видиш ли на улици неко лепо лице, одврати свој поглед од њега. Дакле, не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама и свим удовима тела.

Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе.

Ноге нека посте тако што нећи ходити путевима греха.

Очи нека посте тако што страсно неће посматрати лепа лица нити у зависти гледати на добра других људи.

Кажеш да не једеш месо. Али, чувај се да не гуташ похотљиво очима оно што видиш око себе.

Пости и слухом својим не слушајући оговарања и сплетке. Устима и језиком својим пости и уздржавај се од ружних речи и шала.

Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње.

Почни са давањем сиротињи, са оним што ти није потребно, што само лежи около непотребно, онда ћеш бити у ситуацији да даш чак и више о сопственом трошку, а на крају ћеш бити спреман да даш све што имаш.

Без милостиње и молитва је бесплодна.“