ПОДВИЖНИЧКИ ПОСТ

Пре него што је Христос кренуо да проповеда, Он је постио четрдесет дана и на крају овог периода ,, приступи му сатана” ( Мт. 4, 3). У Јеванђељу налазимо јасну тврдњу да су пост и молитва једино средство за победу над сатаном (Мт. 17,21). Јер, долазак Христов не испуњава само историју спасења, он је такође одлучујући моменат у борби против сатане, који је постао ,, кнез овога света”.

Према речима Библије, сатана је преко хране поробио човека и постао његов господар. Човек је окусио од забрањеног плода и на тај начин постао роб хране, тако да је целокупна његова  егзсистенција зависила од ње. Ово је разлог зашто пост у овој библијској перспективи не треба изједначавати са пуком умереношћу у исхрани, са неком врстом основне хигијене. Изворни пост, истинско уздржавање које Црква слави у својим светим ,,оцима”, заиста је изазов за такозване законе природе и преко њих за самог сатану. Јер њега ништа толико не боли и не уништава његову моћ, више од човека који превазилази ове ,,законе”, ,,природне” и ,,апсолутне” - како је сатана убедио човека. Без хране човек умире; дакле његов живот у потпуности зависи од хране. Па ипак, постом, односно уздржавајући се добровољно од хране, човек открива да не живи само од хлеба. Пост тада постаје негирање онога што је постало ,,нужно”, истинско умртвљење оне плоти која у потпуности зависи од ,,неизбежних закона природе” . У посту човек достиже ону слободу изгубљену у греху и обнавља у космосу своје царско назначење, које је поништио преступивши вољу Божију. Пост је слободан повратак испуњавању заповести коју је Адам преступио. Прихватајући изнова ову заповест, човек опет прима храну као дар Божији, храна престаје бити ,,нужност” и постаје сама слика месијанске гозбе, јер сада ,, јести да би се живело”  поново постаје ,,живети у Богу”.

  Протојереј Александар Шмеман – Евхаристијско богословље; Отачник, Београд 2011.