О МОЛИТВИ

Св. Филарет Московски

386. Постоји сведочанство Речи Божије о томе да молитва представља средство за задобијање спасоносне наде. Сам Господ Исус Христос са молитвом сједињује наду да ће се добити жељено: И што год заиштете од Оца у Име Моје, то ћy учинити, да се прослави Отац у Сину (Јн. 14, 13).

387. Молитва је узношење ума и срца ка Богу, које се пројављује кроз побожно обраћање човека Богу.

388. Узносећи ум и срце Богу, Хришћанин треба да чини следеће. Као прво, да прославља Бога због Његовог Божанског савршенства, као друго, да му благодари за Његова добра дела, и као треће, да моли од Њега оно што му је потребно. Зато постоје три главне врсте молитвословља: славословље, благодарење и мољење.

389. Могуће је молити се без речи - умом и срцем. Пример за то је пророк Мојсеј који се тако молио уочи преласка кроз Црвено море (2. Мојс. 14, 13).

390. Таква молитва има нарочит назив. Њу називамо духовном, умном и срчаном, или, једном речју - унутарњом молитвом, као што се, насупрот томе, молитва која се произноси речима и која је праћена другим обележјима побожности, назива усненом или спољашњом молитвом.

391. Молитва може да буде и чисто спољашња, онда када неко речи молитве произноси без пажње и усрдности.

392. Но, само спољашња молитва не само да није довољна за добијање благодати, него напротив, без унутарње молитве она разгневљује Бога. Сам Бог показује негодовање на такву молитву: Приближава Ми се народ овај устима својим и уснама Ме поштује, а срце им је далеко од Мене. Но узалуд ме поштују (Мт. 15, 89).

393. Но, није довољна ни само унутарња молитва без спољашње, као што човеку није довољна само душа без тела... Будући да имамо и душу и тело, ми треба да прославимо Бога телима нашим и душама нашим, који су Божији, као што је природно да уста говоре од сувишка срца. Господ наш Исус Христос био је духован у највећој мери, али је и Он Своју духовну молитву саопштавао како речима тако и побожним покретима тела: понекад подизањем очију ка небу, понекад преклањањем колена и лица до земље (1. Кор. 6, 20; Мт. 12, 34; 26, 39; Јн. 17, 1;Лк. 22,41).

 Извор