Свети Кевин из Глендалоха

     
      Свети Кевин Глендалошки

Свети отац наш Кевин из Глендалоха, чудотворац Ирски (на ирском: Coemgen, Caoimhghin) беше игуман манастира у Глендалоху.  Рођен је 498. године а уснуо у Господу 618. године у 120 години. Прославља се 3. јуна.

Свети Кевин се родио године 498. у Ирској провинцији Ленстер и беше племенитог рода - могуће потомак самих ленстерских краљева. Према предању, током порођаја, његова мајка није осетила никакве порођајне муке, а снег који падаше тога дана, топио се док је падао око куће у којој се светитељ родио. Предање даље каже да се током његовог крштења један анђео појавио и рекао родитељима да детету дају име Кевин. Свети Кронан, који је вршио крштење, рече:„Ово засигурно беше Анђео Господњи, а како Господ надену детету име, тако ћемо га и ми звати“. Тако је чељаде крштено именом Кевин (на ирском језику Coemgen, што значи „благородан“).  Он бејаше први човек у историји Ирске коме наденуше име Кевин. Његово детињство беше обележено тешком нарави и презиром према људима; међутим, он имаше љубави према животињама.

У седмој години, родитељи га послаше у манастир у Корнволу, чији игуман беше свети Петрок. Једном приликом, првог дана Часног поста, свети Кевин клечаше у молитви, са испруженим рукама, у колибици која се налажаше у дивљини, када му је одједном слетела птица кос на длан и почела да гради себи гнездо. Свети Кевин је остао потпуно непокретан да не би реметио птичицу до краја Великог Поста. Сво време ова причица га храњаше доносећи му шумске бобице и плодове. Пред крај поста, и последњи птић беше напустио гнездо, оставивши га да лежи празно у руци светитељевој, а он се вратио у манастир како би учествовао у прослави Пасхе.

Отшелништво

Када беше примио свештенички чин, свети Кевин је седам година провео као отшелник у оближњим планинама близу Глендалоха, чији назив потиче од две речи из гелског језика, глен (долина) и речи лох(језеро), у значењу долина два језера. Живео је маленој пећини која је данас у ирском народу позната као Кевинов кревет, а коју му је према предању показао анђео Божији.  Свој отшелнички живот живљаше у крајњем уздржању и молитви, хранећи се биљкама и рибом коју му је доносила једна видра кад год би свеитељ сишао на језеро, а то беше сваке зиме, када је улазио у хладно језеро и стајао на молитви у води док му је вода допирала до врата. Док се тако једном мољаше Богу у Горњем језеру (које је иначе сам светитељ прозвао Доњим језером јер је било удаљеније и хладније од Горњег језера), испустио је требник у језеро. Одједном, видра изрони из дубине и врати молитвеник у устима, неоштећеног и читавог. Од тада, видра имађаше обичај да светитељу доноси рибу.

Повратак

Пошто овај светитељ већма љубљаше усамљенички живот, његов повратак у свет беше захваљујући сељаку који се звао Дима, и који је стално морао да тражи своју краву која је имала обичај да одлута. Крава је свакога дана долазила код Светог Кевина у пећину, кад год је сељак терао стоку на пашу, и лизала му одећу и ноге док светитељ бејаше у молитви. Када би се кава вратила увече, давала је огромне количине млека. Дима, кој бејаше већма зачуђен овим призором, беше решио да прати краву. Када Дима наиђе на Кевинову пећину, и кад увиде ко је виновник свега, паде на колена у покајању. Свети Кевин га подиже а пошто Дима бејаше незнабожац, поучи сељака Јеванђељу и упути га у Христово учење. Напослетку је Дима преклињао светог Кевина да изађе из своје пустиње и поучи његову породицу о Христу. Након што је читав дан провео у молитви, светитељ увиде да је Божија воља да се врати у свет и проповеда Јеванђеље.  Светитељ отпоче са Димином породицом али се убрзо његово деловање порширло на све већи број породица све док нису око њега почели и ученици да се окупљају. Тако, увидевши да постоји потреба за једним, средишњим местом одакле би проповедао, свети Кевин је одлучио да оснује манастир.

Глендалошки манастир

Међутим, препрека у оснивању манастира бејаше у облику краља О`тула који беше незнабожац. Десило се да је краљ имао једну гуску коју много вољаше, али која беше стара. време је пролазило а гуска је толико остарела и беше слаба, да никако није могла да лети. Због тога краљ бејаше претужан. Чувши за Кевинову светост и силу, овај незнабожачки краљ послаше своје слуге по њега да он некако његову вољену гуску подмлади. Кевин тражаше од краља за узврат да му краљ дарује  ону земљу коју гуска прелети када поново постане млада. Пошто гуска више није могла на крила, краљ О`тул је пристао.  Када Кевин дотаче руком гуску, она поново постаде млада, и прелети преко читаве долине у Глендалоху, те је на том месту подигнут манастир.

Стења беше у изобиљу. Сељаци га скупише и изградише манастир светом Кевину у сред мира и тишине овог места. Прегаоци се договорише да ће радити од када шева запева ујутро до увече када ланад одлази на починак. Овакво прегалаштво убрзо почеше да се одражава на квалитет градње те је светитељ одлучио да испита разлог и открио је да се шеве дижу ујутро необично рано те им Кевин наложи да не чине тако.  Од тога дана више се није чула шевина песма у долини два језера.  Тако се наставило са градњом те је манастир завршен.  

Убрзо потом, дођоше и други монаси да припомогну у подучавању свих који долажаше да уче, млади и стари, сиромаси и богаташи подједнако.  Овом малом насељу беше придодато још грађевина. Међу њима, беше и чувена кула, која и дан данас стоји поред велике колибе у којој је живео свети Кевин.  Људи долажаше из удаљених крајева код светитеља по духовне савете, које он даваше штедро, а манастир посташе толико славан да су ходочасници долазили у њега ради покајања.  

Према предању, свети Патрик је прорекао рођење и живот светог Кевина - његовом појавом Јеванђеље се проширило на Даблин те се овај светитељ и сматра заштитником овог града. 

Ходочашће и упокојење

Након оснивања манастира свети Кевин се запути у Рим како би тамо добио свете мошти за потребе свог манастира. Иста жеља му се јавила и након много година, када му коса већ бејаше сва седа, али корак хитар и бодар, а вид чист и прозиран. Међутим, и даље бејаше игуман манастира и не могаше тек тако оставити ово своје послушање. Стога се за савет обрати своме старом пријатељу епископу Кијерану Клонмекнишком. Свети Кијеран је добро схватио Кевинову жарку жељу, али знадијаше да је много боље да духовно искусни руководитељ остане где јесте, него да оде и остави своје стадо напола духовно образовано. Стога му свети Кијеран рече: „Птице не легу јаја док лете“.

Тако светитељ схвати да би његов неодлазак на ходошаће представљало жртву уједно схвативши Божију вољу. Стога, светитељ остаде у манаситру и настави да подучава и даје духовне савете све док се није упокојио у Господу једне тихе ноћи, јуна 618. година када се његова душа успела на небо да би се придружила ангелима и светитељима који предстоје Божијем трону.

Тачно место где се налази гроб овог светитеља на жалост није познато. Према предању, у смирај дана на неозначеном крсту једног заборављеног гроба скупљају се косови, када никог у близини нема, на гроб једног необузданог дечака који је некада на длану своје испружене руке четрдесет дана држао у молитви гнездо једног коса.

ЧУДА СВЕТОГ КЕВИНА

Свети Кевин је волео природу и животиње, а многа чуда која је чинио за земљаског живота имала су управо природу и животиње за свој предмет или су укључивала и њих.

Дивљи вепар и ловачки пси

Предање каже како једном приликом ловци кренуше у лов на дивљег вепра са ловачким псима. Дивљи вепар набаса у свом збегу на светог Кевина, који у молитви стајаше испод једног дрвета, и леже подно његових ногу.  Видевши вепра код светитељевих ногу и сами се склупчаше, неусуђујући се да приђу вепру док је  био под светитељевом заштитом.  Ловци одлучише да занемаре ово знамење и кренуше да убију дивљег вепра. Међутим, јато птица слете на дрво те су ловци ово схватили као знамење, те оставише вепра да буде са светитељем.

Овце

Једног дана, свети Кевин је чувао стадо оваца које припадаше његовим родитељима, кад одједаред му у сусрет дође мала скупина просјака да тражи храну.  Дирнут њиховом немаштином Кевин им даде четири овце. Међутим, када родитељи избројаше овце на крају дана, ни једна не недостајаше - све овце бејаху на броју.

Претварање воде у пиво

Једног јесењег дана, свети Кевин је радио у кухуњи у манастиру светог Петрока. Спремао је храну за монахе који су били задужени да скупљају плодове, када одједном дође мноштво поклоника и затражи нешто да поједе. Кевин, испуњен самилошћу, даде им храну коју је спремио за вечеру својој братији. Игуман га је укорио због тога.  Тада је светитељ наложио присутнима да ћупове за пиво напуневодом и да сакупе коске које су преостале од поједеног меса. Тада се помолио у самоћи и, предање каже, вода се претворила у пиво а кости опет бејаху прекривене месом.

Наставак: Чуда светог Кевина 2. део