СВЕТИ И ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК

Већ смо у подножју Голготе. За само неколико сати на Голготи ће се, истовремено, догодити и спасење и суд. Господ Исус Христос је спреман да се растане са апостолима због предстојећсг страдања на крсту, страдања које попут оштрог мача, раздељује добро од зла, благоразумног од неблагоразумног разбојника, блудницу која се покајала, од издаје коју је учинио Јуда. Сетимо се онога шта је рекао Господ: „Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач“ (Мт. 10,34). Крст, који је пободен у земљу, узнеће се до самог неба и тамо ће узнети све који са вером и љубављу приступају Христу и крсту, том сладосном, страшном и прелепом оруђу спасења.

Пред растанак са апостолима, Христос своје ученике позива на опроштајну вечеру, на Тајну Вечеру Његовог Тела и Крви, управо у тренутку када је већ све спремио да се догоди Јудина издаја за тридесет сребрњака.

Богослужење Великог четвртка истовремено напомиње о почетку страдања Христа (због Јудине издаје), као и на тајанствену радост Евхаристије. Управо због тога, садржај богослужбених текстова, као и сам њихов карактер, проткан је тугом и радошћу.
На јутрењи, после шестопсалмија, пева се великопосно Алилуја, током кога бива преоблачење свештенослужитеља из тамних у светле одежде, а након поменутог певања, следи трократно певање тропара (на 8. глас):

Када се славни Ученици за време
вечере умивањем просвећиваху,
тада се безбожии Јуда,
болујући од среброљубља,
помрачиваше, и Тебе,
праведнога Судију
предаде неправедним судијама.
Љубитељу новца,
погледај онога који се због тога обесио;
бежи, од ненасите душе,
која се дрзнула да тако поступи са Учитељем.
Према свима добри Господе,
слава Теби.

У овом тропару, света Црква громогласно вернике подсећа на то да од себе нужно одбацују наклоности према материјалном, према овоземаљским стварима јер, указујући на пример Јуде, потврђује се оно шта је Спаситељ рекао: „Ниједан слуга не може два господара служити; јер, или ће једнога мрзети, а другога волети, или ће се једнога држати а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону“ (Лк. 16,13).
Читањем Лукиног јеванђеља (Лк. 12, 1-40; зачало 108), верницима се казује о Јудиној издаји, а такође се излаже и повест о установљењу Евхаристије. После Јеванђеља и Пс.50, следи канон чији је аутор свети Козма Мајумски.
У овом канону (а поготово кроз тропаре који су садржани у њему), изображава се суштина и смисао Тајне Вечере, а такође се указује и осуђује Јудино среброљубље. Због његове важности, навешћемо у целости текст овога канона:

Прва песма

Ирмос: Сечењем се сече море Црвено, а таласоносећа дубина се исушује. Она уједно ненаоружанима би проходна, а свенаоружанима гроб. И певаше се богокрасна песма: Славно се прослави, Христос Бог наш,

Тропари: Свеузрочна и Животодавна, неизмерна Премудрост Божија, сазда себи дом, од пречисте и неискусомужне Матере; јер онај који се обукао у телесни храм, славно се прослави, Христос Бога наш.
Тајноводећи пријатеље своје, истинска Премудрост Божија, припрема душехранећу трпезу, а вернима точи чашу бесмртности. Приступимо побожно и кликнимо: Славно се прослави, Христос Бог наш.
Послушајмо сви верни, несаздану и природну Премудрост Божију, која сазива високом проповеђу; јер виче: Окусите и разумевши да сам ја добар, кликните: Славно се прослави, Христос Бог наш.

Трећа песма

Ирмос: Будући Господ свега, и Створитељ Бог, Бестрасни осиромашивши твар са собом сједини, и сам будући Пасха за оне које намераваше да умре, себе преджртвова: једите, Говорећи, тело моје, и вером се утврдите.

Тропари: Твојом, Добри, чашом искупитељном за сав poд људски, ученике твоје напојио си испунивши је весељем; јер Он сам Себе свештенодејствује, Говорећи: пијте крв моју, и вером се утврдите.
Безуман човек који је међу вама издајник, предсказао си, Незлобиви, ученицима твојим, неће разумети ово, и тај безуман будући, неће схватити. Ипак у мени останите и вером се утврдите.

Четврта песма

Ирмос: Провидевши пророк неизрецивост твоје тајне, Христе, преднајави: Поставио си моћну љубав снаге, Оче милосрдни, јер си Јединородног Сина, Добри, као очишћење у свет послао.

Тропари: Идући на страдање, које је свима који_су из Адама источило бестрашће, рекао си Христе, пријатељима твојима. Желео сам да са вама једем ову Пасху; јер ме је Јединороднога, као очишћење, Отац у свет послао.
Причешћујући се чашом, ученицима си Говорио, Бесмртни: Нећу више пити од рода лозинога, боравећи са вама; јер ме је Јединороднога, као очишћење, Отац у свет послао.
Пиће ново надразумно, ја ћу пити у царству томе, Христос говори пријатељима, јер ћу бити с вама каоБог с боговима, рекао си; јер ме је Јединородног, као очишћење, Отац у свет послао.

Пета песма

Ирмос: Везом љубави повезани Апостоли, предавши себе Христу који Господари над свима, красне ноге очишћују, проповедајући мир свима.

Тропари: Премудрост Божија, која држи неодрживу, и горњу у ваздуху вoдy, и бездане обуздава, и мора укроћава, воду улива у умиваоник, и ноге слугама пере Господар.
Господар који одева небо облацима, показује ученицима пример смирења, препојассава се убрусом и савија колена, да слугама ноге опере, Он у чијим је рукама дисање свих бића.

Шеста песма

Ирмос
Најдубљи бездан грехова опколи ме, и не подносећи више буру, Теби Владичици вапијем, као Јона: изведи ме из пропасти.

Тропари: Називате ме, о Ученици, Господом и Учитељем, јер то јесам, Говорио си Спасе. Стога подражавајте пример, који сте у мени видели.
Ко не имајући нечистоте, нема потребе да му се оперу ноге; a ви сте чисти, о Ученици, али не сви; јер рђавим стремљењем један од вас манита.

Седма песма

Ирмос: Младићи у Вавилону не уплашише се пећног пламена, но бачени усред пламена, орошавани певаху: Влагословен си Господе, Боже отаца наших.

Тропари: Климајући главом Јуда, планирајући зла отиде, тражећи погодно време да преда Судију на осуду, Њега који је Господ cвux, и Бог отаца наших.
Вама пријатељима Христос говораше: један ће ме издати, a они весеље заборавивши, тугом и страхом беше испуњени, говорећи: Ко је тај? Кажи нам, Боже отаца наших.
Онај који са мном са дрскошћу стави руку своју у солило, њему би било боље да никада није прошао врата живота. Њега, пак, који беше издајник, показиваше Бог отаца наших.

Осма песма

Ирмос: За законе отачке блажени Младићи у Вавилону раније беху у опасностима, попљуваше цареву безумну наредбу, и захваћени огњем који их не прогута, Сведржитељу певаху достојну песму: Господе појте дела, и преузносите у све векове.

Тропари: Сагозбеници Лoгocy, блажени Апостоли, у Сиону истрајавши, иђаху за Пастиром као јагањци, и сједињени са Христом од Кога се не одвојише, храњени божанском речју, благодарно говораху: Господа појте дела, и преузнесите у све векове.
Закон пријатељства злоимени Искариот, намерно заборавивши, ноге који му опра, припреми на издају. И тај једући хлеб, божанско тело, подиже пету на Те, Христе, и не научи клицати: Господа појте дела, и преузнесите у све векове.
Примаше тело које разрешаеа грех Несавесни, и божанску Крв изливану за свет, но не стидећи се пијаше ону коју продаваше за цену, а зло не одбаци, и клицати не научи: Господа благословите дела, и преузносите у све векове.

Девета песма

Ирмос: Гостопримства Владичиног, и бесмртне трпезе, на горњем месту, ходите верни узвишеним мислима, да се насладимо, научивши се преузеишеном знању од Логоса, којег величамо.

Тропари: Идите, рече Логос ученицима, припремите Пасху на Горњем месту, Где се ум утерђује, онима који тајноводствујем бесквасном речју истине, а постојаност благодати величајте.
Отац пре векова рађа мене Творачку Премудрост, почетак путева ствара ме на дела која се сада мистички cвpшaвajy. Јер Логос, будући нестворен природом, присваја гласове онога којег сада узех.
Као што сам човек суштином, а не маштарењем, тако је Бог, начином узајамне размене, природа која је сједињена са Мном. Зато Me познајте Јединога Христа, који очувава оне природе из којих сам, у којима сам, и које јесу ја сам.

После шесте песме овог канона проузноси се кондак:

Хлеб примивши у руке издајник, потајно их пружа и прима цену Онога који је рукама својим саздао човека; и непоправив остаје, Јуда роб и варалица.

Канон Великог четвртка наводи кроз текстове својих тропара следећу мисао: Христос се назива Премудрошћу Божијом, и Он је Онај који учествује у Домостроју спасења (погл. тропаре прве и девете песме). Осим тога, света Црква овде наглашава о Премудрости као о новом, посебном роду Промисла Божијег.[1]

Савез о спасењу који обухвата човека, јесте предвечни савез, a то значи да је Логос предвечно одређен на оваплоћење и примање тварне плоти ради спасења твари, и у том смислу, Логос Премудрост, од века је предодређен на Богочовечанство, те се због тога и назива „сазданим у почетку пута“. Ти путеви, сагласно наведеном канону, јесу путеви Тајне Вечере и Голготе. Због тога је Христос Премудрост особен образ (погл. Лк. 24, 35), који се препознаје у ломљењу хлеба, тј. у тајни Евхаристије, где су крст и васкрсење, обе Пасхе, сливене у једно. Тако кроз литургички поредак нашег богослужења можемо доћи и до решења једног од најтеже решивих питања хришћанске метафизике, наравно у мери која је доступна ограничености наших сила.

---

НАПОМЕНЕ:

Упоредити са ставовима који су изнети у Делима светог Атанасија Великог и Мелетија Александријског, стр. 381/на руском/.

ТУМАЧЕЊЕ БОГОСЛУЖЕЊА СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ И ПАСХЕ
Коментари и напомене професора В. Н. Иљина

Извор: светосавље.орг