Борба освештава душу
...Живот, јасно је, није игра: он
носи радост, али и тугу. Васкрсењу увек претходи Распеће. Ударци животних
искушења неопходни су ради спасења душе, зато што се кроз искушења душа прочишћује.
Исто као са одећом: што је више трљамо сапуном, она је све чистија. Исто је и
са хоботницом: што је више излупамо чекићем, она је чистија и мекша.
А такође и риба, која нам, док је жива и плива у мору, изгледа грациозна
или када је видимо изложену на тржници, још увек неочишћену и са крљуштима. Али
рибу не можемо да употребимо, када нам споља изгледа не баш укусна, већ када је очистимо и испржимо на роштиљу. Слично је и са људима: када човек са себе
скине своју крљушт, тј. све што је световно, њему се може чинити
да губи своју световну животност, па чак
сам живот, док се, у ствари, ослобађа бекорисних предмета, како би био „испечен
на роштиљу“. Тек тада човек постаје употребљив…
Старац
Пајсије, Духовно буђење, Суроти:
Свети манастир Јеванђелиста Јована Теолога, књига II, стр. 105.
Нема коментара:
Постави коментар
Поштовани,
Коментар ће бити објављен, након контроле извршене од администраторског тима. Захваљујемо на разумевању.
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.