Страсна или Страдална седмица од давнина
назива се Великом седмицом, по страдањима која је претрпео Господ Исус
Христос ради нашег спасења. Ова седмица се назива и Седмицом
спасоносних страдања. Целу ову седмицу хришћани проводе у посту и
молитви. Последња седмица Васкршњег поста од давнина проводила се у најстрожем
посту. Апостолске установе прописују да се ове седмице употребљавају само хлеб,
со и воће, а Велики Петак и Велика Субота су потпуно без хране. Особито
умилним сећањима, молитвама и напевима издвајају се последња три дана. Понедељак,
уторак и среда ове седмице посвећени су сећању на последње беседе Господа Исуса
Христа са народом и ученицима.
Јутрење Великог понедељка Црква
нас позива да дочекамо „почетак страдања Господњих“, „да са очишћеним разумом и
умртвљеним страстима пратимо Господа на путу у Јерусалим“, „да се распнемо са
Њим и да се умртвимо Њега ради за сласти живота“, како бисмо „са Њим живели“.
У Велики понедељак слави
се спомен целомудреног Јосифа, кога су браћа из зависти продала у Египат, као
праслике Христове, и тога како је Господ проклео неплодну смокву, као праслику
јудејског зборишта које је Господа предало на смрт.
У Велики уторак спомиње
се прича Господа о десет девојака и о талантима, други долазак Господњи и
страшни суд.
У Велику среду спомиње се
како је жена грешница помазала Господа у Витанији, у дому Симона губавога, а
истовремено се спомиње и Јудино издајство, које се збило после након догађаја.
У песмама се дирљиво и поучно пореди поступак покајане блуднице и ученика издајника.
У уторак и среду служи се Велико повечерје и носе се црне одежде.
Етиопска икона
На Велики четвртак спомен
је Тајне вечере и смирења Господњег, које се изразило кроз прање ногу Својим
ученицима и установљење Свете Тајне Тела и Крви Његове.
|
Велики петак је спомен светих и
спасоносних страдања Господа нашег Исуса Христа, Који је ради нас добровољно
претрпео пљување, ударце, шамаре, увреде и смрт на крсту. Зато је одређено да
се ноћ уочи Великог петка проводи у слушању Јеванђеља о страдањима Христовим.
Повест о Христовим страдањима излаже се хронолошким редом, кроз 12 читања
изабраних из сва четири Јеванђеља. Ова Јеванђеља читају се током читавог
јутрења Великог петка, које се служи на Велики четвртак увече, а према Типику
почиње у 2. час ноћи, то јест у 7 сати увече. Зато јутрење Великог петка носи
нарочит назив: „Посљедованије (чин, поредак) светих и спасоносних страдања
Господа нашег Исуса Христа“. Приликом сваког читања Јеванђеља удара се у звоно,
тако да број удараца показује редни број Јеванђеља које се чита. Након што буде
прочитано и дванаесто Јеванђеље, удара се 12 пута, а затим кратко звоне сва
звона. Читање Јеванђеља сви слушају са упаљеним свећама. Након сваког читања
пева се: „Слава долготерпјенију Твојему, Господи“. Пре првог и последњег
Јеванђеља кади се читав храм, почев од средине.
Богослужење
у Велику суботу представља побожно бдење над гробом Господњим.
То је спомен на пребивање Господа у гробу и Његов силазак у ад. На Велику
суботу служи се Литургија светог Василија Великог. После Литургије обавља се
благосиљање хлеба и вина (чита се иста молитва као и на литији, али без
спомињања „пшенице и јелеја“). Хлебови и јелеј се освећују зато да би верујући
могли да се окрепе, јер се у старини после ове Литургије, која се завршавала
касно (у Типику је речено: „еклисијарх треба да пази, да када се Литургија
завршава, буде други час ноћи“), верујући се нису разилазили по кућама, него су
остајали у храму, слушајући читање књиге Дела апостолских све до самог
Васкршњег јутрења.
Извор: Манастир Лешје
Пост
Страсне седмице
Иза
Васкршњег поста, који се завршава у петак шесте седмице поста (пред Лазареву
суботу), долази Страсна седмица, у коју се исто пости, посвећена страдању и
смрти Господа Христа, а по заповести Његовој да ће доћи "...дани кад ће се
отети Женик од њих, и онда ће постити у оне дане" (Лк 5,35). У Апостолским
установама о овом посту пише: "Нека се овај пост врши пре поста Пасхе
(Страсне седмице), почињући од другог дана седмице (понедељка), а завршавајући
се у петак: затим почињите свету седмицу Пасхе (страдања Христових), постећи са
страхом и трепетом у сво њезино време, свакодневно приносећи молитве због
сагрешења."
Дакле,
у Апостолским установама, Велики пост је назначен као: Велика четрдесетница на
коју се наставља пост Страсне седмице. Св. Епифаније Кипарски за овај пост
каже: "Четрдесетницу, до седам дана пре Пасхе, Црква обично проводи у
посту. Осим тога, и шест дана Пасхе (Страсну седмицу) сав народ проводи у
сухоједењу."
Нема коментара:
Постави коментар
Поштовани,
Коментар ће бити објављен, након контроле извршене од администраторског тима. Захваљујемо на разумевању.
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.