Свети Кијаран Клонмакнишки

Свети Кијаран Клонмскноиски (прославља се 9/22. септембра) 

Свети Кијаран Клонмакноиски је један од два велика ирска светитеља који носе ово име, и познат је као Кијаран Млађи, или Кијаран дрводељин син, како би се направила разлика између њега и старијег светитеља Кијарана Сајирског. Прославља се 9. септембра по јулијанском календару. Следи кратак опис његовог живота. Рођен је 512. године а упокојио се 548.

Кијаран Клонмакноиски се сматра једним од 12 апостола Ирске (12 Apostles of Ireland) који су били зачетници манастирског живота у Ирској 6. века. Био је ученик светог Финијана Клонардског (Finian of Clonard) и Енде Аранског (Enda of Aran), који су иначе били два најзначајнија келтска монаха, и оснивач неколико манастира. Најпознатији манастир био је онај у Клонмакноису. Светитељ се упокојио  убрзо након што је манастир изграђен, када је напунио тридесетшест година. Клонмакноис је постао други манастир по важности у Ирској, иако је трпео разне нападе и битке током хиљаду година, он је био поред Ајоне, центар православне хришћанске баштине свих Келта.   Клонмакноис, који се налази на обали реке Шенон, такође је био изузетно плодоносан монашки центар са изузетно развијеним монаштвом. Сматра се да се на месту на коме је подигнут овај манастир у пре-хришћанском тј. паганском добу налазио бунар са светом водом, а који је у доба овог Светитеља постало ходочасничко место, на које су људи долазили ради исцељења, јер је свети Кијаран рекао да ће се многе душе узнети у Небеса са овог места.

Подаци о Кјарановом животу су оскудни, а све што имамо сакупили су  монаси из манастира Клонмакноис након 548. године када се светитељ упокојио, углавном ослањајући се на житија других светитеља као што су Кевин Глендалошки, Финијан, Енда и други. Овај манастир није био само духовни већ и образовни центар. Наиме, Келти су много полагали и на образовање и волели су понајвише духовне књиге. О овоме сведочи и једна епизода из житија Светог Кијарана.

Аутор: Патрик Џ. Холт

Patrick J. Holt in P. Jestice (ed.) Holy People of the World: a cross-cultural encyclopedia, Volume 3 (2004), 185.

Како је Свети Кијаран вратио своје Свето Писмо

Једном је неком од сабраће Клонмакноиског манастира, испало у језеро Свето Писмо које је припадало Светом Кијарану, а које је овај сабрат непажљиво носио током неког путовања. Свето Писмо је дуго времена било у језеру и нико није могао да га нађе. Међутим, једног летњег дана, крдо крава је ушло у језеро, како би се расхладило у њему због велике врућине. Када су се краве вратиле са језера, кожни повез у коме се књига налазила, ухватио се за копито једне од њих, те је књига тако доспела на обалу. Повез је скоро потпуно иструлио, али сама књига је била сува и чиста, без трунке влаге на њој, као да је све време чувана у кутији.  Свети Кијаран и његови ученици су се порадовали овом чуду и прославили Бога.