БЛАГОДАТНИ ОГАЊ – МИЛОСТ ГОСПОДЊА

Неисказана је милост Господња,која нам сваке године у исти дан и сат, већ 1700 година, шаље благодатног Нествореног Огња, сведочећи Васкрсење Христово и доказ Његовог вечног присуства.  Силазак  Светог Огњa највеће је чудо у Светој Земљи. То је догађај који се сваке године јавља око подне,само на Велику Суботу (по јулијанском – црквеном календару), на Светом и Животворном Гробу Господњем. Предања казују да се Огањ јављао још од времена изградње Константиновог храма (326–336. године после Христа), али, поуздана писана сведочанстава о овом чудесном догађају датирају од пре 1200 година, па до наших дана.

Припреме у цркви Гроба Господњег

Типик по којем се врши служба силаска непромењен је од 15. века. У јутро Велике Суботе гасе  се сва кандила у Храму. Потом комисија, чији су чланови представници свих хришћанских заједница, власти државе Израел и људи из муслиманске породице која поколењима чува ред   у Цркви  Васкрсења Господњег, прегледа Цркву Гроба Господњег (Кувуклију), како би се  уверили да се у њој не налази ништа чиме би се вештачки изазвао пламен. Ова провера траје од 10:00 до 11:00 сати. У 11:00 чланови комисије затварају врата Цркве и печате их печатом од  истог воска. Тачно у подне у Храм улази православни грчки патријарх и почиње света литија која три пута обилази Свети Гроб. По завршетку литије Гроб се отпечаћује и сасудочувар (скевофилакс) уноси у њега угашено неугасиво кандило које ће бити упаљено Светим Огњем.

Патријарх потом скида своју архијерејску одежду у знак понизности и страхопоштовања према Исусу Христу и остаје обучен само у бели хитон. Неугасиво кандило гори читаве године, гаси се на Велику Суботу ујутро.

Васкршња  радост 

Узима 4 снопа од по 33 свеће и у потпуном мраку улази у Гроб. Са њим  лази и представник Јермена, који има право да се налази у пред–просторији, одакле мотри на  Патријарха. Патријарх чита нарочите молитве којима се, у име свих православних, моли Распетом Христу да и ове године пошаље Свети Огањ, као сведочанство Својег Васкрсења и  као знак правоверности стада православног. Док се Патријарх клечећи моли поред Гроба Господњег, сви верници у препуној цркви (као и свих претходних векова), свако на свом језику, узносe древну молитву: Кирие елеисон – Господе Помилуј. У те две речи све је сабрано: молба,молитва, сузе, бол, стрепња, нада и жарка жеља да уместо туге дође радост, уместо гробног мрака – светлост Васкрсења. Благодатни огањ – чудо Господње Јерусалимски Патријарх Диодор I овако je у једном интервјуу 1998. године,  описао појаву Благодатног Огња:

”…Док се молим, некада одмах, а некада после извесног времена, из самог средишта камена на којем је лежало Исусово тело, извире нека неодређена Светлост. Обично је плавичаста, али боја може да се промени и да поприми разне нијансе. Не може се описати људским речима. Светлост се излива из средишта камена, као што се магла диже са језера; Изгледа као да је  амекн прекривен влажним облаком, али то је Светлост, нестворена, чудесна, благодатна, дар Господњи.”

Светлост се сваке године другачије понаша. Понекад само прекрије плочу, а понекад обасја читаву  капелу, тако да људи који стоје у храму, виде да цео Гроб сија, да је испуњен светлошћу. Потом се светлост подиже и обликује стуб у којем се налази пламен другачије природе.”

Пламен прво пали неугасиво кандило на Гробу Господњем и свеће које у рукама држи патријарх. Кад прими пламен патријарх излази и предаје га најпре јерменском, потом и  коптском патријарху, а онда и свим верницима у цркви. Ова светлост, Благодатни Огањ, у почетку  уопште нема особине ватре, не спаљује и не пече и тек после неколико минута поприма особине пламена. Некада се пламен шири по храму, бљескајући у свим правцима, као муња или блиц и пали свећице које верници држе. Кад се Патријарх појави са Светим Огњем, настаје невиђено одушевљење верника. Свако се радује на свој начин:  Руси и Срби уздижу руке ка небу, Грци плачу са осмехом на лицу, православни Арапи скачу, ударају у  бубњеве и из све снаге вичу: Христос Васкрсе!!! Понекад се Благодатни огањ јавља у виду пламених језичака који извиру из зидова Цркве, док други пут пламене лоптице буквално лете Црквом.  Дешава се да у рукама чистих душа православних, букет свећица плане сам. Сама се  пале  и кандила на Голготи, у православној цркви Распећа Христовог, која се налази на спрату храма.

Забрана служења  на Велику Суботу

Било је то 1579. године, у време грчког патријарха Софронија IV. Турски управитељ града Јерусалима забранио је грчком патријарху и верницима да уђу у Храм Васкрсења. Патријарх je молећи се, сатима клечао с десне стране капије храма. Одједном, кад је већ била пала ноћ, средњи мермерни стуб са леве стране капије је напукао и Свети Огањ је почео да излази из  камена. Патријарх је одмах пришао, упалио свеће и разделио Свети Пламен. Изненађени турски стражари су отворили капију и патријарх се, праћен мноштвом верника, упутио ка Гробу Господњем. Стуб који је Огањ расцепио и данас стоји на истом месту, као неми сведок чуда Господњег.

Сведочанство

У време   догађања овог чуда, нашао се у дворишту испред Храма Васкрсења и арапски емир  по имену Тунум. Угледавши паљење стуба,схватио је истинитост чуда и пред онима који су  или исте вере као и он, јавно исповедио силу Исуса Христа. Након што се сукобио са њима, ово  признање га је стајало живота. Погубљен је, а његово тело бачено на ломачу. Данас се  званично  сматра Светим мучеником Православља, сећање на њега се слави 18. априла, а његове мошти се налазе у грчком православном манастиру Пресвете Богородице у  Јерусалиму.  Текст из студије Хариса К. Скарлакидиса СВЕТИ ОГАЊ – чудо на Христовом Гробу на дан Велике Суботе – , Објављујемо са одобрењем аутора, за „Светосавско звонце” приредила Р. М.

Извор: Светосавско Звонце 2012.