ОТАЦ АМФИЛОХИЈЕ МАКРИС - ДУХОВНИ САВЕТИ

Превод са грчког: Марина Роб (Marina Robb)

Старац Амфилохије Макрис рођен је 1889. године на острву Патмос, на коме је Свети Јован Богослов написао Књигу Откровења, последњу канонску књигу Новог Завета. Био је велики заштитник Православља, претрпевши многа искушења током фашистичке, италијанске окупације грчких Додеканеских острва. Током тих година оснивао је школе у којима се у тајности настава деци држала на грчком језику укључујући и веронауку, упркос свим покушајима фашиста и католичке цркве да затру језик и веру. Дуги низ година он је на Патмосу био игуман манастира Светог Јована Богослова. Такође је 1937. године основао женски Благовештењски манастир [Евангелисмос]. Овај манастир је и данас духовни светилник вернима. Старац је био чувен по својим бројним врлинама, по љубави, смирењу и очинској бризи за своју духовну децу. Отац Амфилохије је био велики прегалац монашког живота и хришћанског мисионарског рада. Он сам је путовао као проповедник током ратних година, па и касније. Поред тога, основао је и друге манастире широм грчких острва и руководио сиротиштима и различитим добротворним установама. Упокојио се 1970. године.

Духовни савети

           Старац Амфилохије Макрис

                          (1888-1970)

      Манастир Евангелисмос на Патмосу

Повремено је старац Амфилохије давао савете својој духовној деци, на њихову духовну добробит, просветљење и поуку, а како је Дух давао замаха. Савети су плод искуства његовог светог живота, који је био непрестана борба и низ искушења. Његов живот је био узор и давао пример кроз његове речи. Он није само говорио и давао савете. Пре свега, оно што је проповедао, то је и чинио. Овде ћемо навести неке примере из његовог богатог духовног наслеђа, одабраног из свега што су, као многоцене бисере, сачувала његова духовна деца, која су се код њега исповедала и од њега учила.

Када будете однеговали молитву, више вас неће мучити кушачеви жестоки напади. Молитва умањује његову снагу, он нам ништа не може.

Ближи ми се крај, молим вас да живите светим животом, да ходите путевима светости, како бисте помогли нашој Цркви и нашој Грчкој.

Остајање монаштву у верности, сматраће се мучеништвом.

Христос често долази и куца на ваша врата, а ви га позивате да седне у дневну собу ваше душе. А онда, заокупирани својим пословима заборављате на свог Величанственог Госта. Он чека да се појавите и када види да вас нема, он устаје и одлази. Другом приликом, толико сте заузети да немате времена да Му отворите врата, па му одговорате са прозора. 

Ви сте краљевског рода, одређени за небеску, свадбену ложницу.

Када видите човека који је духовно уморан немојте га додатно оптерећивати, јер неће моћи да остане на својим духовним ногама.

Љубите Јединог, како би вас чак и дивље звери заволеле.

Истинско благо, по мом мишљењу, је да вас све видим у Царству Небеском.

Све док постоји пламичак љубави, он је у стању да сагори сво зло које нам се примиче.

Човек који има духовну љубав, он молитвено осећа да је заједно са својим братом у Божијој руци. Он се жалости када види да његов брат назадује (у духовности) и моли се за његов напредак. Човек који је задобио љубав Христову, никада се не мења.  

Личност која духовно воли, осећа молитвено да се налази у Богу и у брату свом.

Христов барјак подигните високо и држите га, да би вам духовник одговорио на позив са било ког краја земље да га зовете. 

Христос је исти и јуче и данас, али ми смо своје очи затворили и скренули погледом у таму.  Зато неки упадају у блато, а други гину, управо зато што упорно настављају да гледају у таму.

Морамо да будемо спремни на одбрану и мучеништво.

Молим Господа да вас посвети како бисмо се срели у Рају. Богу се за вас молим да вам у мираз подари светост.

Да би нас за време литургије посетила Божија благодат морамо бити усредсређени и безбрижни.

Што неко више воли Бога, тим више воли и људе. Воли их својом светошћу, с поштовањем и истанчаношћу духа, као Божији лик.

Када човеку недостаје унутарња топлина, он је смрзнут и њему је чак и лети хладно.

Када у твом срцу нема Христа, у њему обитавају новац, имање или људи.

Молим вас да спроведете ову заповест. Гајите љубав према Личности Христовој тако да, када изговорите Његово име, сузе потеку из очију ваших. Ваше срце треба истински да гори. Тада ће Он постати ваш наставник. Биће Путеводитељ ваш, ваш Брат, ваш Отац, ваш Старац.

Љубите женика Христа свога, свим срцем својим, и тада ће вас свако волети и бринути се о вама.

Прижељкујем препород монаштва, зато што по мом мишљењу, монаштво су батаљони Цркве Христове.

Божија заштита умањује искушења.

Због свеопште покварености, људи нису у стању да схвате да постоји духовна љубав.

Светски људи вас најчешће умарају, јер све што се у њима крије устаје на вас попут таласа електрицитета. Ми неизоставно морамо бити облагодаћени људи, толико да ко год нам дође, у нама проналази одмор и утеху.

Гледајмо на сваког човека као да је наш претпостављени, колико год да нам се он чинио слабим. Немојмо бити строги, већ се увек сећајмо да и тај други има исто одредиште као и ми сами.

Морамо имати Љубави, чак и када нам наносе највеће зло, морамо их волети. У Рај ћемо ући само уз помоћ љубави.

Однегуј Исусову Молитву и доћиће тренутак када ће срце твоје поскочити од радости, као када се обрадује када види човека кога највише воли.

Не запостављајте вечерњу молтиву. Молите се с жудњом као они који одлазе на гозбу. Такви су будни и осећају само радост. Стога, пошто ћете са Жеником својим зборити, не слушајте кад вам кушач говори разноразне ствари како би вас омео, јер знајте да постоји неко коме је до вас стало.

Питање: "Старче, како да себи представимо Христа?" 

Одговор: "Христа се увек морамо сећати с љубављу. Можемо држати у рукама нечију фотографију, али пошто га не познајемо, ми га не волимо и та слика нас не дотиче. Са друге стране, када узмемо фотографију своје мајке, душа нам одмах поскочи од љубави и из ње се проломи радосни узвик.

Два крила уздижу човека далеко изнад земље: једна је једноставност, а друга - чистота срца. Морате бити једноставне у својим делима и чисте у мислима и осећањима. Чистим срцем тражићете Бога, а уз помоћ једноставности ћете га пронаћи и радовати се. Чисто срце пролази кроз врата Раја са лакоћом.

Самоодрицање се мора однеговати са расуђивањем, у супротном стићићемо до тачке самоубиства.

Налазимо се на узбурканом мору живота, понекад су буре, а понекад затишје. Божија благодат нас не напушта. У супротном, потонули бисмо да нас Он не изблачи из таласа.

Свети увек ишчекују други живот. То је благодат сећања на смрт.

Бог нас чува од искушења. Он не дозвољава да будемо искушавани преко наших снага. Он све допушта за наше добро.

Када се духовност увећа, тада се сан скраћује.

Молитва је благодат. Бог је дарује тек када постоје ревност и смирење.

Супротставите се ненавиднику добра, који вам завиди, храбро подносите све што вас задеси са постојаношћу, стрпљењем и вером. 

Немојте дозволити непријатељу душе да диже рат против вас. Он се јавља у јагњећој кожи, претварајући се да души жели добро.

Уздај се у Бога увек, и Он ће те те прехранити у време глади.

Добром речју за свог ближњег, подршком њему, купујеш Рај.

Покајања мора бити, не из страха од казне, већ због тога што згрешисмо пред Богом.

Заслади мисли своје речима утехе и наде. Загреј речи своје топлином љубави према Женику свом и незаборави Његово Страдање, које Он за тебе поднесе, да би ти остао постојан, посвећен и понизан. Свог себе предај под покров Пресвете Богородице.

Чедо моје, заволи гостољубље, јер оно отвара врата Раја. На тај начин се такође ангелима указује гостопримство. "Укажи гостопримство непознатом, да Богу будеш познат."

Свети људи су прихватали са понизношћу шта год би им Бог слао, са детињом једноставношћу. "Тако си Ти желео. Нека буде воља Твоја."

Гостољубље... највећа од свих врлина. Она привлачи благодат Духа Светога ка нама. У лицу сваког намерника, чедо моје, видим Самог Христа.

Туга је угодна Богу само уколико нам не одузима храброст за борбу.

Неопходно је и благотворно, с времена на време себе подврћи самопреиспитивању, присетивши се свих некадашњих грехова.

Све своје бриге стави у Божије руке. Моли за све што желиш, као дете које тражи од свог оца.

Молитва је дар Божији. Увек се моли са надом.

Наша дела, драга сестро, нас неће спасити; већ ће нас спасити неизмерна Божија благодат.

Духовне везе постају нераскидиве када се сусретну са чистим духом као у детета, безазленошћу и светошћу.

Човеку без Христа све изгледа мрачно и тешко.

Молим се сваки дан да вас видим у редовима светих жена.

Не желим да бе вас будем у Рају, чеда моја.

Питање: "Како успевате да у свему имате стрпљење и трпељивост?  

Одговор: " Божија благодат помаже. Не престајем да верујем у силу Бога, чедо моје, Који све мења и прилагођава ради добра наше душе.

Човек који се узнемирава не може правилно, логично да мисли. 

Када видим човека који се љути, не слушам шта ми говори, већ се молим Богу да га смири. Због тога се никада не узнемиравам. Када се тај човек смири, када наступи прави тренутак, поразговарам са њим када је у могућности да схвати своју непромишљеност.

Благодат Божија и духовно сједињење са Богом, преображава човека. Страхови сумње нестају, не плаши се смрти, а на овај живот, колико год да је тај живот добар, сматра сужањством.

Бог те посећује онда када током молитве дођу сузе.

Када се човек поједностави, он се обожује. Он постаје безазлен, смирен, нежан, слободан.

Никада немој придавати значај ничему што је земаљско и пролазно. Уместо тога, води рачуна о свом духовном јединству са Богом.

Када чујеш да те неко критикује, понашај се као да ниси чула. То је Рај, то је савршенство.

Наша вера убија страсти, а не тело.

Када постоји страх од Бога, Бог даје своју мудрост.

Желим да будете смирене, како бисмо се срели (у молитви). Када сте уморне, линија не ради.

Хришћанин је истинско људско биће. Он је учтив и уљудан. Никога не жели да ожалости.

Безазленост је већа од генијалности.

Човек који болује од самољубља тера друге од себе. А ако неког и привуче, тај ће га убрзо напустити. Када неко поседује детињи дух, безазленост и светост, веза (која тада настаје међу људима) постаје нераскидива.

Духовни живот пружа неизмерна задовољства. Тада летиш, напушташ свет, ништа те не дотиче. Постајеш Божије дете и Бог обитава у твом срцу.

Благодат Свесветога Духа чини да човек сија. Међутим, други би требало да имају добар пријемник како би то увидели.

Свој поглед не смемо да одвајамо од небеса. Тада нас ништа не може пољуљати.

Причешћујте се редовно, молите са топлином, стрпите се и видећете како вас држи чврста рука.

Христос је покрај нас, иако Га не видимо. Понекад, из Своје велике Љубави, Он нас и ћушне.

Требало би да сте радосни. Исус у својој руци држи длето једног уметника. Он жели да од нас начини статуу за Своју Рајску Палату.

Човек који виче на друге је слаб.