Старче ја у себи гајим завист и злопамћење, осуђујем, гневим се....

Старче ја у себи гајим завист и злопамћење, осуђујем, гневим се....

- Завист, осуђивање, гнев, злопамћење и остало, све произилази од гордости. Гордост је Генерални штаб свих страсти. Дакле, ако победиш гордост, побеђујеш све страсти, а смирење и љубав усељавају се у тебе. Због тога је, по мом мишљењу, довољно да се на њу усредсредиш, или боље речено – да поведеш фронтални рат против ње: да усмериш сву паљбу на утврђење гордости, која нас одваја од Бога. Видиш, када непријатељ ратује против неке државе, највише снага усмерава да разори њен главни град. Ако баци бомбу на главни град и уништи га, готово је, цела држава пропада.

- Старче, са кима је гордељивац у сродству?

- Са оним непомјаником, са ђаволом....Мада, лакше је надвладати ђавола неголи гордог човека. Јер, демона ћеш покорити ако се смириш, док гордељивца, чак и да се смириш и затражиш опоштај, нећеш приволети; рећиће ти: „Само се претвараш!“

Онај ко има више смирења, има и више духовног садржаја у себи. Горд човек нема унутрашњег садржаја. Он је као незрели клас који стоји извијен увис, док зрели савија своју главицу ка земљи. Поред тога што је помрачен, он изнутра нема мира, а споља је нервозан и бучан. Јер, све што гордељивац учини, то је као балон који ђаво надува, а после га пробада иглом, и он се уз прасак распукне.

Гордост је бешчашће, то је страшна ствар, јер је и Анђеле претворила у демоне! Она нас је извела из Раја на земљу, и сада покушава да нас са земље пошаље у пакао.

Извор: Старац Пајсије Светогорац, Поуке, Страсти и врлине