Прича
о неродну винограду Господњем. Пријетња Божијим судом, особито непријатељскијем
упадом.
5. Запјеваћу сада драгоме својему пјесму
драгога својега о *винограду његову. Драги мој има виноград на родну брдашцу.
*Псал. 80, 8; Иса. 27, 2; Мат. 21, 33; Мар.
12, 1; Лука, 20, 9.
2. И огради га, и отријеби из њега камење, и
насади га племенитом лозом, и сазида кулу усред њега, и ископа пивницу у њему,
и почека да роди грожђем, а он роди вињагом.
3. Па сада, становници Јерусалимски и људи
Јудејци, судите између мене и винограда мојега.
4. Што је још требало чинити винограду мојему
што му не учиних? кад чеках да роди грожђем, зашто роди вињагом?
5. Сада ћу вам казати што ћу учинити винограду
својему. Оборићу му ограду, нека опусти; развалићу му зид нека се погази;
6. Упарложићу га, неће се резати ни копати,
него ће расти чкаљ и трње, и заповједићу облацима да не пуштају више дажда на
њ.
7. Да, виноград је Господа над војскама дом
Израиљев, и људи су Јудејци мили сад његов; он чека суд, а гле насиља, чека
правду, а гле вике.
8. Тешко онима *који састављају кућу с кућом,
и њиву на њиву настављају, да већ не буде мјеста и ви сами останете у земљи.
*Мих. 2, 2.
9. Од Господа над војскама чух: многе куће
опустјеће, у великим и лијепијем неће бити никога.
10. Јер ће десет рала винограда дати један
ват, и гомер сјемена даће ефу.
11. Тешко онима који ране, те иду на силовито
пиће и остају до мрака док их вино распали.
12. *И на гозбама су им гусле и псалтири и
бубњи и свирале и вино; † а не гледају на дјела Господња и не виде рада руку
његовијех.
*Амос 6, 5, 6; † Псал. 28, 5.
13. Зато се народ мој одведе у ропство што не
знају, и које поштује гладују, и људство његово гине од жеђи.
14. Зато се раширио гроб и развалио ждријело
своје превећ, и сићи ће у њ слава његова и мноштво његово и врева његова и који
се веселе у њему.
15. *И погнуће се прост човјек, и високи ће се
понизити, и поносите очи обориће се;
*Иса. 2, 11.
16. Господ над војскама узвисиће се судом, и
Бог свети посветиће се правдом.
17. И јагањци ће пасти по свом обичају, и
дошљаци ће јести с пустијех мјеста претилину.
18. Тешко онима који вуку безакоње узицама од
таштине, и гријех као ужем колским,
19. *Који говоре: нека похити, нека брзо дође
дјело његово, да видимо, и нека се приближи и дође што је наумио светац
Израиљев, да познамо.
*Јер. 17, 15; 2 Пет. 3, 4.
20. Тешко онима који зло зову добро, а добро
зло, који праве од мрака свјетлост а од свјетлости мрак, који праве од горкога
слатко а од слаткога горко.
21. Тешко онима *који мисле да су мудри, и
сами су себи разумни.
*Прич. 3, 7; Рим. 12, 16.
22. Тешко онима који су јаки пити вино и
јунаци у мијешању силовита пића,
23. Који правдају безбожника за поклон, а
праведнима узимају правду.
24. Зато као што огањ прождире стрњику и сламе
нестаје у пламену, тако ће коријен њихов бити као трулеж и цвијет њихов отићи
ће као прах, јер одбацише закон Господа над војскама и презреше ријеч свеца
Израиљева.
25. Зато се распали гњев Господњи на народ
његов, и махнув рухом својом на њ удари га да се горе задрмаше и мртва тјелеса
његова бише као блато по улицама. *Код свега тога гњев се његов не одврати,
него је рука његова још подигнута.
*Иса 9, 12.
26. И подигнуће заставу народима даљнијем, и
зазвиждаће им с краја земље; и гле, они ће доћи одмах, брзо.
27. Неће бити међу њима уморна ни сустала, ни
дремљива ни санљива, никоме се неће распасати појас око њега, нити ће се коме
откинути ремен на обући.
28. Стријеле ће им бити оштре, и сви лукови
њихови запети; копита у коња њиховијех биће као кремен и точкови њихови као
вихор.
29. Рика ће им бити као у лава, и рикаће као
лавићи; бучаће и уграбиће плијен и однијети га, и неће бити никога да отме.
30. Бучаће над њим у то вријеме као што море
бучи. Тада ће погледати на земљу, а то мрак и страх, и свјетлост ће се
помрачити над погибљу њиховом.
Пост. IV, 8-15.
Рече Кајин Авељу братом својем: Пођимо у поље. Али кад беху у пољу, скочи Кајин
на Авеља брата свог, и уби га. 9. Тада рече Господ Кајину: Где ти је брат Авељ?
А он одговори: Не знам; зар сам ја чувар брата свог? 10. А Бог рече: Шта учини!
Глас крви брата твог виче са земље к мени. 11. И сада, да си проклет на земљи,
која је отворила уста своја да прими крв брата твог из руке твоје. 12. Кад
земљу узрадиш, неће ти више давати блага свог. Бићеш потукач и бегунац на
земљи. 13. А Кајин рече Господу: Кривица је моја велика да ми се не може
опростити. 14. Ево ме тераш данас из ове земље да се кријем испред Тебе, и да
се скитам и потуцам по земљи, па ће ме убити ко ме удеси. 15. А Господ му рече:
Зато ко убије Кајина, седам ће се пута то покајати. И начини Господ знак на
Кајину да га не убије ко га удеси.
А Каин рече Господу: Кривица је моја толико велика да се не
може опростити (Пост.4,13). Да ли је било исправно тако говорити пред лицем
Бога који је, додуше, строг у правди, али и увек спреман да помилује онога ко
се искрено каје? Но, завист је помрачила здраво расуђивање, преступ са
предумишљајем је огорчио срце, и Каин је грубо одговорио самоме Богу: "Зар
сам ја чувар брата свога?" (Пост.4,9). Бог хоће да омекша његово камено
срце чекићем свога строгог суда. Међутим, он се не да и, затворивши се у својој
огрубелости, иде ка ономе што је заслужио својом завишћу и убиством. И чудно је
то, што је и после тога живео као и сви други: имао је децу, основао породицу и
остале животне односе, премда је печат одбачености и очајања стално био на
њему. Значи, то је било у његовој унутрашњости, у његовој савести, која је у
свом односу према Богу била притискивана делима, страстима и греховним навикама.
На то треба обратити посебну пажњу! Уједно, међутим, треба и веру своју
васкрсавати и њоме знати да нема греха који побеђује милосрђе Божије, премда и
јесте неопходно уложити време и труд да би се омекшало срце. Но, треба знати
шта се жели - спасење или погибао!
Свети Теофан Затворник
Прич. V, 1-15.
Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје, 2. Да се држиш
разборитости, и усне твоје да хране знање. 3. Јер с усана туђе жене капље мед,
и грло јој је мекше од уља; 4. Али јој је последак горак као пелен, оштар као
мач с обе стране оштар. 5. Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци
њени. 6. Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш. 7.
Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих. 8. Нека је
далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене, 9. Да не би дао
другима славе своје и година својих немилостивоме, 10. Да се не би туђинци
наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући, 11. И да не ридаш на
послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје, 12. И кажеш: Како мрзих на
наставу, и како срце моје презира карање! 13. И не послушах глас учитеља
својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху! 14. Умало не западох у
свако зло усред збора и скупштине. 15. Пиј воду из свог студенца и што тече из
твог извора.
У суботу друге, треће и четврте седмице Великог поста служи се
заупокојена служба са помињањем умрлих. Али ако у једну од тих субота падну
Обретење, Младенци, Благовести или храмовни празник, заупокојена служба се изоставља.
Не
дај слуха твога језику клеветника, ни језика твога слуху оговарача који радо
говори или слуша против ближњега, да не би отпао од божанске љубави и нашао се
туђ вечном животу.
Не примај прекоре на оца твога, нити подстрекавај онога ко га срамоти, да се не
разгневи Господ на дела твоја и истреби те из земље живих (ср. V Мојс. 7,
15).
Запуши уста ономе који клевета у уши твоје, да не сагрешиш са њим двојним
грехом; и сам навикавајући на ову погубну страст и њега не спречавајући да не
злослови против ближњега.
Св. Максим Исповедник
Ава Евагрије
Нема коментара:
Постави коментар
Поштовани,
Коментар ће бити објављен, након контроле извршене од администраторског тима. Захваљујемо на разумевању.
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.