Ми са Запада имамо
шта да научимо о односу који отац Димитрије има према инославнима. Међу
Западњацима који су се обратили у Православље (да попричамо нешто о нечему што ми је посебно
важно) постоји право искушење да преслободно говоре о „јереси“ и „јеретицима”, и
да тако начине грешку, коју чине и инославни, а која служи као изговор за
одређено фарисејско дизање носа када је у питању наша сопствена „православност“.
„Чак иако ту своју „православност“ изразимо на теолошки исправан начин, такав
став је духовно погрешан и одбија од Православне Цркве оне који су њоме
привучени и који би иначе хтели да постану њен део. Став оца Димитрија по овом
питању је разуман, иако га он понекад изражава непрецизно, због тога што се тим
ставом избегава фарисејство и „секташки“
однос, који неки из његове пастве имају, и због преласка иноверних у православље.
Отац
Димитрије наглашава да православни хришћани треба дубље да уђу у своју веру, без
осуђивања иноверних. Он исправно каже: „Свако ко се уобрази због своје вере
јесте ништа друго него отпадник од вере” (Наша Нада, стр. 19), и опет на другом
месту он каже: „Човек може формално да буде православан а да опет брже погуби
своју душу од онога ко припада другој вери. Православље је радост због тога што
смо пронашли истину, а прави православци увек на друге људе гледају са љубављу.
Уколико је припадност Православној Цркви пропраћена гневом на оне који другачије
размишљају, тада човек треба да посумња у своју припадност православљу” (стр.
44).
Оваквим
ставовима отац Димитрије ни у ком случају не „издаје“ православну веру као што
то неки мисле. Он само подстиче своју паству да прве свега имају смирење и да
буду испуњени љубављу приликом исповедања православне вере, и да избегавају
поноситост и иритирајућу „исправност“, зато што су те две ствари особине секташа
и оних који нису православне вере (због чега треба да посумњамо у своју
православност уколико приметимо ове особине код себе), због чега ће нам се строжије
судити него онима који су друге вероисповести. (написано у одбрану оца Димитрија Дудка)
Реч „јеретик“ се заиста пречесто користи у данашње време. Она има другачије
значење и функцију, а то је да начини
разлику између православног и разних нових учења. Али мало је иноверних хришћана
који који су свесни да су „јеретици“, и ништа не добијамо тиме ако их тако
називамо.
Извор: Отац Серафим Роуз: живот и дело
Нема коментара:
Постави коментар
Поштовани,
Коментар ће бити објављен, након контроле извршене од администраторског тима. Захваљујемо на разумевању.
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.