Истакнути пост

среда, 19. фебруар 2014.

Старац Пајсије Светогорац: Тешка времена и Божија утеха

Неправда изазива гнев Божији

Када наносимо зло другим људима, дешавају се лоше и штетне ствари. На пример, када људи стичу богатство на неправедан начин, они могу да, извесно време, живе као краљеви, али на крају ће потрошити сав новац на докторе. Сетите се оне изреке „отето - проклето.” Или присетимо се шта пише у псалму: „Боље је мало у праведника, неголи велико богатство грешника“. Све што сакупе – потроши се, ветар разнесе. Бог ретко шаље болест, банкрот и тако даље, као искушење…

Старац Пајсије, Са болом и љубављу за савременог човека, Суроти: Свети манастир Јеванђелиста Јована Теолога, књига I,
стр. 87-88.


Антихрист

антихрист ће, на неки начин, бити отеловљење нечастивог, а Јеврејском народу показаће се као Месија и превариће читав свет. Тешке године су пред нама, имаћемо тешка искушења. Хришћани ће трпети велике прогоне. А, видите, људи уопште нису свесни да живимо у времена када су знаци свуда, да се приближава време када ће се отворити последњи печат. А као да се ништа не дешава. Зато Свето Писмо каже да ће чак и одабрани бити преварени. Они који не буду имали добро настројење, током година богоотпадништва неће бити просветљени [Божијом благодаћу] и биће преварени. Јер онај који није стекао благодат Духа Светога не поседује духовно расуђивање управо као сам ђаво.  

Старац Пајсије, Духовно буђење, Суроти: Свети манастир Јеванђелиста Јована Теолога, књига II, стр. 198-199.

Иду тешка времена

предстоји нам тежак ударац, са Божијим допуштењем. Предстоје нам тешка времена. Имаћемо тешка искушења. Морамо ово упозорење схватити озбиљно и живети духовним животом. Управо нас околности терају да се крећемо за духовним подвигом и тако ће бити и убудуће. Али требало би да се трудимо да овај духовни подвиг буде наш слободан избор и на радост, а не не да буде из нужде када се разне невоље сруче на нас. Многи свети су молили Бога да им подари да живе у наше доба да би могли да страдају за Христа

Старац Пајсије, Са болом и љубављу за савременог човека, Суроти: Свети манастир Јеванђелиста Јована Теолога, књига I, стр.
, 39-40.

Греси навлаче беду на човека

Инвазије скакаваца, ратови, суше и заразе – све су то бичеви Божији. Међутим, они нису средство којим Бог подучава људе, већ су последица нашег удаљавања од Бога. Ове недаће се догађају зато што застрањујемо од Бога. Гнев Божији стиже да Га не бисмо заборавили и да бисмо тражили помоћ од Њега. Бог не одређује и не удешава, да се тако изразим, да се ове беде обруше на човека, већ допушта да се догађају зато што Он види колико је људско зло далеко отишло и колико нисмо вољни да се мењамо, па тако покушава да нас дозове памети. Али зла у свету нису Његово дело

Добро је да знамо да верни народ, који испуњава Божије заповести, добија Његову благодат, и да је Бог, да тако кажемо, обавезан да помогне у тим тешким временима…. 

Старац Пајсије, Са болом и љубављу за савременог човека, Суроти: Свети манастир Јеванђелиста Јована Теолога, књига I, стр. 118-121. 


Божанска утеха

…Много боли сам претрпео због људи! Нисам олако узимао њихове проблеме. Туговао сам због њихових проблема, уздисао, али са сваким уздисајем приносио бих Богу одређени проблем, и у болу који сам осећао према другоме, Бог је давао утеху.  Другим речима, божанска утеха је долазила због духовног настројења, зато што бол који у себи носи наду у Бога, такође садржи и божанску утеху. У супротном, како би човек могао да издржи! Како бих уопште могао да превазиђем сваку ствар које се плашим?

Да, осећам бол али такође размишљам о Божијој награди која следи онима који страдају. Ми смо у Божијим рукама. Пошто постоје божанска правда, и божанска награда – ништа није изгубљено. Што више човек трпи муку, већу ће награду добити.  

Иако Бог види толика страдања у свету, чак и ствари које не можемо да замислимо, Он не одступа. „Страдао си преизобилно?", пита Он „преизобилна ће бити твоја награда у другом животу“. У супротном, како би Бог могао да подноси толике неправде и толика зла која постоје? Али Он жели да награди оне који су страдали и, да се тако изразим, због тога трпи велике болове. Ми не видимо славу коју ћемо добити због ближњег, а састрадавањем са њим ми од Бога добијамо као награду божанску утеху.

Старац Пајсије, Духовно буђење, Суроти: Свети манастир Јеванђелиста Јована Теолога, књига II, стр. 348. 






Нема коментара:

Постави коментар

Поштовани,
Коментар ће бити објављен, након контроле извршене од администраторског тима. Захваљујемо на разумевању.

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.

ShareThis