ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ

"Вознесалсја јеси во славје, Христе Боже наш, радост сотворивиј учеником, објетованијем Свјатаго Духа, извешченим им бившем благословенијем, јако Ти јеси Син Божији, Избавитељ мира".

Празнује се четрдесети дан после Васкрса и пада увек у четвртак 6. седмице после Васкрса. Црквене песме тога дана час показују туту апостола услед раздвајања од њиховог Божанског Учитеља, час њихову радост поводом славе Господа, која им је откривена у догађају Његовог Вазнесења на небо и седења са десне стране Оца, а такође и поводом тога што им је обећан Дух Свети. У исто време подсећа нас и на други долазак Господњи. Свеноћно бденије се служи као и обично за дванаест Господњих празника, без пасхалних песама. Али на јутрењу, после читања Јеванђеља које говори о васкрсењу Христовом, пева се "Воскресеније Христово видјевше..." На Литурсији уместо "Видјехом свјет истиниј..." до оданија Вазнесења пева се тропар: "Вознесалсја јеси во славје, Христе Боже наш, радост сотворивиј учеником, објетованијем Свјатаго Духа, извешченим им бившем благословенијем, јако Ти јеси Син Божији, Избавитељ мира". Оданије Вазнесења је девет дана касније, у петак 7. седмице после Васкрса. На сам празник пева се катавасија Педесетнице: "Божественим покровен", а од Вазнесења до оданија: "Спаситељу Богу". Ако на дан Вазнесења падне храмовни празник или велики светитељ, као на пример спомен светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова 8. маја или светих Константина и Јелене 21. маја, онда се служба служи, како је указано у Типику у посебној Марковој глави која се тако и зове "Богословова" (поклапање Вазнесења са споменом светог Јована Богослова).

 http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/Liturgika/Liturgika_47.htm

ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ

Јеванђеље о вазнесењу Господа

Лука 24, 36-53. Зач. 114. Дела Апостолска 1, 3-12.

Кад ластама понестане хране и кад се студ приближи, оне се онда крећу у топле пределе, у пределе обилне сунцем и храном. Напред лети једна ласта просецајући ваздух и отварајући пут, а њој следи остало јато.

Кад нестане хране за душу нашу у овом материјалном свету, и кад се приближи студ смрти - о, има ли каква ластавица, која ће нас повести у топлији предео, где је обиље топлоте и хране духовне? Има ли таквог предала? Има ли, има ли, такве ластавице?

Изван круга хришћанске цркве нико вам на ово питање не зна дати никакав поуздан одговор. Једино црква зна, и то зна поуздано. Она је видела тај рајски предео, за којим душа наша чезне у мразном сумраку овог битисања на земљи. Она је видела и ту благословену Ластавицу, која је прва узлетела у тај жељени предео, просецајући Својим моћним крилима тамну и тешку атмосферу измећу земље и неба, и отварајући пут јату за Собом. Осим тога црква на земљи зна вам казати и за безбројна јата ласта, која су следовала оној првој Ластавици и одлетела за њом у земљу благу, обилну сваким добром, у земљу вечног пролећа.

Ви се досећате, да ја под том спасоносном Ластавицом мислим на вазнесеног Господа Исуса Христа. Није ли Он сам за Себе казао, да је он почетак, почетак и пут? И није ли сам рекао Својим апостолима: ја идем да вам приправим место, и узећу вас к себи (Јов. 14, 2-3)? И није ли им још пре тога рекао: и кад ја будем подигнут од земље све ћу привући к себи (12, 32)? То што је Он рекао, почело се испуњавати одмах после неколико недеља, и продужило се испуњавати до дана данашњега, и испуњаваће се до краја времена. То јест, будући почетак првом створењу света, Он је постао почетак и другом стварању или благодатном обновљењу старе твари. Грех је саломио крила Адаму и целом Адамовом потомству, те су сви отпали од Бога, удаљили се и слепили се с прашином, од које им је тело било створено. Христос је као Нови Адам, први Човек, Првенац међу људима, који је с духовним крилима узнео се на небо, ка Престолу вечне славе и силе, пропутивши тако пут ка небу и отворивши све капије неба Својим духовно окрилаћеним следбеницима. Као орао што пропућује пут орлићима својим. Као ластавица што иде напред, указујући јату пут и сламајући тешки отпор ваздуха.

Целокупан текст на: Свети Владика Николај