СВЕТИ ЛУКА КРИМСКИ: ДУХ ЛЕЊОСТИ

Великопосна молитва Светог Јефрема Сирина: Господе и Владико живота мога! Духа лењости, унинија, властољубља и празнословља, не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, дуготрпљења и љубави, даруј ми, рабу Твоме. Да, Господе, Царе, даруј ми да сагледам сагрешења своја и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове века. Амин.

Додајте натпис

Овако свети Јефрем Сирин почиње своју изузетну молитву. Поставља се питање зашто почиње баш од лењости, и то тако као да нема тежих порока од ње. Но он боље од нас свих зна шта је важније, шта погибељније, који је порок јачи и опаснији и ако своју молитву почиње тако што моли Господа да му не да дух лењости, онда то значи да је лењост веома опасан порок.

Уколико лењост посматрамо у оквиру свакодневице, видећемо да је људи презиру и да наилази на свеопшту осуду. Погледајте само како су лењи људи ниско пали, воде испаразан живот и западају у бројне пороке.

Лењост је мајка многих порока. Беспослени људи само се излежавају и ништа не раде. Они само седе и маштају. О чему маштају? У суштини, ни о чему! Мисли им често бесциљно блуде тако да се присећају прошлости, оне среће и оне радости коју су доживели, и маштају како ће се све то вратити. Само о томе размишљају и ни о чему озбиљном не мисле. Своје мисли уопште не усредсређују на то колико је живот заиста озбиљан, нити на огромну одговорност коју сваки човек има не само пред људима, него и пред Самим Богом.

Лењ је штетан по друштво и по државу. Лењост води до великих и тешких порока. Лењи људи нису способни да раде па западају у беспосличење и неимаштину. Ни новац ни богатство не долазе сами по себи. Ништа не долази само по себи! Зато лењ човек и оскудева у свему што је неопходно за живот. Осим тога, он има потребу и за оним што превазилази границу неопходног, потребу за задовољствима и раскошним животом. Он смишља разне начине на које би могао да дође до новца, често препуне греха, постаје спреман на подлост, на сумњиве послове, на чажи, преваре и крађе. Дакле, очито је колико лењост заслужује презир, већ и са чисто животне тачке гледишта. А шта тек рећи кад је реч о духовном животу? Мислите ли да духовна лењост заслужује мању осуду од лењости у области нашег материјалног живота? Наравно да не! Лењост је још погубнија у духовном животу.

Свака наша способност у којој се не вежбамо, губи се. Ако музичар који је достигао савршенство у свирању престане да вежба, ако се годинама не бави музиком, изгубиће своје савршенство у свирању. Сваки орган нашег тела  без вежбања постаје тром и неспособан за рад. Човек који стално лежи губи способност да хода. Ко својим рукама не ради, мишићи руку постају му млитави. При физичкој неактивности гаси се телесна снага.

Потпуно је исто и са способностима душе. Наиме, губи се свака суховна способност у којој се човек не вежба. Ако се човек не могли, онда губи способност да се моли. Човек који стално одбацује пост, неће моћи присилити себе да пости. Ко не води рачуна о свом духу и срцу, постаје раслабљен у духовном смислу и никад ни о чему не води рачуна.

Душа која је остала без вежбања, постаје слична њиви која после неколико година није обрађивана, која је зарасла у коров, у траву која ничему не служи и у трње, њиви коју је тешко учинити плодном. Лењост душе и нечињење добрих дела воде душу у погибао и доводе је до тога да зарасте у коров греха.

И ма како нам се све ово чинило страшним, то још увек није оно најгоре. Много је већа несрећа то што губимо дане који су нам дати за духовно делање, те малобројне дане свог живота које нам је Сам Бог дао за постизање узвишеног и светог циља, а то је да се припремимо за Страшни Суд, одговор на Суду и да у очима Божијим постанемо достојни тако да нас не постави с леве стране и да нам не каже: Идите од мене, проклети, у огањ вечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим. Живот нам је дат за то да бисмо хитали да учинимо велико дело, дело очишћења свог срца, следећи Господа Исуса Христа. Идење за Господом је упорно делање и често веома тежак рад, а не лењост. То је подношење страдања за Господа Исуса Христа, а код лењости нема страдања јер се она упорно избегавају.

Одломак из књиге Тумачење великопосне молитве преподобног Јефрема Сирина, Свети Лука Кримски