СВЕТИ ЈОВАН ИЗ ДАМАСКА

СВЕТИ ЈОВАН ДАМАСКИН

(наша Света Црква слави на данашњи дан)

Свети Јован Дамаскин. Најпре први министар калифа Абдалмелеха, а потом монах у манастиру Светог Саве Освећеног. Због ватреног заступања иконопоштовања у време иконоборног цара Лава Исаврјанина, оклеветан би Јован од овога цара код калифа, који му одсече десну руку. Он припаде на молитву пред иконом Пресвете Богородице, и рука му се састави и зарасте чудесно.

 Видећи то чудо, калиф се раскаја, но Јован не хте више остати код њега као великаш, него се повуче у манастир, где беше од почетка узор монасима у смерности, послушности и свима прописаним подвизима монашким. Испевао посмртне песме, саставио Октоих, Ирмологију, Месецослов, Канон пасхални, и написао многа богословска дела, с надахнућем и дубином. Велики као монах, и као песник, и као богослов, и као војник истине Христове, Дамаскин се рачуна у велике Оце Цркве. Упокојио се мирно око 776. године у стотину четвртој години свога живота.

Из Охридског пролога

Објашњења: 

Октоих или Осмогласник. Назив потиче од грчког οκτώ ("окто") - осам, и ήχος ("ихос") - глас. Ова књига, која се обично састоји из два дела, садржи у осам гласова (или напева) распоређене променљива молитвословља које се певају на различитим црквеним службама седмичног круга, то јест које се мењају у зависности од дана у седмици,будући да сваки дан посвећен посебном спомену (светога или празника). Поредак променљивих богослужења који је изложен у Октоиху је следећи: недељна служба првог гласа, служба понедељка првог гласа, уторка, среде, четвртка, петка и суботе, затим недељна служба другог гласа, служба понедељка другог гласа, уторка и тако до суботе, затим недељна служба трећег гласа, служба понедељка трећег гласа... и тако даље, истим редом за све седмичне службе свих осам гласова. Певање свих осам гласова током осам недеља у црквеном Типику назива се "столп" (стуб). Током црквене богослужбене године пева се шест таквих столпова. Певање Октоиха у радне дане почиње од недеље Свих Светих после Педесетнице, а завршава се пред суботу Месопусне недеље. У периоду Великог поста, затим током Сирне седмице која му претходи и Страсне седмице на његовом крају, као и у периоду од Васкрса до Педесетнице, у радне дане се не пева према Октоиху. Недељом се Октоих не пева од Цветне недеље, закључно са недељом Свих Светих. Осим тога, ако неки од дванаест Господњих празника падне у недељни или радни дан, Октоих се такође не користи. Октоих се не користи ни онда кад неки Богородичин празник или празник светога падне у радни дан.

Ирмологиј. Ова књига садржи углавном збирку ирмоса свих канона за свих осам гласова, одакле је и добила свој назив. Осим тога, у њој се налазе неке непромењиве песме неопходне појцима у певници, као, на пример, све оно што се пева на Литургијама светог Јована Златоустог, светог Василија Великог и Пређеосвећених Дарова, васкрсни богородични и (богородични) за службе у обичне дане, Тројични гласа, тропари, васкрсни и заупокојени који се певају по "Непорочнима", песме које се певају пре читања Јеванђеља и после читања на јутрењу, песме Светог Писма које се певају на почетку сваке песме канона, припеви на девету песму канона за Господње и Богородичине празнике, "Всјакоје диханије..." стихира "Преблагословена јеси..." и Велико Славословље.

Минеј месечни, празнични и општи/месецослов. Минеј месечни (од μηναιον - месец) садржи променљиве молитве за сваки дан у години, по датумима сваког месеца, за непокретне празнике (то јест такве који долазе увек одређеног дана у одређеном месецу). Стога се Месечни минеј, у складу са бројем месеци у години, састоји од дванаест књига. На крају сваке књиге штампају се посебне богородичне васкрсне песме, или тзв. догматици, богородичне васкрсне које се певају после стихира на стиховње, богородичне које се певају "када има 'Слава' светоме у Минеју"; затим Отпуститељни богородични које се певају после тропара у недељне и празничне дане, и богородични отпуститељни које се певају обичним данима после тропара.

Пасхални канон. Канон који се пева на Васкршњем јутрењу пре литургије.