Када
не живиш са Христом тада живиш под влашћу меланхолије, у тузи, у грчу и немиру,
у жалости – не живиш више правилно. Тада се и у организму појављују аномалије.
Духовно стање утиче и на тело, на ендокрине жлезде, јетру, жуч, панкреас,
желудац. Чуо сам, како кажу „да би био здрав, попи изјутра млеко и поједи
понеко јаје, мало маслаца и два-три двопека“. Није то баш тако. Ако желиш да живиш исправно,
ако заволиш Христа, све ће бити добро уз једну поморанџу и једну јабуку. Велики
лек за све јесте препустити се Христу и Њему служити. Тада се све исцељује. Све
почиње да функционише правилно. Љубав Божија све мења, преиначује, освећује,
исправља, преображава, пресушаствљује. Наша убога душа ће се веома утешити ако
будемо чезнули за Господом. У том случају нећемо се бавити свакодневним и
приземним стварима – бавићемо се само духовним, вишим стварима. Живећемо у
духовном свету. А када живиш у духовном свету – живиш у другачијем свету. У
свету у којем се пријатно осећаш и за којим чезне твоја душа. При том, међутим,
ниси равнодушан ни према другом човеку, своме ближњем. Желиш да и он нађе
спасење светлост, освећење. Желиш да сви уђу у Цркву.
Св. Порфирије Кавсокаливит
