ЖИТИЈА СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА КИПРИЈАНА И МУЧЕНИЦЕ ЈУСТИНЕ, И СВЕТОГ ТЕОДОРА УШАКОВА

 Свешт. муч. Кипријан и Јустина девица. Кипријан — досељен из Картагене у Антиохију, где живљаше и Јустина са својим родитељима, Едесијем и Клеодонијом. Едесије беше жрец идолски и цео дом његов незнабожачки. Но када Јустина ходећи по црквама хришћанским позна веру праву, она обрати и оца и мајку Христу Господу. И све троје примише крштење од Оптата епископа. Кипријан пак беше волх, имаше везе са дусима нечистим и гаташе. Неки развратни младић Аглаид незнабожац хтеде пошто по то прелестити св. Јустину, јер се занесе лепотом њеном, па како га св. девица одсудно одби, он потражи помоћ код Кипријана. Кипријан навођаше зле духове, једне за другим, на Јустину, да би у њој распалили страст нечисту за Аглаидом, но не успе у томе ништа, јер св. Јустина крсним знамењем и молитвом Богу одгоњаше од себе духове злобе. Тада Кипријан позна силу крста, и сам се крсти, и временом постаде презвитер и епископ. Озлобљени незнабошци оптужише њега и Јустину, и обоје беху предати суду у Дамаску, по том мучени и посечени у Никомидији крајем III столећа.

Из Охридског Пролога

Свети мученици Кипријан и Јустина - Јеромонах Рафаило (Бољевић), настојатељ манастира Подмаине - Беседа

Фјодор Фјодорович Ушаков (24.02.1744 – 2.10.1817)

Био је најсвјетлија тачка руске поморске историје у 18 вијеку, вјероватно најсвјетлија личност руске ратне морнарице до данас.Оно што је био Суворов на копну, то је био Ушаков на мору.У исто вријеме су ратовали за Руску империју,  и потпомагали један другога у ратним операцима на Медитерану.
Рођен је у селу Бурнаково у Јарослвској губернији у скромној фамилији.Петнаестог фебруара 1761. се пријавио у руску морнарицу у Санкт Петерсбургу.Послије завршене обуке је послат да служи као кадет на галији, у Балтичкој флоти.Године 1768. пребачен је у Донску флотилу на азовском мору у Тангарог, и био учесник руско-турског рата 1768 – 1774.Командовао је личном јахтом  Катарине друге, руске царице а касније је командовао фрегатом и бранио руске трговачке путеве на медитерану од британских гусара.
Послије анексије Крима од стране Руске Империје, лично је надгледао изградњу помрске базе у Севастопљу и дока у Керсону.У другом руско-турском рату као комндант Црноморске флоте , бриљантно је поразио турке у бици код Фидонизијских острва, Керча и рта Калакриа.У овим биткама дошла је до изражаја његова доктрина коју је преузео и усавршио од легендарног Суворова, тако да је суворвску тактику употријебио на мору и извојевао сјајне побједе.Поред великог ратног умијећа, према рањеним Турцима у бици код Керча, показао је велико хришћанско милосрђе и благост, и указао помоћ рањеним турским морнарима на уништеним бродовима, што је у оно вријеме била права ријеткост.
Године 1799 , је постао  адмирал руске флоте и упућен да помгне Суворове акције у Италији.Током ове експедиције, адмирал Фјодор Ушаков је потпуно сам  помогао правосалавној браћи Грцима и  направио грчку републику Седам острва.Очистио је Крф и сва јонска оствра од Француза.Том приликом су захвални становници Крфа, адмиралу Ушакову уручили много поклона, међу којима и златну ленту са натписом „Крф, ослободитењу Ушакову“.
У наставку своје кампање, са својом ескадром  контролисао је јужне обале Италије,блокирао је  француске базе у Ђенови и Напуљу и тако значајно ометао непријатеља, подржавајући са мора Суворове акције у сјеверној Италији.Дубоко је залазио у Јадранско море, и подржавао чак Црногорце на дубровачком ратишту противу Француза.Очистио је Боку од француских окупатора.
Иако је Русија у то вријеме за савезнике противу Наполеона имала Енглезе и једно кратко вријем Турке, због међусобних несугласица савезника, двојицу великих руских војсковођа Суворова и Ушакова имепратор Павле први, је опозвао и вратио у Русију.Надобудни адмирал Нелсон није хтио да се стави под команду руског адмирала Ушакова иако су британске акције око Малте  биле равне нули. Адмир Фјофдор Ушаков је своју ескадру вратио у Севастопољ и тиме практично окончао своју каријеру непобједивог адмирала без изгубљене битке.
Дејства адмирала Ушакова на мору су поред пораза Турака  у неколико узастопних битака, сламње Француза на Медитерану, ослобођење Јадрана, ослобођење грчких острава и прављење руске војне базе на Крфу.
У биткама  се показао као ненадмашан војсковођа,али и као велики вјерник и хришћанин и милосрдан човјек, који је знао да удари када је требало али и да помогне нсебично онима који су помоћ тражили.
По доласку императора Александара првог на власт 1802 године, адмирал Ушаков се повукао на своје имање у Тамбовској губернији, а када је чуо за лоше здравље својег адмирала, император је хтио да сазна да ли му може помоћи, на шта му је Ушаков одговорио:“ Душевна искуства, и снага мора, истрошиле су моју младост и задравље.У Бога се надам да буде само воља  Његова у читавоме свијету.Све што се десило у мојем животу, примио сам као велики благослов.“
Умро је у 74 години живота и сахрњен је у Санаксарком манстиру.Његово нетрулежно тијело је откривено у порушеном  манастиру од стране комуниста 1944 године, у вријеме када су се  Стаљин и његова комунистичка врхушка сјетили адмирала Ушакова, и уручили први оредн “Адмирала Фјодора Ушакова” као оредн за поморске заслуге.
Порушен и запуштен манастир је тек 1991 годне враћен Руској Православној Цркви а са њиме и адмиралове нетрулежне мошти. По протоколу канонизован је од стране Руске Православне Цркве 3. августа 2001 године за свеца заштитника. Слави се 5 августа по новом календару.

Напомена: у Руској Православној Цркви овај светитељ прославља се два пута:  23. јула и 2. октобра.

 Извор