Свети мученик Стефан Дечански краљ Српски

   

Син краља Милутина и отац цара Душана. Дете побожне краљевске породице, Стефан од најранијег детињства васпитаван у хришћанској побожности. Њему паде у део да у раним годинама живота преживи многе и тешке невоље.  У то време Татари пошто покорише Русију почели су да нападају и словенске државе Балкана, када су под вођством кримског кана Ногаја опустошили Бугарску почели су упадати у Србију. 

Пошто краљ Милутин није био у стању да се војно одупре тада моћном татарском кану, ступио је са њим у преговоре и био принуђен да кану као таоце преда десетогодишњег сина Стефана и неколико српских велможа. После три године проведених у ропству  вратио се у Србију.  Када је постао пунолетан Стефан би ожењен ћерком бугарског владара Маријом.  Добио је на управљање Зету једну од важнијих области тадашње Србије. Умиљат, кротак, милостив према сиромашнима Стефан је уживао велику љубав и поштовање од народа. Но Стефанова маћеха Симонида, ћерка византијског цара, друга супруга краља Милутина  хтела је да на српском престолу види свог сина Константина, а не краљевића Стефана. После клевете да хоће да му отме престо Симонидине присталице толико смутише доброг оца да он не проверивши ствар до краја нареди да га ослепе. 

Град и црква Св. Никола, Овче Поље, Македонија

То је учињено на Овчем пољу у близини хрма светог Николаја Мирликијског, који му се по ослепљењу тог јутра јавио и показао његове очи рекавши: ,,Не тугуј Стефане! Ево твојих очију на моме длану , у своје време ја ћу ти их вратити”.  Гоњење Стефаново се наставља његовим слањем у Цариград на заточеништво у којем је провео осам година. У почетку њему је дат засебан дворац, а мало за тиме је са своје двоје деце премештен у чувени цариградски манастир Пантократор.Својом мудрошћу и подвигом, кротошћу и побожношћу, трпељивошћу и благодушноћу Стефан је надвисио не само монахе у манастиру него и сав Цариград. Слушајући о таквом животу свог заточеника и цар га је често звао и тржио од њега савет. Тако је  свети Стефан допринео да се сруши у то време велика јерес Варлама против које се борио свети Григорије Палама. Када је у једном разговору између њега и цара питан шта мисли о Варламу одговорио му је: ,,Царе неправедно је и недолично да ти, почаствован царским престолом и постављен од Христа за пастира тако великом стаду, држиш непријатеље Његове у своме граду; њих треба да одгониш као вукове који упропашћују душе, и да певаш са Давидом: Омрзнух, Господе, оне који тебе мрзе (Пс. 138,21).” Чувши ово цар протера Варлаама са његовим истомишљеницима из престонице. Када је цар Кантакузен послао неким државним послом игуна манастира Пантократора у Србију између осталог краљ Милутин је питао и о свом сину Стефану игуман му је одговорио: ,,Питаш ме краљу о другом Јову, буди уверен његова убогост стоји више твоје краљевске величине.``Један велможа српски, стари познаник и поштовалац Стефанов послао је по поверљивом слузи већу количину злата да му олакша заточеничко злопаћење. Стефан заблагодари добротвору, помоли се за њега Богу, па дозва игумана и даде му сво злато дага раздели сиротињи. При крају пете године заточеништва за време бденија уочи светог Николе, јави му се светитељ и рече: ,,Сећаш ли се шта сам ти рекао кад сам ти се прошли пут јавио, дошао сам да испуним своје обећање``. И осенивши га крсним знамењем краљ прогледа. Није прошло много дана од овог прогледања Стефановог, тешко се  разболео млађи његов син, малолетни Душица и за кратко време умро. 

Свети краљ Милутин и краљица Симонида, манастир Грачаница

Три године након тога вратио се у Србију, где се помирио са оцем краљем Милутином, после његовог упокојења 1320, крунисан у Призрену за краља српског. Мало за тим бранио престо, прво од брата Константина који је сабрао војску од туђинаца и захтевао да му Стефан уступи престо. Дивно је писмо које је том приликом слао брату,,не ратуј са туђинима против свог отачаства; пространа је земља наша, има у њој места и за мене и за тебе``. А потом и од брата од стрица Владислава, али се и ова побуна завршила добро по Стефана пошто је Владислав увидео да Србија  није за њега. Године 1330 уједињена и обновљена Бугарска царевина, са до тадашњим деспотом Михаилом као новим владаром. Који је после доласка на престо отерао своју закониту жену Неду ,сестру краља Стефана, а оженио Теодором сесром претендентом на византијски престо Андроника млађег. Непријатељство се појачало још више, тиме што је српски краљ држао страну законитог византијског цара Андроника Старијег, са којим је имао добре односе за време свог заточеништво у Цариграду. И ова два савезника у лето 1330 године, са осамдесет хиљада војника  крећу у војни поход на Србију.Желећи као хришћанин да избегне крвопролиће, он му шаље писмо у којем га моли да одустане од своје намере. Међутим, прочитавши писмо он није одустао од своје намере, одговорио је: ,, Ако сутра, кад  сунце гране ; српски краљ не дође к мени не падне покорно преда мном, да ногу непобедиве моћи наше ставим на његов врат; онда ћу наредити да га са срамом доведу везана и предаћу га најстрашнијој смрти``. 

Сутрадан, српска војска предвођена храбрим краљевим сином Душаном сукобила се на

Велбужду и после стрховите битке разбила Бугарску војску. Из благодарности Богу за све, а нарочито за победу над Бугарима саградио је храм Дечански и манастирске конаке. Једно од ретких дела византијске уметности, и један од најзнаменитијих спонека некадашњег српског благочешћа.Себиче велможе које су служиле код сина Душана стадоше га наговарати да оцу отме престо, плашећи га да ће и он бити ослепљен од свог оца, као што је и његов отац био ослепљен од љеговог деде Милутина. Он поверова овим клеветама и пристаде да убије оца, по његовом наређењу у замку Звечан удавише светог краља. Као мученик проживео свој земни век , и као мученик скончао 11. Новембра 1336 године и примио венац бесмртне славе од Сведржитеља коме је верно послужио. Његовим светим заступништвом нека би благи Господ помиловао и све нас!