О СНОВИМА - СТАРАЦ КЛЕОПА

САН ЈЕ ЛАЖА А БОГ ИСТИНА

(српска народна изрека)

Напомена: Текст је део разговора из књиге Пут Неба. Књига је намењена свим хришћанима без обзира да ли они живе у свету (лаици) или у манастиру (монаси). 

Румунски старац Клеопа (Илије)

Брат: Ето, преподобни оче, много пута сањам ноћу да ће неко доћи и видим да сутрадан или након неколико дана дотични заиста дође. Понекад сањам многе псе који душмански кидишу на мене. Други пут сањам као да неко пушком пуца у мене, и чак чујем звук оружја, и неизоставно сутрадан треба да чујем добру или лошу вест! И пошто се донекле обистињује, почео сам да верујем да су то истински снови које Бог шаље. Зато Вас молим, преподобни оче, да ми разјасните шта да верујем о овим сновима.

Старешина: Видиш ли, брате Јоване, да те стари ђаволи опет смућују и не спавају? Видиш ли како су променили мајсторију да би тебе, брате, кушали?

Када си први пут дошао код мене, рекао си да си разочаран што те Бог није удостојио да имаш виђења, да виђаш анђеле и слично; прошлог пута си ми казивао да ти мисли саветују да тајно изађеш из манастира, без благослова, да би отишао у народ и правио се проповедником, како би преобратио свет на покајање, а сада ми велиш да си почео да сањаш добре снове, које Бог шаље!

Знај, међутим, брате Јоване, да те сви пређашњи ђаволи и сада кушају, само што они стално мењају своје лукавство час на један, час на други начин, с циљем да ће можда успети да те обману савршеном обманом и да те одведу у погибељ!

Ко верује у снове потпуно је неискусан, а ко им уопште не верује, философ је (мудар је).

(Лествица 3, 28)

Брат: Сећам се, преподобни оче, да сте ме у саветима које сте ми дали прошлог пута многократно упозоравали да не верујем у снове, у виђења, и у друге такве утваре, међутим, до сада ми нисте разјаснили и нисте ми јасно рекли шта су добри снови и виђења, а какви су зли? Због тога Вас овог пута молим, преподобни оче, да ми разјасните ма и најмање о тим стварима.

Старешина: Али због чега желиш да по сваку цену знаш ове ствари, брате Јоване?

Брат: Ево због чега, преподобни оче. Од неког времена почео сам да сањам веома чудесне снове. Чини ми се да видим себе у некој врло лепој цркви, украшеној полијелејима и златним свећњацима, са предивним иконостасом и са разноврсним зидним сликарством. У цркви као да видим свештенике обучене у прелепе и сјајне одежде. Понекад као да себе видим у Светом Олтару и свештеници ме благосиљају, и чујем их како предивним гласовима певају духовне песме. И чудно је што и ово сањам не само када се налазим у дубоком сну, него и када тек задремам и скоро сам будан. Да ли је, преподобни оче, добро да сматрам да су ови снови добри и да су од Бога?

Старешина: Да бих ти разјаснио, брате Јоване, у вези са оним што ћеш ме питати, одговорићу ти на пређашње питање о сновима, виђењима и утварама/привидима, јер док не будеш добро знао шта су, и која је разлика међу њима, нећеш моћи појмити да ли је добро да сматраш да су истински снови које велиш да имаш.

Брат: Молим Вас да ми кажете, преподобни оче, укратко, шта су снови.

Старешина: Сан, брате Јоване, није друго, до само покрет нашег ума током спавања (Лествица 3, 22).

Брат: А шта су виђења, преподобни оче?

Старешина: Виђења, брате Јоване, јесу нека стварна показивања, али која прима око ума, било у стању нормалног функционисања организма, било у потпуном сну или само у полусну, било у стању узношења или заноса.

Брат: А шта су утваре/привиди, преподобни оче?

Старешина: Утваре, брате Јоване, нису друго, до самообмана очију, када ум спава, или опет: утваре/привиди су виђење нечега што не постоји (Лествица 3, 23).

Брат: Ја сам, преподобни оче, многе чуо како говоре о откровењима. Молим Вас да кажете и мени шта су откровења, и која је разлика између откровења и виђења?

Старешина: Брате Јоване, откровење је нешто више од виђења, пошто виђење показује човеку некакву тајну, док откровење показује човеку ствари дубље од онога што се види. Тако видимо да Св. Јован Богослов назива чудесима оно што види у Апокалипси (Откровења) и не знајући шта је; открива му их анђео, који му показује откровење: Зашто се чудиш? Ја ћу ти казати Тајну жене и звери што је носи и има седам глава и десет рогова (Отк 17, 7). Ево шта вели и Св. Макарије: "Једно је виђење, а друго - озарење и откровење; и постоји осећање, и постоји виђење, и постоји озарење; и ко има озарење већи је од оног ко има осећање (то јест од оног који види штогод на чулан начин), пошто се озарио ум његов, и примио је нешто више од оног ко има само осећање, зато што му се дао дар не само да види, него и да појми шта је видео". И опет, показујући да је откровење веће од виђења, вели: " Али друго је откровење, јер се њиме откривају души велике ствари и тајне Божије".

Брат: Чуо сам још, преподобни оче, о дару прозорљивости; молим Вас, дакле, да ми кажете шта је прозорљивост и по чему се она разликује од виђења и од откровења.

Старешина: Прозорљивост, брате Јоване, већа је од виђења, али много мања од откровења и пророштва. Ко има дар прозорљивости види, као да је присутан, ствари које се збивају далеко, то јест зна шта се дешава веома далеко од њега, на пример: да ли долази когод к њему или да ли какви злочинци убијају неког човека негде далеко, и томе слично. Такође, ко има дар прозорљивости може спознати тајне скривене у дубини срца другог човека. Дакле, већи је овај дар од онога који има виђење, јер у виђењу се ништа не поима, али је мањи од онога који има дар пророштва и откровења. Јер ко пророкује не само да зна шта се у том часу збива негде далеко, него види и шта следи у будућности, након стотина и хиљада година. А ко има откровење, опет види и поима велике божанске тајне.

Брат: А шта је предвиђање, преподобни оче? Јер сам од појединих чуо да је и то дар од Бога.

Старешина: И предвиђање, брате Јоване, је "огранак" пророштва, али о ономе што је ближе, као и прозорљивост, зато што ко има овај дар казује шта ће се десити ускоро.

Брат: Благодарим Вам са потпуним смирењем, преподобни оче, што сте ми разјаснили тако укратко шта су снови, шта су виђења, утваре, откровења, пророштва, прозорљивост и предвиђање. О некима од ових, преподобни оче, усудио бих се Да Вам тражим опширнија појашњења. У првом реду молио бих Вас да ми кажете како може човек спознати да ли је његов сан од Бога или од ђавола? Пошто су многи људи били обманути и одведени у погибељ, уздајући се превише у своје снове.

Старешина: Добро си учинио, брате Јоване, што си поставио и ово питање, јер је од велике потребе да се познаје како се разликују добри снови од злих и погибељних.

У првом реду навешћу ти сведочење Светог Дијадоха Фотичког, који учи доста јасно о разликовању снова, казујући овако: "Снови које Божије човекољубље шаље души јесу необмањујућа сведочења једне здраве душе. Зато се они не претварају из једног лика у други, нити изазивају ужас, нити доносе смех и плач у исто време, него се приближују души са свом духовном кротошћу. После тога, након што се тело и пробудило из сна, душа тражи са много чежње да се продужи делање сна. А у утварама (представама, прим.изд) које ђаволи доносе све се догађа насупрот. Оне не остају ни у истом лику, нити се дуже показују у каквом несмутљивом облику. Јер што ђаволи немају по слободној вољи, позајмљују само из жеље да обману, и ово не може да их задовољи на дуже време. Због тога они говоре велике ствари и ужасно прете, узимајући често на себе ликове војника. А понекад се и радују што си спознао њихово лукавство.

Због тога, пошто их виђаш често, чак и у сновима, страшно их разбешњује. Али догађа се понекад да добри снови не доносе радост души, него јој доносе радосну тугу и сузе без бола. А то се дешава онима који су много узнапредовали у смиреноумљу" (Добротољубље, том I, стр. 350). И након што је показао како разликовати снове, Св. Дијадох додаје: "Показао сам, на основу онога што сам чуо од оних који су искусили, разлику између добрих и злих снова. Свакако да је то разликовање тачно. Али се дешава да душа, оскврнивши се неосетно, из разлога што је покраде каква помисао (чега мислим да нико није поштеђен), не може више тачно да разазнује и верује ономе што није добро" (Добротољубље, том I, стр. 350). А пошто постоје снови који не долазе човеку ни од Бога ни од ђавола, него се рађају из зле обмане душе и од неуздржања од јела и пића, о овој врсти снова Св. Дијадох вели: "Када наш ум плива у таласима пића, не само да страсно види у сну ликове које ђаволи осликавају, него и смишља у себи одређена лепа виђења и ватрено пригрљује своје утваре као какве љубавнице. Јер, пошто се његови удови који служе телесном сједињавању разјаре од топлоте сна, ум је приморан да представи себи неку сенку страсти (Добротољубље, том I, стр. 350).

Брат: А да ли може човек, преподобни оче, да из снова, који се појављују у његовој души за време спавања, спозна стање своје душе?

Старешина: Да, брате Јоване, буде ли човек мудар и сабран, може да спозна стање своје душе из снова које има током спавања.

Објашњења, извор и препорука за гледање

Смиреноумље - Смиреноумље је безимена благодат душе. Њено име познато је само онима који су је упознали на сопственом искуству. То је неисказано богатство, Божији назив и Божији дар. Научите се, вели, не од анђела, не од човека, не из књига, него од мене, тј. од мога усељења, озарења и делања међу вама, јер сам ја кротак и смирен срцем, и умом, и разумом, и наћи ћете покој душама својим од рата и олакшање у борби са помислима (Мт. 11,29). (Лестивица)

Смиреноумни монах (читај:сваки Хришћанин) није превише радознао када се ради о несхватљивим стварима, а уображени хоће да испитује и тајне Суда Божијег.(Лестивица)

Један од стараца је рекао: "Пре свега треба нам смиреноумље да бисмо били спремни да на сваку реч коју чујемо, кажемо: "опрости", јер о смиреноумље ломе се све стреле врага и ненавидника. ава Доротеј Палестински

Извор

Препорука за гледање: Старац Тадеј и старц Клеопа