СТРАСНА СЕДМИЦА

Страсна или Страдална седмица од давнина назива се Великом седмицом, по страдањима која је претрпео Господ Исус Христос ради нашег спасења. Ова седмица се  назива и Седмицом спасоносних страдања.  Целу ову седмицу хришћани проводе у посту и молитви. Последња седмица Васкршњег поста од давнина проводила се у најстрожем посту. Апостолске установе прописују да се ове седмице употребљавају само хлеб, со и воће, а Велики Петак и Велика Субота су потпуно без хране. Особито умилним сећањима, молитвама и напевима издвајају се последња три дана. Понедељак, уторак и среда ове седмице посвећени су сећању на последње беседе Господа Исуса Христа са народом и ученицима.

Јутрење Великог понедељка  Црква нас позива да дочекамо „почетак страдања Господњих“, „да са очишћеним разумом и умртвљеним страстима пратимо Господа на путу у Јерусалим“, „да се распнемо са Њим и да се умртвимо Њега ради за сласти живота“, како бисмо „са Њим живели“.

У Велики понедељак слави се спомен целомудреног Јосифа, кога су браћа из зависти продала у Египат, као праслике Христове, и тога како је Господ проклео неплодну смокву, као праслику јудејског зборишта које је Господа предало на смрт.

У Велики уторак спомиње се прича Господа о десет девојака и о талантима, други долазак Господњи и страшни суд.

У Велику среду спомиње се како је жена грешница помазала Господа у Витанији, у дому Симона губавога, а истовремено се спомиње и Јудино издајство, које се збило после након догађаја. У песмама се дирљиво и поучно пореди поступак покајане блуднице и ученика издајника. У уторак и среду служи се Велико повечерје и носе се црне одежде.

Етиопска икона

На Велики четвртак спомен је Тајне вечере и смирења Господњег, које се изразило кроз прање ногу Својим ученицима и установљење Свете Тајне Тела и Крви Његове.

Велики петак је спомен светих и спасоносних страдања Господа нашег Исуса Христа, Који је ради нас добровољно претрпео пљување, ударце, шамаре, увреде и смрт на крсту. Зато је одређено да се ноћ уочи Великог петка проводи у слушању Јеванђеља о страдањима Христовим. 

Повест о Христовим страдањима излаже се хронолошким редом, кроз 12 читања изабраних из сва четири Јеванђеља. Ова Јеванђеља читају се током читавог јутрења Великог петка, које се служи на Велики четвртак увече, а према Типику почиње у 2. час ноћи, то јест у 7 сати увече. Зато јутрење Великог петка носи нарочит назив: „Посљедованије (чин, поредак) светих и спасоносних страдања Господа нашег Исуса Христа“. Приликом сваког читања Јеванђеља удара се у звоно, тако да број удараца показује редни број Јеванђеља које се чита. Након што буде прочитано и дванаесто Јеванђеље, удара се 12 пута, а затим кратко звоне сва звона. Читање Јеванђеља сви слушају са упаљеним свећама. Након сваког читања пева се: „Слава долготерпјенију Твојему, Господи“. Пре првог и последњег Јеванђеља кади се читав храм, почев од средине.

Богослужење у Велику суботу представља побожно бдење над гробом Господњим. То је спомен на пребивање Господа у гробу и Његов силазак у ад. На Велику суботу служи се Литургија светог Василија Великог. После Литургије обавља се благосиљање хлеба и вина (чита се иста молитва као и на литији, али без спомињања „пшенице и јелеја“). Хлебови и јелеј се освећују зато да би верујући могли да се окрепе, јер се у старини после ове Литургије, која се завршавала касно (у Типику је речено: „еклисијарх треба да пази, да када се Литургија завршава, буде други час ноћи“), верујући се нису разилазили по кућама, него су остајали у храму, слушајући читање књиге Дела апостолских све до самог Васкршњег јутрења.

Извор: Манастир Лешје

Пост Страсне седмице

Иза Васкршњег поста, који се завршава у петак шесте седмице поста (пред Лазареву суботу), долази Страсна седмица, у коју се исто пости, посвећена страдању и смрти Господа Христа, а по заповести Његовој да ће доћи "...дани кад ће се отети Женик од њих, и онда ће постити у оне дане" (Лк 5,35). У Апостолским установама о овом посту пише: "Нека се овај пост врши пре поста Пасхе (Страсне седмице), почињући од другог дана седмице (понедељка), а завршавајући се у петак: затим почињите свету седмицу Пасхе (страдања Христових), постећи са страхом и трепетом у сво њезино време, свакодневно приносећи молитве због сагрешења."

Дакле, у Апостолским установама, Велики пост је назначен као: Велика четрдесетница на коју се наставља пост Страсне седмице. Св. Епифаније Кипарски за овај пост каже: "Четрдесетницу, до седам дана пре Пасхе, Црква обично проводи у посту. Осим тога, и шест дана Пасхе (Страсну седмицу) сав народ проводи у сухоједењу."

http://www.crkvenikalendar.com/post/post-velikipostovi.php