Истакнути пост

среда, 05. март 2014.

МИСЛИ У ЧАСНОМ ПОСТУ

Свети Василије Велики
Ми смо избачени из раја стога што нисмо постили. Постимо, дакле, да бисмо се поново вратили у њега. Зар не видиш даје Лазар помоћу поста ушао у рај (Лк.16,20-31)? Немој подражавати Евину непослушност, немој опет за саветника прихватати змију која ти предлаже да једеш, бринући се о телу. Немој се изговарати болешћу и слабошћу тела, будући да оправдања не изговараш мени, него Свезнајућем. Кажи ми да ли можда ниси у стању постиш. Међутим, ти можеш читавог живота да се преједаш и да бременом онога што си појео уништаваш тело. Врло добро знам да лекари болесницима не налажу разнолику храну, него избегавање јела и гладовање. Ако можеш једно, како се изговараш дане можеш друго? Шта је лакше за утробу: да проведе ноћ после умереног јела или да лежи обремењена обиљем хране (боље речено, не да лежи, него да се преврће, с обзиром да је преоптерећена и узнемирена)? Зар ћеш рећи да је кормиларима лакше да спасу лађу када је натоварена товаром, неголи када је добро опремљена и лагана? Лађу која је преоптерећена преплавиће и мали таласи. Међутим, уколико је на њој одговарајућа тежина товара, она се лако креће по таласима и ништа је не спречава да се одржи високо изнад воде. И људска тела, обремењена непрестаним преједањем, лако бивају савладана болестима. Међутим, ако се користи једноставна и лака храна, зло које се очекује од болести избегава се као подизање непогоде, док се већ присутне тегобе одбијају као налет буре. Тврдећи да болесницима више приличи наслађивање, неголи умерена храна, ти се држиш мишљења да је мировање теже од бежања и да је спокојство теже од борбе. Сила која устројава живот лако прерађује оно што је умерено и скромно, чинећи да га усваја онај ко се храни. Међутим, не будући у стању до краја свари скупоцена и разнолика јела, она их претвара у разнолике болести.
Свети Василије Велики

Ако призовеш премудрост и разуму даш глас свој, и осећање призиваш великим гласом, разумећеш страх Господњи и наћи ћеш познање Божије (Прич.2,3-5). Страх Господњи је корен богоугодног живота. Када приђе страх Божији, као творачка сила, све у теби преустројава и обнавља прекрасан поредак - козмос духовни. Међутим, како стећи страх Божији? Он је већ у теби, али је заглушен. Ти га, пак, васкрсни. Зарад тога дај глас разуму и отвори срце своје за примање савета истине. До сада разум није долазио до речи: био је у ропству и није смео да говори здраве речи. Стога га пусти нека сада говори. Он ће почети да говори о Божијем сведржитељству, које и тебе држи и које може у сваком тренутку да те напусти; затим ће говорити о Божијој свудаприсутности и свезнању, којим Он у теби све види и гневи се на тебе за све зло у теби; па о Божијем правосуђу, које је готово да те одмах накаже, али се устеже због милости; па о смрти, која је у сваком тренутку готова да те шчепа и преда суду и казни. Слушај и приводи срце своје у осећање тих истина. Ако за њих разбудиш своје осећање, и страх Божији ће ти прићи. Ето зоре живота.

Свети Теофан Затворник

Нема коментара:

Постави коментар

Поштовани,
Коментар ће бити објављен, након контроле извршене од администраторског тима. Захваљујемо на разумевању.

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.

ShareThis