ЧИСТОТА ДУШЕ

Руска икона "Чистота душе"

Човек да би сачувао своју душевну чистоту, треба да избегава сва она зла која хране страсти, да пресече, дакле, узроке страсти. Треба још молитвом и изучавањем божанског Писма да одгони нечисте и смрдљиве помисли које га прљају. Зло, наравно, неће устукнути. Али, ни ми не треба да устукнемо јер имамо са нама Свесилног Бога. Какву снагу има Сатана пред силом Божијом? И ту коју има, и њу му допушта Бог, само да би нас искушавао.

Када се неко бори за чистоту душе своје, не треба да размишља шта ће рећи људи, него шта ће рећи Бог! Људи имају другачије критеријуме од критеријума Божијих. То што чинимо за наше душевно усавршавање, не чинимо то ради људи да би нас хвалили и имали високо мишљење о нама, него чинимо то Бога ради, који ће нам једног дана судити за наша дела. Тада, коме ћемо дати одговор како смо проживели свој живот?

Борба за нашу душевну чистоту треба да буде у складу са заповестима Господњим, светих апостола и Отаца Цркве. Апостол Павле каже: "Нико не добија венац, ако се није правилно борио".

Не може нико да напредује у врлини ако не следи пут поста, молитве и изучавања божанског Писма, којим су ишли Оци Цркве наше. Не можемо ми да трасирамо наш пут. Законодавац је Христос, а не ми. Ми смо извршиоци Његовог закона. Само је савршени Бог могао да постави савршени закон за наше спасење.

Закон, и истину Христову треба да проповедамо свуда, не плашећи се никога. Апостол Павле је сматрао за похвалу Крст Христов. За Јудеје, Крст је био саблазан, за Јелине - безумље. За нас, пак, хришћане, био је и јесте сила непобедива.

У животу своме, дакле, не бој се никога осим Бога. Јер само Он, може да ти помогне у борби против греха. Ако Бог не пошаље Своју благодат, узалуд се трудиш. Свето Писмо нас подсећа: "Ако Господ неће градити кућу, узалуд се труде зидари". Колико год да копа ратар, ако Господ не пошаље кишу, сав труд је узалудан. Исто то важи и за духовни живот. Можемо да желимо и да се трудимо за чистоту наше душе. Ако нас, међутим, Господ не укрепи, нисмо урадили ништа. Зато верни људи говоре:" Ако Бог хоће".

И Бог ће свакако хтети, уколико му то тражимо са смирењем, много пута. На једном месту каже у Светом Писму: "Није до онога који жели, нити до онога који трчи, него до Бога који даје". Јер, чистота душе претпоставља смирење. Једна врлина је чврсто повезана са другом. У блаженствима, Господ говори да су блажени смиреномудрени и "чисти срцем".

Још, чистота душе повезује се са помагањем нашим ближњима, који су иконе Божије. Није добро да говоримо о чистоти, онда, када истовремено прљамо душу нашу равнодушношћу према другим људима. Подвижничко предање наводи, да ако се подвижник моли и закуца му неко на врата келије, треба да остави молитву и да помогне брату своме.

Потребно је дакле, поред смирења имати и љубави да би дошла благодат Светога Духа у душу нашу.

Свети Исак Сиријац

Извор