СЛАВА ПИВСКОГ МАНАСТИРА - УСПЕНИЈЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Слава је прослављена 2013. године а беседу је изговорио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије

Владика Јоаникије у средини

“У име Оца и Сина и Светог Духа. Све што је везано за Пресвету Дјеву Богородицу све је свето, све је велико, узвишено, све је спасоносно од Њеног рођења до Њеног преславног успенија. И Њено рођење би на чудесан начин пројављивањем нарочите воље Божје и промисла Божјег, јер је рођена од престарелих, претходно бездјетних родитеља. И Њено дјетињство је чудесно, јер је од најранијег свог узраста, заправо, још од утробе мајке своје посвећена Господу, од три године посвећена храму Јерусалимском да му служи, да служи Господу у њему, да се васпитава ријечју Божјом, истином Божјом, правдом, да се поучава ријечима Божјим, науком Божјом и тако узрастајући и посвећујући своју душу, своје срце Господу Она се удостојила да се на Њој испуне древна пророштва, да се из Њене пречисте дјевичанске утробе, Њезине пречисте дјевичанске крви оваплоти Спаситељ свијета Господ и Спаситељ наш Исус Христос, силом Духа Светог Који је наишао на Њу и Који је у Њеној пречистој утроби саздао тијело и људску природу Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа. “

“Она се удостојила да буде мајком нашег Спаситеља, и као и свака мајка која има великог сина, а она као мајка која је родила Спаситеља свијета, цијело вријеме се пресмиравала пред промислом Божјим, цијело вријеме се смиравала пред својим Сином, гледајући како расте, како напредује, шта говори и шта ради Она је све то памтила и све оно што Он говори, сваку Његову ријеч слагала у срцу свом, као што и пише Свети јеванђелист Лука и пратила га на Његовим проповиједима, на Његовим путовањима, на Његовим јавним проповиједањима ријечи Божје. Свуда је била ту негдје близу, служећи Му са осталим женама, које су, такође, пратиле Господа, увијек се налазећи ту негдје близу апостола да буду на помоћи, а Бог их је удостојио да послије страдања Христовог, зато што су биле у вријеме Христовог страдања близу крста Христовог и гледале са мајком Божјом страдање Христово, да са Пресветом Богородицом да буду први свједоци васкрсења. “

“Испунило се древно пророштво о Пресветој Дјеви Богородици, почевши од оног Исаијиног, а и осталих древних пророштава, закључно са оним пророштвом Светог Симеона Богопримца који каже „И мач ће пробости твоје срце и овај који лежи обориће многе“, а то је, заправо, пророштво о страдању Христовом, о Њеном болу и распећу док је гледала распеће свог сина, али је Бог удостојио велике утјехе, награде и славе, јер је била први свједок васкрсења Христовог, први свједок Његове славе, Његове величине и Његових ријечи послије васкрсења. Она се послије вазнесења свог сина само молила Господу, обилазећи она мјеста у Светој Земљи гдје је Господ чинио велика и чудесна дјела од Витлејема до Голготе, гроба Христовог, Гетсиманије и осталих мјеста у којима су се многа и премнога чудеса догодила, желећи стално да оде и да се придружи свом сину и, ево, на овај дан прослављамо Њено успеније које је, такође, славно чак, да кажемо и то, славније од свега другог, јер се у овом Њеном дану испуњавају сви дани Њеног живота, сва дјела њезина и сав промисао о њој испунио се на овај дан, па се црквени пјесници питају Како је могуће да мати Живота, Она која је родила живот и Која нам је даровала живот рођењем свог сина, како је могуће да она окуси смрт. То је било по Божјем промислу да врати дуг Адамов и да се са њом догоди, као и са свима што се догађа, али је Њена смрт, Њено успеније било преславно, величанствено и Божанско, пуно силе и промисла, духа и утјехе духовне и, заправо, Њена смрт била је само пролазак у нови живот, она је само отишла, примивши смрт, у наручје свог сина, у наручје Онога Који је Животодавац и Спаситељ свијета. Црква прославља Пресвету Богородицу кроз сва времена, кроз све вјекове, прослављајући Њу прославља Њеног сина Господа Исуса Христа и, славећи Господа Оваплоћеног, прославља и Његову Пресвету мајку. Када се молимо Богу, увијек треба призивати Пресвету Богородицу, јер Господу је угодно да се призива име Његове мајке, као што му је угодно да се призивају имена свих оних који су Богу угодили, Његових светих, арханђела, анђела и светитеља, али, понајвише је Господу угодно да се призива и поштује име Његове мајке Пресвете Дјеве Богородице. “

“И ми данас, драга браћо и сестре, прослављамо у цијелој васељени овај велики празник. Радују се и анђели на Небесима, радује се Црква Божја на земљи, радују се храмови Божји, радује се цио народ који испуњава храмове Божје у овај свети, превелики дан Успенија Пресвете Богородице. Да се сви саберемо, да се сви окупимо то је смисао овог празника. И овај свети велики храм, посвећен Успенију Пресвете Богородице, подигнут је да буде Саборни храм, не само пивског племена, него цијеле источне Херцеговине. Тако је то било замишљено у вријеме великих Соколовића, тако је то било у историји, тако је то и данас, тако ће то бити, ако Бог да, и у будуће. Окупљала нас је и окупљаће нас Пивска светиња, прекрасна, дивна задужбина Соколовића, највећа и најљепша светиња која је подигнута у доба турског ропства, а то показује да је српски народ у доба турског ропства био постојан, да се није предао, да није био покорен народ него је кроз Цркву гледао у будућност, кроз Цркву је предокушао будуће Царство и будућу слободу коју је задобио, задобио, али треба и да је сачува.“

“Нека је свима срећан празник, срећан празник овој светој обитељи и свима вама, нашим драгим домаћинима – Одбору који је овдје формиран за прославу славе манастира Пиве. Ево већ неколико година, па и ове године, се тај Одбор сабрао, нашем драгом домаћину, који је у име Одбора примио дужност да донесе и славски колач, жито и остало што је потребно господину Душану Пејовићу и његовој породици, његовом дому, нека Господ дарује сваког напретка, изобиља, прије свега, здравља душевног, духовног и тјелесног и сваког напретка. “

http://www.spc.rs/sr/slava_manastira_piva