У среду друге седмице Великог поста

Свети Теодор Студит

Браћо и оци! Минула је прва седмица поста, а ми видимо један код другог промену; лица су наша измождена, бледа и жута. Но “ако спољашњи наш човек и пропада” - говори Апостол - “то се унутрашњи из дана у дан обнавља” (2. Кор. 4, 16). Јер као што се од изобиља тело пуни и расцветава, тако и душа од уздржавања постаје светлија и мужаственија. 

Боље речено, телесним трпљењем ми смо у себи узгајили душевну красоту и благољепије; то је она лепота коју је желео свети пророк Давид када је молио Бога да му подари благодат: “Господе, вољом Твојом подај доброти мојој силу” (Пс. 29, 8.). Благољепијем уздржања обручују се душе наше умном Женику Христу, као што говори о томе блажени Павле: “Јер ревнујем за вас Божијом ревности, јер вас обрекох мужу једноме, да дјевојку чисту изведем пред Христа. Али се бојим да како као што змија Еву превари лукавством својијем тако и разуми ваши да се не одврате од простоте која је у Христу” (2. Кор. 11, 2-3). Видите ли величину дара? Ми смо се удостојили да имамо за женика Христа. Видите како и велики апостол Павле стрепи да нас не преласти наш непријатељ, ђаво, и не лиши нас великог достојанства? Наша душа је подобна девојци, која је заручена и скривена од очију младића чува себе да би очувала девство своје чистим и неоскврнављеним, док не наступи време брака и сједињења. Зато је и душа дужна да тако склања себе од греха до самог смртног часа. Ако је она благообразна и сија добродетељима девствености, сачуваних од ње у овом свету, то по њеном излазу из тела, као из царске палате, радују јој се свети анђели видевши њену красоту и благољепије; ако би се пак показала безобразна (небоголика) и оцрњена гресима, онда ће бити на радост бесовима (демонима) при узласку ка Христу. А о томе је страшно и говорити! 

Ми подвргавамо тела вежби у трпљењу страдања и проводимо суров живот да бисмо смирили телесне страсти и бесчасна хтења е да би у нама владао духовни мир, а не телесна зла воља; не само сада, но и свагда морамо имати то стремљење, да вршимо подвиг уздржања. Јер шта је друго живот хришћанина ако не обуздавање страсти, испитивање помисли и свагдашња борба са невидљивим и скривеним бесовима (демонима)? То што се сада показује тешким, захтевајући да се тело потруди, доноси велику корист души. Притом је труд краткотрајан (пролазан), а оно што доноси вечно; зато и Апостол говори: “Јер наша лака садашња брига доноси нам вјечну и од свега претежнију славу. Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види за вријеме, а оно што се не види вјечно” (2. Кор. 4, 17-18.). Ради великих блага, које желе да задобију и сами анђели, и ради Господа нашег Исуса Христа Којим су обручене наше душе, позивам и молим љубав вашу, браћо, чувајмо душе наше од лоших дела и од нечистих помисли, које по речима Господњим скрнаве наше душе (Мт. 15, 18.), не будимо као они који пуштају у себе грешну помисао, јер се од ње у нама запаљује као велики пламен похота, која опаљује и сажиже наше душе чинећи их безобразним и црним. 

Удаљимо се од страсти, отклањајући први прилог демона; будимо као они који се старају да измакну злим помислима, да би просветивши душе своје добрим делима, усрдно се подвизавајући у уздржању, да бисмо се у тренуцима разлучења душе од тела појавили припремљени и чистим удостојени оне небеске радости и насладе и причасности вечних блага у Христу Исусу Господу нашем, коме припада слава и власт са Оцем и Светим Духом, сада и у све векове. 

Амин. 

Слова преподобног Авве Исаије ученицима

Ридања

1. Тешко нама сластољубивима и кратковременима, јер због привремене
безаконе телесне похоте нећемо угледати славу Господњу!

2. Тешко нама што, презревши нераспадљиво, незадрживо стремимо
распадљивоме, иако распадљивост не наслеђује нераспадљивост
(1.Кор.15,50)!

3. Тешко нама што своје тело, које ће појести црви и гној, хранимо у
гресима, не бојећи се ни огња који ће нас вечно мучити, ни
неуспављивог црва!

4. Тешко нама што тело наше, које је оскрнављено нечистотом,
христољибиви људи поштују поклонима и целивају, док смо ми окречени
гробови који у себи носе смртоносни грех!

5. Тешко нама што преко неуздржања у храни и сластима у себи сабирамо
семење које клија и побуђује нас на безаконо телесно сједињење!

6. Тешко нама што не упоређујемо трулежност са нетрулежношћу и што се
не бојимо Божанствене и страшне правде!

7. Тешко нама што смо малодушни за добро и ревносни и брзи на зло!

8. Тешко нама што смо тело наше, које је способно да постане
обиталиште вечне светлости, учинили обиталиштем вечне таме!

9. Тешко нама што Син Човечији, који је једносуш(т)ан Богу Оцу и који
се ради нас оваплотио у нама нема где да заклони Своју главу, док су
лисице, тј. зли и лукави духови у нама себи направили јазбину!

10. Тешко нама што прави срцем Судији предлажу своје душе непорочне и
своја тела света и неупрљана, док ми, чије су душе оскрнављене и тела
нечиста, можемо једино да очекујемо осуду на вечне муке!