Свако вече изврши преглед како си провео протекли дан

 

Свако вече изврши преглед како си провео протекли дан, а ујутро провери како си провео ноћ, како би сазнао у каквом стању се налази твоја душа. Ако видиш да си претрпео губитак, покушај да победиш кроз пажњу и присиљавање себе самог. Ако видиш да си добро прошао, прослављај Бога, свога невидљивог помоћника. Не дозволи да те савест предуго тишти, већ јој подај брзо то што иште, да те не одведе и преда на суд и у тамницу (види Матеј 5.25 ). Тражи ли савест твоја од тебе да се посветиш свом молитвеном правилу* и да поново задобијеш молитву? Подај савести својој све што тражи, и гле, неће те вргнути судији. Никако не ослабљуј спасоносни глас савести своје занемаривши га, јер ћеш се касније покајати, а тад ће бити касно.

*Молитвено правило (κανών )
Сасатоји се од молитава и метанија** које се свакодневно чине, под руководством духовног оца.

** Метанија (μετάνοια )
У првобитном смислу, «μετάνοια» (мета`нија) означава покајање, а буквално, „промена ума”. Међутим, такође се може употребити у значењу посебног чина када се човек прекрсти, и одмах након тога се поклони, или скроз до земље или само у појасном делу. Овај чин је знак обожавања, поштовања, клањања Богу односно покајања. Обично, молитвено правило подразумева и известан број метанија које се чине док се изговара Исусова молитва. Неки преводиоци користе и реч „пасти ничице”.
 

Старац Јефрем из Аризоне

Every night, review how you passed the day, and in the morning review how the night passed, so that you know how your soul’s accounts are doing. If you see a loss, try to regain it through caution and forcefulness. If you see a profit, glorify God, your invisible helper. Do not let your conscience prick you for long, but quickly give it whatever it wants, lest it take you to the judge and the prison (cf. Mt. 5:25 ). Does your conscience want you to attend to your prayer rule* and regain prayer? Give it these things, and behold, you are delivered from going to the judge. Do not weaken the saving voice of your conscience by disregarding it, because later you will regret it to no avail.

*Prayer rule (κανών )
Α prayer rule consists of the prayers and metanoias** which one does daily, under the guidance of one’s spiritual father.

** Metanoia (μετάνοια )
Ιn its primary sense, «μετάνοια» (pronounced «meh-tah΄-nee-ah» ) means repentance, literally, “a change of mind”. However, it can also mean the specific act of making the sign of the cross, followed by a bow either down to the ground or to the waist. It is a gesture of reverence, worship, respect, or repentance. A typical prayer rule includes a number of metanoias done while saying the Jesus prayer. Some translators use the word “prostration” for this term.

Elder Ephraim of Arizona

http://elderephraimarizona.blogspot.rs/2016/03/every-night-review-how-you-passed-day.html 

БЛАГОРОДНО ЋУТАЊЕ

Господе и Владико живота мога, дух празнословља не дај ми.
За ово се моле и свети Јефрем Сирин и свети пророк Давид који у свом псалму каже: Постави, Господе, стражу устима мојим, и двер ограде око усана мојих.
Сâм Господ Исус Христос рекао је да ћемо за сваку испразну реч дати одговор на Страшном Суду. Замислите се над тим колико је тешко за сваку испразну реч дати одговор и колико је све то веома озбиљно. Кажите, постоји ли још нешто према чему се односимо тако олако као према речима? Изненађујуће је и поражавајуће до које мере људи не схватају огроман значај речи.

---

То што имамо моћ говора у великој мери нас чини сличнима Сâмоме Богу. Бог је речју створио цео свет и реч Божја има огромну моћ и силу. И људска реч такође има огромну снагу. Ви знате да је пророк Илија речју васкрсавао мртве, заустављао кишу, небо закључавао и тиме глад изазивао, али и да је речју својом земљи кишу давао.
У чему је снага речи? Немојте ни помишљати да се реч која нам се омакла распрши у ваздуху и да од ње ништа не остане. То није тачно! Реч живи стотинама и хиљадама година. И до дана данашњег живе речи које су изрекли велики Божији пророци који су живели стотинама година пре Рождества Христовог. Велике су речи Мојсијеве, велике су речи које су говорили свети апостоли као и речи које су изашле из уста подвижникâ Божијих. Учење Цркве Божије живо је више од хиљаду година. А ако реч живи хиљадама година, онда значи да је то нешто изузетно важно. Кад изађе из наших уста, реч увек изузетно дубоко делује на људе који нас окружују, па чак и на оне који су далеко од нас. Свака добра и мудра реч живи у људским срцима и годинама доноси добре плодове, али и свака рђава реч, као што су клевете, лажи, оговарање, такође живи веома дуго и увлачи се у ум и у срца не само наших ближњих, него и многих других људи и утиче на њихове мисли и жеље. Слушајући наше рђаве речи они се њима трују, опонашају нас и говоре исте такве рђаве, злобне и отровне речи.
Благодатне и мудре речи светих људи обликују истину и стварају вечно добро у свету, а рђаве и греховне речи доносе бешчашће и мржњу и наносе огромну штету не само људима из те средине него и целом човечанству. Речи су живе и шире се као радио-таласи. Оне се преносе кроз простор и уливају у умове и у срца људска. Речи су уствари огромна сила која људе или спаја или раздваја. Спаја их кад је пуна правде и истине, а раздваја кад је пуна клевете и злобе. Кад би људи били лишени речи, постали би слични животињама, а тад би људски живот био потпуно уиштен као такав.
Ето, до те мере је огроман и дубок значај људске речи! И ето зашто се свети Јефрем Сирин моли да буде избављен од празнословља, од испразних разговора.
Сви смо ми у животу упознали много људи, посебно жена, који непрекидно брбљају и њиховој причи просто нема краја. Њихов језик не зна за умор и стално меље, меље и само меље. А све оно што ти људи говоре испразно је и ником није потребно.
Свети Јефрем Сирин моли Бога да га избави од празнословља. Бојао се да не падне, да га језик не доведе до погибли, а ти несрећни брбљивци ничег се не боје. И сами знате да људи често трпе брбљивце и обично у себи мисле: ма пусти их нек брбљају! Но брбљивцима се чини да их сви слушају с великим задовољством и не знају да у суштини оптерећују људе и да их људи просто не подносе.
Празнословље је заиста велико зло, зло које људи узрокују својим сталним брбљањем. А ако језиком брбљамо и празнословимо, онда нам и мисли блуде и нису усредсређене на оно што је дубоко, истинско и важно. Оне лутају бесциљно и посвуда као што лута несрећни пас који стално маше репом. И као што су мисли таквих људи испразне и безвредне иста таква су и њихова осећања, жеље и посао. Душа брбљивог човека гладује и он самом себи наноси велику штету, а другим људима је просто одуран. Ето, шта чини празнословље! Мудри људи, људи који живе духовним животом никад не празнослове. Они су увек ћутљиви и удубљени у своје мисли. Философи и мудраци били су веома поштовани у древној Грчкој. Философи никог нису хтели да приме као свог ученика пре но што тај човек не докаже да уме да ћути. Да ли би данас испит из ћутања положио ико од оних који празнослове? Наравно да не би!
Ако је порок празнословља тако тежак, поставља се питање како га се можемо ослободити и шта треба да учинимо са својим незаустављивим језиком? Треба чинити оно што чини свети Јефрем Сирин, тојест треба молити Бога за избављење од тог порока и Он ће нам дати оно за чега Га молимо. Треба избегавати дружење с људима који празнослове и бежати што даље од њих, а тражити друштво оних малобројних који своја уста отварају само да би рекли нешто корисно и од којих нећеш чути испразне и за душу штетне речи. Исто тако треба помно пазити на себе и стећи навику да пазимо шта говоримо, чиме је заузет наш језик и да се научимо да језик свој обуздамо. Немојте му дозвољавати да упразно блебеће.
Увече се присетите шта сте током дана говорили! Покушајте да се сетите да ли сте празнословили, вређали, лагали или можда клеветали. Ако усвојите ову навику, навићи ћете се да пазите на свој језик, на сваки његов покрет и научићете се да га обуздавате. Што је човек усредсређенији на оно што је главно, на оно унутарње и истинско и што више времена посвећује читању Светога Писма и делâ светих Отаца, тим више бива прожет њиховом мудрушћу и мање ће имати воље да упразно прича. Ово треба увек да имате на уму.
Велика је ствар стећи власт над језиком! У својој Саборној посланици свети апостол Јаков каже: Ако неко у речи не греши, тај је савршен човек, моћан је зауздати и све тело (Јак. 3, 2). А сећате ли се шта значи обуздати цело тело? То значи потчинити тело узвишеним циљевима духовног живота, обуздати све пожуде и страсти, све оно лоше ка чему нас тело вуче. Почните од обуздавања језика и ако то постигнете, достићи ћете савршенство и обуздаћете цело своје тело. А ако цело своје тело обуздате, бићете чисти и праведни пред Богом.
Нека све вас Господ удостоји те чистоте и праведности, а молитва светог Јефрема Сирина нека вас увек на то подсећа.
Тумачење Великопосне молитве Преподобног Јефрема Сирина

УТОРАК ДРУГЕ НЕДЕЉЕ ЧАСНОГ ПОСТА

Прича о неродну винограду Господњем. Пријетња Божијим судом, особито непријатељскијем упадом.

5. Запјеваћу сада драгоме својему пјесму драгога својега о *винограду његову. Драги мој има виноград на родну брдашцу.

*Псал. 80, 8; Иса. 27, 2; Мат. 21, 33; Мар. 12, 1; Лука, 20, 9.

2. И огради га, и отријеби из њега камење, и насади га племенитом лозом, и сазида кулу усред њега, и ископа пивницу у њему, и почека да роди грожђем, а он роди вињагом.

3. Па сада, становници Јерусалимски и људи Јудејци, судите између мене и винограда мојега.

4. Што је још требало чинити винограду мојему што му не учиних? кад чеках да роди грожђем, зашто роди вињагом?

5. Сада ћу вам казати што ћу учинити винограду својему. Оборићу му ограду, нека опусти; развалићу му зид нека се погази;

6. Упарложићу га, неће се резати ни копати, него ће расти чкаљ и трње, и заповједићу облацима да не пуштају више дажда на њ.

7. Да, виноград је Господа над војскама дом Израиљев, и људи су Јудејци мили сад његов; он чека суд, а гле насиља, чека правду, а гле вике.

8. Тешко онима *који састављају кућу с кућом, и њиву на њиву настављају, да већ не буде мјеста и ви сами останете у земљи.

*Мих. 2, 2.

9. Од Господа над војскама чух: многе куће опустјеће, у великим и лијепијем неће бити никога.

10. Јер ће десет рала винограда дати један ват, и гомер сјемена даће ефу.

11. Тешко онима који ране, те иду на силовито пиће и остају до мрака док их вино распали.

12. *И на гозбама су им гусле и псалтири и бубњи и свирале и вино; † а не гледају на дјела Господња и не виде рада руку његовијех.

*Амос 6, 5, 6; † Псал. 28, 5.

13. Зато се народ мој одведе у ропство што не знају, и које поштује гладују, и људство његово гине од жеђи.

14. Зато се раширио гроб и развалио ждријело своје превећ, и сићи ће у њ слава његова и мноштво његово и врева његова и који се веселе у њему.

15. *И погнуће се прост човјек, и високи ће се понизити, и поносите очи обориће се;

*Иса. 2, 11.

16. Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог свети посветиће се правдом.

17. И јагањци ће пасти по свом обичају, и дошљаци ће јести с пустијех мјеста претилину.

18. Тешко онима који вуку безакоње узицама од таштине, и гријех као ужем колским,

19. *Који говоре: нека похити, нека брзо дође дјело његово, да видимо, и нека се приближи и дође што је наумио светац Израиљев, да познамо.

*Јер. 17, 15; 2 Пет. 3, 4.

20. Тешко онима који зло зову добро, а добро зло, који праве од мрака свјетлост а од свјетлости мрак, који праве од горкога слатко а од слаткога горко.

21. Тешко онима *који мисле да су мудри, и сами су себи разумни.

*Прич. 3, 7; Рим. 12, 16.

22. Тешко онима који су јаки пити вино и јунаци у мијешању силовита пића,

23. Који правдају безбожника за поклон, а праведнима узимају правду.

24. Зато као што огањ прождире стрњику и сламе нестаје у пламену, тако ће коријен њихов бити као трулеж и цвијет њихов отићи ће као прах, јер одбацише закон Господа над војскама и презреше ријеч свеца Израиљева.

25. Зато се распали гњев Господњи на народ његов, и махнув рухом својом на њ удари га да се горе задрмаше и мртва тјелеса његова бише као блато по улицама. *Код свега тога гњев се његов не одврати, него је рука његова још подигнута.

*Иса 9, 12.

26. И подигнуће заставу народима даљнијем, и зазвиждаће им с краја земље; и гле, они ће доћи одмах, брзо.

27. Неће бити међу њима уморна ни сустала, ни дремљива ни санљива, никоме се неће распасати појас око њега, нити ће се коме откинути ремен на обући.

28. Стријеле ће им бити оштре, и сви лукови њихови запети; копита у коња њиховијех биће као кремен и точкови њихови као вихор.

29. Рика ће им бити као у лава, и рикаће као лавићи; бучаће и уграбиће плијен и однијети га, и неће бити никога да отме.

30. Бучаће над њим у то вријеме као што море бучи. Тада ће погледати на земљу, а то мрак и страх, и свјетлост ће се помрачити над погибљу њиховом.

http://www.rastko.rs/bogoslovlje/delo/10471

Пост. IV, 8-15.

Рече Кајин Авељу братом својем: Пођимо у поље. Али кад беху у пољу, скочи Кајин на Авеља брата свог, и уби га. 9. Тада рече Господ Кајину: Где ти је брат Авељ? А он одговори: Не знам; зар сам ја чувар брата свог? 10. А Бог рече: Шта учини! Глас крви брата твог виче са земље к мени. 11. И сада, да си проклет на земљи, која је отворила уста своја да прими крв брата твог из руке твоје. 12. Кад земљу узрадиш, неће ти више давати блага свог. Бићеш потукач и бегунац на земљи. 13. А Кајин рече Господу: Кривица је моја велика да ми се не може опростити. 14. Ево ме тераш данас из ове земље да се кријем испред Тебе, и да се скитам и потуцам по земљи, па ће ме убити ко ме удеси. 15. А Господ му рече: Зато ко убије Кајина, седам ће се пута то покајати. И начини Господ знак на Кајину да га не убије ко га удеси.

А Каин рече Господу: Кривица је моја толико велика да се не може опростити (Пост.4,13). Да ли је било исправно тако говорити пред лицем Бога који је, додуше, строг у правди, али и увек спреман да помилује онога ко се искрено каје? Но, завист је помрачила здраво расуђивање, преступ са предумишљајем је огорчио срце, и Каин је грубо одговорио самоме Богу: "Зар сам ја чувар брата свога?" (Пост.4,9). Бог хоће да омекша његово камено срце чекићем свога строгог суда. Међутим, он се не да и, затворивши се у својој огрубелости, иде ка ономе што је заслужио својом завишћу и убиством. И чудно је то, што је и после тога живео као и сви други: имао је децу, основао породицу и остале животне односе, премда је печат одбачености и очајања стално био на њему. Значи, то је било у његовој унутрашњости, у његовој савести, која је у свом односу према Богу била притискивана делима, страстима и греховним навикама. На то треба обратити посебну пажњу! Уједно, међутим, треба и веру своју васкрсавати и њоме знати да нема греха који побеђује милосрђе Божије, премда и јесте неопходно уложити време и труд да би се омекшало срце. Но, треба знати шта се жели - спасење или погибао!

Свети Теофан Затворник

Прич. V, 1-15.

Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје, 2. Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање. 3. Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља; 4. Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар. 5. Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени. 6. Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш. 7. Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих. 8. Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене, 9. Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме, 10. Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући, 11. И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје, 12. И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање! 13. И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху! 14. Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине. 15. Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.

У суботу друге, треће и четврте седмице Великог поста служи се заупокојена служба са помињањем умрлих. Али ако у једну од тих субота падну Обретење, Младенци, Благовести или храмовни празник, заупокојена служба се изоставља.

Молим вашу једномисленост, љубљена братијо моја, постарајте се да угодите Богу док има времена. Плачите пред Њим дан и ноћ у вашим молитвама и псалмопојању како би вас избавио од онога бесконачног плача, и од шкргута зуба, и од огња геенског, и од црва неуспављивог, и како би нас испунио радошћу у Царству своме, у животу вечном, одакле нестаде [свака] туга, бол и уздисање, где је увек радост, и весеље, и усхићење, и трпеза која је испуњена духовном храном коју је Бог уготовио онима који га љубе. Блажен је онај ко се ње удостоји и бедан је онај ко се ње лиши. 

Свети Јефрем Сирин

Не дај слуха твога језику клеветника, ни језика твога слуху оговарача који радо говори или слуша против ближњега, да не би отпао од божанске љубави и нашао се туђ вечном животу.

 Не примај прекоре на оца твога, нити подстрекавај онога ко га срамоти, да се не разгневи Господ на дела твоја и истреби те из земље живих (ср. V Мојс. 7, 15).

Запуши уста ономе који клевета у уши твоје, да не сагрешиш са њим двојним грехом; и сам навикавајући на ову погубну страст и њега не спречавајући да не злослови против ближњега.

Св. Максим Исповедник

 Треба ли говорити нешто о демону који душу чини безосећајном? Ја се, у крајњој мери, страшим да пишем о њему. Како то душа иступа из сопственог устројства у време кад он наилази, како одбацује страх Божији и одлаже сваку побожност, како грех не сматра грехом и безакоње безакоњем, а Страшни суд и вечну муку помиње као просте речи, подсмевајући се огњеном и заиста свепотресајућем преврату, док Бога, додуше, исповеда, али Његове заповести неће да зна? Бијеш себе у груди када се [душа] креће ка греху, али она не осећа; говориш јој из Писма, али она као слепа не види и као глува не чује; представљаш јој увреду од људи, али она ни то не рачуна ни у шта; стид пред њима не осећа, слично свињи која затвори очи и поломи ограду. Тог демона приводе помисли таштине уколико се дуго задржавају у [души], а од њега, кад се не би скратили дани они, нико не би остао (Мт.24,22). Он спада у ред оних који ретко нападају братију (тј. општежитељне монахе). Узрок томе је јасан: при погледу на невољу других које хвата или болест или односи изненадна смрт, он се одмах окреће у бекство, будући да душа доспева у скрушеност, испуњавајући се саосећањем, те заслепљеност, коју су на њу навукли демони, спада са њених очију. Ми (отшелници) смо тога лишени због пустиње и реткости немоћних међу нама. Дајући нам средство за одгоњење тог особеног демона, Господ нам је у Јеванђељу наредио да посећујемо болеснике и затворенике, говорећи: Болестан бијах, и посетисте ме; у тамници бијах, и дођосте ми (Мт.25,36). При томе је потребно знати да је отшелник који, подвргнувши се нападу овог демона, није примио помисао блуда или који није оставио своје станиште услед унинија - са небеса примио трпљење и целомудреност. Блажен је, јер се удостојио таквог бестрашћа! Они, пак, који су дали обећање да подвижнички пребивају у побожном богоугађању, претпостављају да се населе међу световњацима, само да се сачувају од тог демона. Међутим, ја се стидим људи да нешто више кажем или напишем о њему.

Ава Евагрије