Истакнути пост

уторак, 03. децембар 2013.

ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ



Увођење у Храм Пресвете Богородице

           Данас је благовољења Божијег почетак и спасења људи проповедање, у храму Божијем јасно се Дјева појављује и Христа свима предобјављује. Њој и ми гласно завапимо: радуј се домостроја Божијег испуњење. ( Тропар)

Пречисти храм Спасов скупоцена палата и Дјева, свештени жртвеник славе Божије, уводи се данас у дом Господњи, благодат сакупљајући, њу коју у Духу божанском опевају Анђели Божији, она је шатор небески. (Кондак)

Ево нас пред празником Ваведења у храм Пресвете Богородице. О чему нам говори овај празник? Тема овог празника је веома једноставна: једну малу девојчицу њени родитељи доводе у Јерусалимски храм. Ништа необично, јер су у то време  многи слично чинили, будући да је то био општеприхваћени обичај. Довести дете у Храм значило је посветити његов живот Богу, дати животу тог детета коначан циљ и назначење, осветлити тај живот изнутра светлошћу једног узвишенијег искуства.

Но, како видимо из црквене службе која се служи на дан Ваведења, малу Дјеву уводе тамо где нико осим свештеника није смео да уђе, у оно место у храму које се звало Светиња над Светињама, у најтајанственију и најсвештенију одају Храма. Име те девојчице било је Марија. То је будућа Мајка Господа Исуса Христа, то јест Она кроз Коју је – како верују хришћани- Сам Бог сишао у свет, дошао људима да би поделио њихову судбину и да би открио божански садржај људског живота. Шта је то – бајка? Или се ту, ипак, ради о нечему сасвим другом, о откривењу онога што се људским речима можда и не може објаснити,онога што се конкретно и непосредно односи и на наш живот?

Поруку овог празника на посебно дубок начин доноси кондак празника у коме певамо да се Богородица, која је храм Спасов...данас уводи у Дом Господњи.. Овде се сусрећу две концепције храмовске побожности и поставља граница између два Завета, Старог и Новог, која ће раздвајати два различита начина доживљавања сакралног простора. По једном, старијем – по коме је конципирана већина светских религија, тачније оне које имају форме храмовске побожности, Бог обитава у одређеном простору, био он саздан или несаздан, и тај простор је својеврстан дом Божији. По другом, новијем, који доноси хришћанство, Бог свој храм више не саздава на првом месту од камена него и од људског тела. Сада живо камење храма Очевог – хришћани, по речима Светог Игњатија Антиохијског, граде и сачињавају дом за Њега. Ово је наравно могуће захваљујући Телу Христовом, које је тај нови храм, али и телу Богородице које је омогућило да дође до тела Христовог те је оно, самим тим, на један специфичан начин, Његов, Христов Храм.

Смисао Ваведења, и свих – том приликом – изговорених речи, и свеколиког сећања на тај догађај је сасвим једноставан: од тог тренутка човек постаје храм, од тог трнутка нису више камење и олтари божанско средиште света и ``Светиња над Светињама ``овог света, већ је то сам човек – његова душа, његово тело и сав његов живот. Један храм, живи и људски храм – мала Дјева улази у други, камени и вештаствени(материјални) храм и изнутра заокружује његов коначни смисао и назначење.

Уласком мале Дјеве у храм заувек се премешта седиште вере, и више од тога, премешта се средиште теже целокупног људског живота. У свет долази Учење које на прво место ставља човека, јер сам Бог прима људско обличије и лик да би јавио човеку да је човеково назначење и призвање – божанско. Од тог тренутка почиње човекова слобода. Нема ничега што је узнад човека, јер је и сам свет – као дар Божији - ради човека, јер је богодарован човеку да човек кроз њега испуњава своју божанску судбину. И кад год празнујемо празник Ваведења Пресвете Богородице у храм, ми уствари празнујемо тај божански смисао човека, висину и светлост његовог призвања.
       
``Ми смо храм Бога живога, јер Господ рече: и шатор ће мој бити код њих, и ћу им бити Бог они ће ми бити народ (2. Кор. 6:11; Ис. 52:11).

Извори: протојереј Александар Шмеман, Тајне Празника, Светигора, Цетиње -1996.
Протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић, Литургијско прослављање Пресвете Богородице у Православној Цркви, Православље бр. 1093
                                                     
 Срећан Празник! 

        

Нема коментара:

Постави коментар

Поштовани,
Коментар ће бити објављен, након контроле извршене од администраторског тима. Захваљујемо на разумевању.

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.

ShareThis