ТОМИНА НЕДЕЉА

Томина недеља је прва недеља после Васкрса. Назива се још и Недеља Антипасхе, Бела недеља. Новом недељом се назива, јер почетак свих недеља почиње од ње, јер после Васкрса први пут понавља и као да обнавља велики празник Васкрсења. Посвећена је Светом Апостолу Томи, и његовом неверовање у Христово Васкрсење. Тог дана је Апостол Тома своје неверје заменио вером. Сумње Апостола Томе је уклонио сам Господ, ушавши кроз затворена врата у просторију у којој су се налазили Апостоли окупљени на молитву, у рекавши Томи да опипа Његове ране. Након тога, Апостол Тома је узвикнуо: "Господ мој и Бог мој!"

У богослужењу Томине недеље, поред главне теме о уверењу Апостола Томе у Васкрсење Христово, спомиње се и славни силазак Исуса Христа у ад (величаније), где је умрлима објавио Своју победу над грехом и смрћу и Своје вечно прослављење (1. Пт 3, 18-19). Поредак службе тога дана, као и њен садржај, није обичан, васкрсан. Ово као да је поредак једнога од Дванаест празника, само без паримеја, али са литијом, са певањем нарочитих стихира које описују догађај који се празнује.

Од Томине недеље се опет врше молитве за умрле, након прекида унутар периода који је почео од Лазареве суботе. Из овог периода забране су изузети четрдесетодневни парастоси, сагласно прописима Типика. На дан после Томине недеље, у Побусани понедељак, служе се парастоси на гробљима, чиме живи као да честитају својим упокојеним сродницима и ближњима радосни празник Васкрсења Христовог. На парастосима и сахранама на гробљу све до оданија Васкрса уместо "Свјатиј Боже" пева се "Христос воскресе".

www.spc.rs/sr/tomina_nedelja

МАЛИ ВАСКРС, АНТИПАСХА (грч: Άντίπασχα - уместо Пасхе), прва недеља после Хришћанске Пасхе, Васкрса. Овај празник представља обновљење Хришћанске Пасхе у осми дан после њеног празновања. Зато се на јутрењу овога празника и пева величаније Васкрсу, пред иконом Спаситељевог силаска.

Поредак службе тога дана, као и њен садржај, није обичан васкрсан. Ово као да је поредак једнога од Дванаест празника (има карактеристику Господњих празника), само без паримеја, али са литијом, са певањем нарочитих стихира које описују догађај који се празнује и са трикратним појањем тропара "Запечатан у гробу, живот от гроба восијал јеси, Христе Боже..." како на вечерњу, тако и на јутрењу. Поју се степена, први антифон 4. гласа, баш као за свих Дванаест празника, а након полијелеја следи нарочито величаније: "Величајем Тја, Животодавче Христе, нас ради во Ад сшедшаго и с Собоју всја воскресившаго". Канон је посебан, празника, а не пасхални и не васкрсни.

Вечерње Томине недеље је велико, са великим прокименом: "Кто бог велиј..." такође као за велике Господње празнике. Јутрење, почев од Томине недеље па до оданија Пасхе, почиње возгласом "Слава Свјатјеј, и Јединосуштњеј, и Нераздјељњеј Тројицје..." после чега се врло отегнуто поје три пута "Христос воскресе", за време чега јереј обавља кађење читавог храма а затим се одмах чита Шестопсалмије: "Слава в вишњих Богу..." и друго.

Од свих недеља у литургичкој години, ова има највише назива:

Недеља Антипасхе. "Антипасха" значи "уместо Пасхе", јер је то први недељни дан у читавој години када се поново празнује догађај Васкрсења Христовог.

Недеља Томина, јер се тога дана празнује и јављање васкрслог Господа Апостолима заједно са Светим Апостолом Томом (Јн 20,26-29).

Недеља обновљења, јер се ове недеље обнавља празник Христовог Васкрсења. Отуда Православни верници ову недељу називају и Мали Васкрс.

Недеља бела, јер су на тај дан новокрштени скидали белу одећу праведности, пошто су је седам дана после крштења носили.Недеља нова, одн. недеља којом почиње низ недеља после Васкрса.

Осма и прва недеља, јер је осми дан после Васкрса, а први недељни дан после Хришћанске Пасхе. Тај дан символички представља онај први, а уједно и једини дан Христовог Царства "који не залази".

http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B8_%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%80%D1%81