БЛАГОРОДНО ЋУТАЊЕ

Господе и Владико живота мога, дух празнословља не дај ми.
За ово се моле и свети Јефрем Сирин и свети пророк Давид који у свом псалму каже: Постави, Господе, стражу устима мојим, и двер ограде око усана мојих.
Сâм Господ Исус Христос рекао је да ћемо за сваку испразну реч дати одговор на Страшном Суду. Замислите се над тим колико је тешко за сваку испразну реч дати одговор и колико је све то веома озбиљно. Кажите, постоји ли још нешто према чему се односимо тако олако као према речима? Изненађујуће је и поражавајуће до које мере људи не схватају огроман значај речи.

---

То што имамо моћ говора у великој мери нас чини сличнима Сâмоме Богу. Бог је речју створио цео свет и реч Божја има огромну моћ и силу. И људска реч такође има огромну снагу. Ви знате да је пророк Илија речју васкрсавао мртве, заустављао кишу, небо закључавао и тиме глад изазивао, али и да је речју својом земљи кишу давао.
У чему је снага речи? Немојте ни помишљати да се реч која нам се омакла распрши у ваздуху и да од ње ништа не остане. То није тачно! Реч живи стотинама и хиљадама година. И до дана данашњег живе речи које су изрекли велики Божији пророци који су живели стотинама година пре Рождества Христовог. Велике су речи Мојсијеве, велике су речи које су говорили свети апостоли као и речи које су изашле из уста подвижникâ Божијих. Учење Цркве Божије живо је више од хиљаду година. А ако реч живи хиљадама година, онда значи да је то нешто изузетно важно. Кад изађе из наших уста, реч увек изузетно дубоко делује на људе који нас окружују, па чак и на оне који су далеко од нас. Свака добра и мудра реч живи у људским срцима и годинама доноси добре плодове, али и свака рђава реч, као што су клевете, лажи, оговарање, такође живи веома дуго и увлачи се у ум и у срца не само наших ближњих, него и многих других људи и утиче на њихове мисли и жеље. Слушајући наше рђаве речи они се њима трују, опонашају нас и говоре исте такве рђаве, злобне и отровне речи.
Благодатне и мудре речи светих људи обликују истину и стварају вечно добро у свету, а рђаве и греховне речи доносе бешчашће и мржњу и наносе огромну штету не само људима из те средине него и целом човечанству. Речи су живе и шире се као радио-таласи. Оне се преносе кроз простор и уливају у умове и у срца људска. Речи су уствари огромна сила која људе или спаја или раздваја. Спаја их кад је пуна правде и истине, а раздваја кад је пуна клевете и злобе. Кад би људи били лишени речи, постали би слични животињама, а тад би људски живот био потпуно уиштен као такав.
Ето, до те мере је огроман и дубок значај људске речи! И ето зашто се свети Јефрем Сирин моли да буде избављен од празнословља, од испразних разговора.
Сви смо ми у животу упознали много људи, посебно жена, који непрекидно брбљају и њиховој причи просто нема краја. Њихов језик не зна за умор и стално меље, меље и само меље. А све оно што ти људи говоре испразно је и ником није потребно.
Свети Јефрем Сирин моли Бога да га избави од празнословља. Бојао се да не падне, да га језик не доведе до погибли, а ти несрећни брбљивци ничег се не боје. И сами знате да људи често трпе брбљивце и обично у себи мисле: ма пусти их нек брбљају! Но брбљивцима се чини да их сви слушају с великим задовољством и не знају да у суштини оптерећују људе и да их људи просто не подносе.
Празнословље је заиста велико зло, зло које људи узрокују својим сталним брбљањем. А ако језиком брбљамо и празнословимо, онда нам и мисли блуде и нису усредсређене на оно што је дубоко, истинско и важно. Оне лутају бесциљно и посвуда као што лута несрећни пас који стално маше репом. И као што су мисли таквих људи испразне и безвредне иста таква су и њихова осећања, жеље и посао. Душа брбљивог човека гладује и он самом себи наноси велику штету, а другим људима је просто одуран. Ето, шта чини празнословље! Мудри људи, људи који живе духовним животом никад не празнослове. Они су увек ћутљиви и удубљени у своје мисли. Философи и мудраци били су веома поштовани у древној Грчкој. Философи никог нису хтели да приме као свог ученика пре но што тај човек не докаже да уме да ћути. Да ли би данас испит из ћутања положио ико од оних који празнослове? Наравно да не би!
Ако је порок празнословља тако тежак, поставља се питање како га се можемо ослободити и шта треба да учинимо са својим незаустављивим језиком? Треба чинити оно што чини свети Јефрем Сирин, тојест треба молити Бога за избављење од тог порока и Он ће нам дати оно за чега Га молимо. Треба избегавати дружење с људима који празнослове и бежати што даље од њих, а тражити друштво оних малобројних који своја уста отварају само да би рекли нешто корисно и од којих нећеш чути испразне и за душу штетне речи. Исто тако треба помно пазити на себе и стећи навику да пазимо шта говоримо, чиме је заузет наш језик и да се научимо да језик свој обуздамо. Немојте му дозвољавати да упразно блебеће.
Увече се присетите шта сте током дана говорили! Покушајте да се сетите да ли сте празнословили, вређали, лагали или можда клеветали. Ако усвојите ову навику, навићи ћете се да пазите на свој језик, на сваки његов покрет и научићете се да га обуздавате. Што је човек усредсређенији на оно што је главно, на оно унутарње и истинско и што више времена посвећује читању Светога Писма и делâ светих Отаца, тим више бива прожет њиховом мудрушћу и мање ће имати воље да упразно прича. Ово треба увек да имате на уму.
Велика је ствар стећи власт над језиком! У својој Саборној посланици свети апостол Јаков каже: Ако неко у речи не греши, тај је савршен човек, моћан је зауздати и све тело (Јак. 3, 2). А сећате ли се шта значи обуздати цело тело? То значи потчинити тело узвишеним циљевима духовног живота, обуздати све пожуде и страсти, све оно лоше ка чему нас тело вуче. Почните од обуздавања језика и ако то постигнете, достићи ћете савршенство и обуздаћете цело своје тело. А ако цело своје тело обуздате, бићете чисти и праведни пред Богом.
Нека све вас Господ удостоји те чистоте и праведности, а молитва светог Јефрема Сирина нека вас увек на то подсећа.
Тумачење Великопосне молитве Преподобног Јефрема Сирина

СВЕТИ ЛУКА КРИМСКИ

Архиепископ Лука, у свету Валентин Феликсович Војно-Јасенецки, рођен је у Керчи 27.априла 1877. године у породици апотекара. Његов отац је био католик, а мајка – православна. По законима Руске Царевине деца из таквих породица су требало да се васпитавају у православној вери. Он је био треће од петоро деце. У Кијеву, где се породица потом преселила, Валентин је завршио гимназију и школу цртања. Спремао се да упише петроградску Академију Сликарства, али је у размишљањима о избору животног пута одлучио, да треба да се бави само оним што је «корисно за страдалне људе», те је уместо сликарства изабрао медицину. Међутим, на медицинском факултету Кијевског Универзитета св. Владимира, сва места за посао су била попуњена, и Валентин уписује правни факултет. На неко време поново бива веома заинтересован за сликарство, те је отпутовао у Минхен и уписао приватну школу професора Книра, али је после три недеље почео да тугује за родним домом, те се вратио у Кијев где је наставио да се бави цртањем и сликарством. На крају је Валентин остварио своју пламену жељу да «буде користан за земљораднике, који имају тако лошу медицинску помоћ», и уписао медицински факултет Кијевског универзитета св. Владимира. Био је бриљантан студент. «Не трећој години, - пише он у «Мемоарима», - дошло је до интересантне еволуције мојих способности: таленат за префињено цртање и љубав према форми прешли су у љубав према анатомији...»

 1903. године Валентин Феликсович је завршио факултет. Без обзира на наговоре пријатеља да се бави науком, он је објавио своју жељу да ће целог живота бити «сељачки», овоземаљски лекар и помагати сиромашним људима. Почео је руско-јапански рат. Валентину Феликсовичу је предложено служење у одреду Црвеног Крста на Далеком Истоку. Тамо је руководио одељењем за хирургију у болници Кијевског Црвеног Крста Чити, где се упознао са сестром милосрђа Аном Ланском и оженио се њом. Млади супрузи су проживели кратко време у Чити. Од 1905. до 1917. године В.Ф.Војно-Јасенецки ради у градским и сеоским болницама Симбирске, Курске и Саратовске губерније, као и у Украјини и Переславле-Залеском. 1908. године прелази у Москву и постаје ванредни ученик хируршке клинике професора П.И. Дјаконова.

 1916. године В.Ф. Војно-Јасенецки је одбранио докторску дисертацију «Регионарна анестезија», за коју је његов опонент, познати хирург Мартинов, рекао: «Ми смо навикли на то да се докторске дисертације обично пишу на задату тему, са циљем добијања виших положаја у служби, и њихова научна вредност није велика. Али када сам читао Вашу књигу, имао сам осећај појања птице која не може а да не пева, и високо је оценио». Варшавски универзитет је наградио Валентина Феликсовича наградом имена Хојнацког за најбољи рад, којим се предлажу нови путеви у медицини.

 Од 1917. до 1923. године он ради као хирург у Ново-Градској болници у Ташкенту, и предаје у медицнској школи која је потом претворена у медицински факултет.

 1919. године умире од туберколозе жена Валентина Феликсовића, оставивши четворо деце: Михаила, Елену, Алексеја и Валентина.

 На јесен 1920. године В.Ф. Војно-Јасенецког позивају да постане руководилац катедре за оперативну хирургију и топографску анатомију, која се отварала у Ташкенту на Државном Туркестанском Универзитету. Он у то време активно учествује и у црквеном животу, посећује седнице ташкентског црквеног братства. 1920. године, на једном од црквених скупова било му је поручено да направи извештај о савременом положају у Ташкентској епархији. Ташкентски епископ Инокентије је овај извештај оценио високом оценом. «Докторе, ви треба да будете свештеник», - рекао је он Војно-Јасеницком. «Ја нисам ни размишљао о свештенству, - сећао се Владика Лука, - али сам речи Преосвећеног Инокентија примио као Божији призив архијерејским устима, и не размишљајући ни минут рекао: «Добро, Владико! Бићу свештеник, ако је то угодно Богу!». 1921. године Валентин Феликсович је био рукоположен у ђакона, а кроз недељу дана, на празник Сретења Господњег, Преосвећени Инокентије је одслужио његово рукоположење у јереја. Отац Валентин је бо одређен за старешину ташкентске цркве, уз обавезу да проповеда. У свештеничком чину Војно-Јасенецки не престаје да оперише и предаје легације. У октобру 1922. године активно учествује на првом научном скупу лекара Туркестана.

 Талас обновљеништва 1923. године долази и до Ташкента. Епископ Инокентије је напусти град, не предавши никоме катедру. Тада је отац Валентин заједно са протојерејем Михаилом Андрејевим прихватио руководјење епархијом, објединио све преостале верне свештенике и црквене старешине и разрешио дозволе ГПУ конгрес.

 1923. године отац Валнетин прима монашки постриг. Преосвећени Андреј, епископ Ухтомски, је намеравао да оцу Валентину при постригу да име исцелитеља Пантелејмона, али пошто је био на Литургији коју је отац Валентин служио и саслушао његову проповед, ипак се одлучио за име апостола, Јевандјелисте, лекара и сликара светог Луке. 30.маја те исте године јеромонах Лука је тајно хиротонисан у епископа у цркви св.Николаја Мирликијског у граду Пендзикенту од стране епископа Волховског Данила и епископа Суздаљског Василија. На хиротонији је присуствовао позвани свештеник Валентин Свендицки. Преосвећени Лука је био назначен за епископа Туркестанског.

 10.јуна 1923. године епископ Лука је био ухапшен као следбеник Патријарха Тихона. Етикетирали су га ружном кривицом да је имао везе са оренбуршким контрареволуционарним козацима као и са Енглезима. У затвору ташкентског ГПУ Владика Лука је завршио свој, касније познат рад, «Описи гнојне хирургије». У августу су га упутили у московски ГПУ.

 У Москви је Владика добио разрешење да живи у одвојеном стану. Служио је с Патријархом Тихоном Литургију у цркви Васкрсења Христовог у Кадашима. Свјатијејши је потврдио право епископа Туркестанског Луке да настави да се бави хирургијом. У Москви су Владику поново ухапсили и сместили у Бутирски, а потом Тагански затвор, где је преживео тежак грип. У децембру је био завршен источно-сибирски део пута, и епископ Лука је заједно са протојерејем Михаилом Андрејевим депортован на Јенисеј. Пут је пролазио кроз Тјумен, Омск, Новониколајевск (данашњи Новосибирск), Краснојарск. Заробљенике су возили до Јенисејска – 400 километара- у време љутог јануарског мраза. Владика је служио у стану. Имао је дозволу да оперише.

 У мару 1924. године епископа Луку су ухапсили и упутили са конвојем у Јенисејску област, у село Хаја на реци Чуни. У јуну се поново враћа у Јенисејск, али ускоро следи депортација у Туруханск, где Владика служи, проповеда и оперише. У јануару 1925. године га шаљу у Плахино – пусто место на Јенисеју иза Поларног Круга, а у априлу га пребацују у Туруханск.

 По завршетку депортација Владика се враћа у Ташкент, насељава у кућици у Учитељском улици и служи у цркви Преподобног Сергеја Радоњешког.

 6.маја 1930, године Владику су ухапсили под оптужбом за смрт професора медицинског факултета на катедри за физиологију Ивана Петровича Михајловског, који се усмртио у неурачунљивом стању. 15.маја 1931. године, после годину дана затвора, донешена је одлука (без суда): депортација на три године у Архангелск.

Од 1931. до 1933. године Владика Лука живи у Архангелску, руководећи амбулаторни пријем болесника. Вера Михајловна Ваљнева, код које је живео, лечила је болеснике мелемима из тла – катаплазмама. Владику је заинтересовао нови метод лечења, и прменио га је у болничким условима лечења, запосливши Веру Михајловну. Наредне три године је провео у многобројним истраживањима у тој области.

 У новембру 1933. године митрополит Сергеј је предложио Преосвећеном Луки да заузме слободну епископску катедру. Медјутим, Владика није прихватио предлог.

 После кратког боравка на Криму, Владика се вратио у Архагелск, где је примао болеснике али није оперисао.  

 На пролеће 1934.године Владика Лука посећује Ташкент, затим прелази у Андижан, где држи предавања. Овде се разбољева од грознице папатачи, због које је претила опасност од слепила, те после неуспешне операције он остаје слеп на једно око. Исте године му коначно успева да изда «Описе гнојне хирургије». Служи црквене службе и руководи одељењем ташкентског Института неодложне помоћи.

13.децембра 1937. године доживљава ново хапшење. У затвору Владику испитују конвејером (текућа врпца 13 ноћи без сна), са захтвом да потпише протокол. Он објављује штрајк гладју (18 дана), а протоколе не потписује. Следи нова депортација у Сибир. Од 1937. до 1941. године Владика је живео у селу Бољшаја Мурта у Краснојарској области.

 Почео је Велики Отадзбински рат. У септембру 1941. године Владика је био достављен у Краснојарск ради рада у локалном евакуационом пункту – установу за заштиту здравља коју су сачињавале око десетак болница, одређених за лечење рањеника.

 1943. године Преосвећени Лука постаје архиепископ Краснојарски. Кроз годину дана га пребацују у Тамбов где постаје епископ Тамбовски и Мичурински. Тамо је наставио медицински рад: бринуо се о 150 болница.

 1945. године је примећена Владикина пастирска и лекарска делатност: он се удостојава права ношења брилијантског крста на камилавки и бива наградјен медаљом «За одважан рад у Великом Отадзбинском рату 1941-1945. године».

 У фебруару 1946. године архиепископ Тамбовски и Мичурински Лука постао је лауерат Стаљинове награде И степена за научну разраду нових хируршких метода лечења гнојних болести и рана, изложених у научним радовима «Описи гнојне хирургије» и «Касније резекције зглобова рањеним ватреним оружјем».

 У периоду од 1945. до 1947. године је завршио рад на есеју «Дух, душа и тело», који је започео почетком 20-их година.

 26.маја 1946. године Преосвећени Лука је пребачен у Симферопољ и нажначен за епископа Кримског и Симферопољског.

 Године од 1946-1961. биле су у потпуности посвећене архипастирском служењу. Болест ока је прогресирала, и 1958. године је наступило потпуно слепило.

 Међутим, по сећању протојереја Евгенија Воршевског, чак и слепило није сметало Владики да служи Божанствене службе. Архиепископ Лука је улазио у цркву без додатне помоћи, целивао иконе, читао напамет богослужбене молитве и Јеванђеље, помазивао јелејем, изговарао проницљиве проповеди. Ослепели архипастир је наставио да управља Симферопољском епархијом током наредне три године и понекад је примао болеснике, задивљујући локалне лекаре својим непогрешивим дијагнозама.

 Преосвећени Лука се упокојио 11.јуна 1961. године на Дан Свих Светих, који су се прославили у Русији. Сахрањен је на градском гробљу Симферопоља.

 1966. године Свети Синод Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије донео је одлуку о убрајању Високопреосвећеног архиепископа Луке у свете, као светитеља и исповедника вере. 18.марта 1996. године пронадјени су свети остаци архиепископа Луке, који су 20.марта били пренешени у Свето-Тројичку саборну цркву Симферопоља. Ту је 25.маја одржан свечани акт убрајања Високопреосвећеног Луке у лик локално поштованих светитеља.

 Архијерејски Сабор Руске Православне Цркве је 2000. године убројао архиепископа Кримског и Симферопољског Луку међу Руске Новомученике и Исповеднике.

Празнује се 29.маја/11.јуна.

* * * *





КОНДАК 1.

Изабрани  светитељу Цркве Православне  и исповедниче, засијавши земљи  нашој у области Кримској, као  светозарно светило, добро се потрудивши и за име Христово гоњење претрпевши, прослављајући Господа Који те прослави, Који нам је даровао тебе новог  молитвеника и помоћника, узносимо ти похвално појање: ослободи нас од свих болести душевних и телесних и укрепи нас да истински останемо у Православљу, да ти у умиљењу кличемо:

Радуј се, светитељу Кримски  исповедниче Луко, лекару добри и  милостиви.

ИКОС 1.

Ангела  сабеседниче и људи наставниче, Луко преславни, слично Јеванђелисти и апостолу Луки, чије име носиш, добио си од Бога дар да исцељујеш немоћи људске, многе трудове подневши болести ближњих исцељујући, иако си телесан био о телу бринуо ниси, добрим делима Оца Небеског прославио си. Ми пак, захвално са умиљењем те призивамо:

Радуј се, ти који си од младости ум свој Христовом  бремену покорио!

Радуј се, јер си пречасно станиште Свете  Тројице био!

Радуј се, јер си блаженство милостивих, по Речи Господњој, наследио!

Радуј се, јер си вером Христовом и  знањем богодарованим многе болесне  исцелио!

Радуј се, лекару милосрдни оних који страдају од телесних болести!

Радуј се, у данима борбе исцелитељу вождова и војника!

Радуј се, свих лекара наставниче!

Радуј се, у невољама и тугама брзи помоћниче!

Радуј се, тврђаво Православне Цркве!

Радуј се земље наше озарење!

Радуј се, кримске пастве похвало!

Радуј се, града Симферапоља украсе!

Радуј се, светитељу Кримски  исповедниче Луко, лекару добри и  милостиви!

КОНДАК 2.

Видећи  у људима за време лечења, као  у огледалу, премудрост и славу  Творца свега Бога, Њему Духом Светим непрестано си се уздизао, богомудри, светлошћу богоразумља и нас озари, да заједно с тобом кличемо: Алилуја!

ИКОС 2.

Разум твој Божанским учењем просветио  си, Луко свеславни, одбацивши свако  телесно мудровање, заједно с разумом и вољу повинувши Господу. Сличан Апостолу си био, и по Речи Христовој: «Ходите за Мном, и учинићу вас ловцем људи», све си оставио и за Њим ишавши, и ти, свети, чуо си Господа Исуса, Који те је позвао на служење преко слуге Свога Архиепископа Ташкентског Инокентија од кога си примио свештенство у Цркви Православној. Тога ради, као богомудрог наставника, славећи те, појемо ти овако:

Радуј се, Ангела Чувара весеље!

Радуј се, јер њега никада ражалостио ниси!

Радуј се, ти који си успешан у науци  био и тиме мудраце овога света  задивио!

Радуј се, ти који си се од оних који чине безакоње уклањао!

Радуј се, Божије Премудрости созерцатељу и проповедниче!

Радуј се, истинског богословља златословесни  учитељу!

Радуј се, апостолских предања чувару!

Радуј се, свећо, Богом упаљена, која разгониш мрак бешчашћа!

Радуј се, звездо, која пут ка спасењу показујеш!

Радуј се, Православља ревнитељу!

Радуј се, расколника разобличитељу!

Радуј се, сведочења и правди Господњих  гласниче!

Радуј се, светитељу Кримски  исповедниче Луко, лекару добри и  милостиви!


КОНДАК 3.

Силом благодати Божије, још у овом пролазном  животу примио си дар, свети Луко, да болести исцељујеш, и да се сви  који ти усрдно притичу исцељења телесних и чак и душевних удостојавају, кличући Богу: Алилуја.

ИКОС 3.

Имајући непрекидну бригу о спасењу душа, поверених ти од Бога, Луко блажени, пастирски си ка душеспасоносном животу, и речју и самим делом поучавао. Тога ради, прими наше усрдне, теби достојне похвале:

Радуј се, Божијим разумом испуњени!

Радуј се, благодаћу Духа Светога преосењени!

Радуј се, сиромаштва Христова подржаватељу!

Радуј се, пастиру добри, који оне који су од православне вере отпали и  лутали по горама мудровања, тражиш!

Радуј се, делатељу винограда Христова, који чеда Божија у истинској вери православној укрепљујеш!

Радуј се, штите који штитиш благочестивост!

Радуј се, непоколебива осново Православља!

Радуј се, чврсти камену вере!

Радуј се, душепогубног неверја и злотворног обновљенства разобличитељу и искоренитељу!

Радуј се, мудри укрепитељу оних који се у  духовном делању подвизавају!

Радуј се, ти који си крст примивши Христа следио!

Радуј се, светитељу Кримски  исповедниче Луко, лекару добри и  милостиви!
КОНДАК 4.

Имајући унутрашњу буру многих помисли, пребивајући  у недоумици слуга Божији, шта  ће о њему рећи Господ, када га предвиђаху да буде епископ граду Ташкенту: он целог себе Христу Богу предаде, и Њему за све благодарење узносећи, клицаше: «Благословен Бог, Који излива благодат Своју на архијереје Своје», појући Му: Алилуја.

ИКОС 4.

Чувши људи православни, прогоњени, о доброплодним врлинама душе твоје, богоносни Луко, и видевши те на степену светитељства, као достојни сасуд Божанске благодати, која оно што је болесно исцељује и што је оскудно надопуњује, диве се чудном Промислу Божијем о теби и приносе ти овакве похвале:

Радуј се, архијереју, од Самога Господа предназначени!

Радуј се, јер је наслов књиге твоје указао на чин епископа!

Радуј се, јерарха украсе!

Радуј се, пастиру добри, јер си био спреман  да душу своју положиш за овце своје  словесне!

Радуј се, Цркве многосветли светилниче!

Радуј се, Апостола сапричасниче!

Радуј се, исповедника украсе!

Радуј се, ти који си одбацио сваку бригу  о себи!

Радуј се, у тугама утешитељу!

Радуј се, због људских незнања туговаоче!

Радуј се, ти који си право учење јављао онима који траже спасење!

Радуј се, ти који својим животом то учење  ниси посрамио!

Радуј се, светитељу Кримски  исповедниче Луко, лекару добри и  милостиви!


КОНДАК 5.

Поштујући крв Христову као искупљење од вечне смрти, чин епископа у дане страшних гоњења по благослову светог Патријарха Тихона из руку епископа православних примио си, Свети Луко, подвиг благовесника добро си обавио, изобличијући, укоравајући, молећи, са сваким дуготрпљењем и учењем, појући Богу: Алилуја.

ИКОС 5.

Видевши Ангелски чинови велике твоје подвиге, када си по заповести Господњој: «Блажени изгнани правде ради јер је таквијех Царство Небеско», у срцу укрепљен без роптања поднео заточеништво и изгнанство у Сибир за име Господа и свету Цркву Христову, трпљењем великим градећи своје спасење, примером својим верне душе поучавајући. Ми који те усрдно љубављу поштујемо славимо те похвалама овим:

Радуј се, светилниче на свећњаку црквеном постављени!

Радуј се, јер се речи Писма: «Онај који љуби дуготрпи», на теби обистинише!

Радуј се, ти који си вернима забранио да те штите!

Радуј се, ти који си се властима повиновао  и својевољно се у руке војника  ноћу предао!

Радуј се, јер си клевете неправедних  судија презрео!

Радуј се, јер си на заточење са смирењем без  роптања пошао!

Радуј се, јер си из тобом управљане  Ташкентске епархије правде ради изгнан!

Радуј се, јер су те верни оплакали!

Радуј се, јер си уста лажљивих неверника  затворио!

Радуј се, јер си праведним устима небеске  истине и у изгнанству објављивао!

Радуј се, јер су мученици на небесима ради трпљења твог ликовали!

Радуј се, светитељу Кримски  исповедниче Луко, лекару добри и  милостиви!


КОНДАК 6.

Проповедник неућутни тајни Пресвете, Јединосушне  и Нераздељиве Тројице био  си и у затвору, и у градовима  сибирског изгнанства, трпећи глад, мраз северног дела земље руске и суровост клевета безбожних. Тога ради проповеда Црква Кримска славу Божију јављену на теби, светитељу Луко, јер си примио дар да исцељујеш болести душевне и телесне и у земљи изнанства, да сви једним срцем и једним устима певамо Богу: Алилуја.

ИКОС 6.

Засијао си као звезда лучезарна, краснојарској пастви и тамбовској, озарујући душе верних и разгонећи таму нечестивости и безбожја. И испунише се на теби речи Христове: «Блажени сте ако вас вређају, и прогоне, и клеветају на вас лажно, Мене ради». Ти си, гоњен из града у град и клевете трпећи, архипастирско служење усрдно испуњавао, и сладошћу писаних дела твојих наситио си све гладне и жедне правде, који те благодарно призивају:

Радуј се, наставниче свих који ка небесима упућујеш!

Радуј се, славе Божије истински ревнитељу!

Радуј се, војниче Христов непобедиви!

Радуј се, ти који си за Христа Господа трпео  затвор и батине!

Радуј се, смирења Његовог истински подражаватељу!

Радуј се, обиталиште Духа Светога!

Радуј се, ти који си с мудрима ушао у  радост Господа твога!

Радуј се, користољубља разобличитељу!

Радуј се, ти који си пагубност сујете показао!

Радуј се, ти који си безаконике на обраћење призивао!

Радуј се, јер је тобом сатана посрамљен!

Радуј се, јер се тобом Христос прослави!

Радуј се, светитељу Кримски  исповедниче Луко, лекару добри и  милостиви!


КОНДАК 7.

Хотећи  достојно извршити подвиг, послан ти од Бога, обукао си се у све оружје Божије и кренуо у борбу против кнеза  овога света, духова злобе у поднебесју, опасавши се појасом истине и обукавши се у оклоп правде, поломио си, исповедниче Луко, све стреле лукавог, појући Творцу и Богу: Алилуја.

ИКОС 7.

Ново  гоњење подигоше безакони и безбожни људи на Цркву Православну и изгнаше те у далеку дубину тајге, светитељу Луко, и када си близу смрти био, руком Божијом сачуван, клицао си са Апостолом Павлом: «До садашњег часа сам и гладан, и жедан, и наг, и страдам, и лутам...у гоњењима, трпим: сметлиште свету постадох, од свих презрен». Тога ради, вођени тобом, кличемо ти похвално:

Радуј се, исповедниче Христов блажени!

Радуј се, Мраз љути претрпевши!

Радуј се, ти који си близу смрти био, а  Господ те је сачувао!

Радуј се, ти који си самоодрицање савршено показао!

Радуј се, ти који си уневестио душу твоју Женику Христу!

Радуј се, јер си Господа распетог на крсту  непосредно пред очима имао!

Радуј се, јер си у бдењима и молитвама  непрекидно пребивао!

Радуј се, Јединосуштне Тројице истински ревнитељу!

Радуј се, брзи од сваке болести бесплатни  лекару!

Радуј се, ти који си исцелио болесне од костобоље и рака!

Радуј се, јер су неисцељиви од гнојне болести  костију и рана, здрави устајали!

Радуј се, јер се вером твојом и лекарским  напорима раслабљени исцелише!

Радуј се, светитељу Кримски  исповедниче Луко, лекару добри и милостиви!


КОНДАК 8. 

Странац у овоземаљској долини био си, трпљења, уздржања и чистоте пример показао  си исповедниче Луко. Љубав јеванђелску пројавио си, када отаџбина твоја у опасности од надирања иноплемених беше, даноноћно си у болници радио, исцељујући болести и ране вождова и војника земаљске отаџбине, незлопамћењем и љубављу задивљујући све који су ти нажао чинили и многе си обратио ка Христу, да би Му певали: Алилуја.

ИКОС 8.

Сав испуњен  љубављу Христовом, Луко доброг срца, душу своју полагао си за пријатеље  своје, и као Анђео Чувар био  си поред ближњих и даљњих, злобу  укроћујући, непријатељства гасећи и спасење свима дарујући. Сећајући се напора твојих за добро људи твоје отаџбине, благодарно ти кличемо:

Радуј се, ти који си дивну љубав ка отаџбини овоземаљској показао!

Радуј се, смирења и незлобивости учитељу!

Радуј се, ти који си изгнанство и сурове муке храбромудрено претрпео!

Радуј се, јер си за Христа пострадао и  мучен био!

Радуј се, јер си Њега чврсто исповедао!

Радуј се, јер си злобу непријатељску  љубављу Христовом победио!

Радуј се, оче благосрдни, који си желео  спасење многих!

Радуј се, јер си великим невољама био  испробан!

Радуј се, јер си у гоњењима дивно трпљење  пројавио!

Радуј се, јер си за непријатеље молио  Господа!

Радуј се, јер си љубављу победио свако  непријатељство!

Радуј се, јер си незлобивошћу покорио  многа срца!

Радуј се, светитељу Кримски  исповедниче Луко, лекару добри и  милостиви!


КОНДАК 9.

Свима си био све, као и свети Павле, да свакога спасеш, светитељу Луко, архипастирски подвиг вршећи у тамбовском крају, многим напорима цркве обнављајући  и градећи, правила светоотачка строго поштујући, спасењу пастве своје непрестано служећи, чисто Богу појући: Алилуја.

ИКОС 9.

Људски  ум не може достојно да искаже мноштво твојих доброчинстава, када си се јавио на Кримској земљи, као отац чадољубиви, светитељу оче Луко. Дарежљива десница твоја свуда досезаше. Ми желећи подражавати твојој благосрдности, са дивљењем те призивамо:

Радуј се, зраку љубави Божије!

Радуј се, неисцрпна ризницо милосрђа Спаситељевог!

Радуј се, јер си све своје сиромашнима  раздао!

Радуј се, јер си ближње своје више од себе волео!

Радуј се, јер си сирочад без мајки  хранио и васпитавао!

Радуј се, јер си бринуо о беспомоћним  старцима и старицама!

Радуј се, јер си болесне и у затвору  затворенике посећивао!

Радуј се, јер си потребе невољних у  разним местима отаџбине своје брзо испуњавао!

Радуј се, јер си сећајући се сиромашних, обеде си им припремао!

Радуј се, јер си се онима у тугама као  Анђео утешитељ јављао!

Радуј се, Ангеле земаљски и човече небески!

Радуј се, јер се због дубине милосрђа твога  Мајка Божија зарадовала!

Радуј се, светитељу Кримски  исповедниче Луко, лекару добри и  милостиви!


КОНДАК 10.

Много година служити спасењу кримске  пастве твоје ниси престајао подражавајући  пастироначалника Христа на рамена забдлуделе поневши, Богу и Оцу привео си. Божијим милосрђем тешећи, на исправљање живота поукама својим све си призивао, да чистим срцем појемо Богу: Алилуја.

ИКОС 10.

Цара  Небеског Христа Бога верни служитељ био си, светитељу оче Луко, неуморно објављујући речи истине у свим црквама  земље Таврическе, душеспасоносном  храном јеванђелског учења верна  чада поучавајући и правило црквено да се тачно испуњује захтевајући. Ми те као пастира доброг прослављамо:

Радуј се, неуморни проповедниче јеванђелске  истине!

Радуј се, јер си од Бога ти уручено стадо  словесно добро напасао!

Радуј се, јер си овце своје словесне од душегубних вукова сачувао!

Радуј се, чина црквеног строги поштоваоче!

Радуј се, чувару чистоте вере православне!

Радуј се, јер преко тебе Дух Свети  исписа речи спасоносне!

Радуј се, јер си тајну богословља о  духу, души и телу нама објавио!

Радуј се, јер је реч твоја, као у ризе позлаћене, тајнама вере одевена!

Радуј се, муњо, која гордост свргава!

Радуј се, громе, који оне који незаконито живе застрашује!

Радуј се, црквене побожности насадитељу!

Радуј се, архипастиру, који си пастире духовне  непрестано поучавао и уразумљивао!

Радуј се, светитељу Кримски  исповедниче Луко, лекару добри и  милостиви!


КОНДАК 11.

Појање  поред гроба твога, угодниче Божији, не престајаше ни у дане блаженог упокојења твога. Многи те гледаху богоносног и равноангелског, окупивши се са свих страна твоје овоземаљске отаџбине, да би узнели заједничку молитву за душу твоју, која се пресељавала у горње обитељи небеске отаџбине кличући и појући Богу: Алилуја.

ИКОС 11.

Светило си у Цркви Христовој, које гори нематеријалном светлошћу благодати Божије, светитељу Луко, обасјавајући све делове наше земље. Када је дошло време одласка твога са овога света, Божији Ангели узеше свету душу твоју, и у небеске обитељи узнесоше. Ми, помињући твоје блажено уснуће и велико прослављење на небу и на земљи, с радошћу ти приносимо ове похвале:

Радуј се, неугасива светлости Светлости Невечерње!

Радуј се, јер многи кроз твоја добра  дела прославише дела Оца Небеског!

Радуј се, јер је светлост твојих добрих дела засветлела пред људима!

Радуј се, јер си праведним животом својим Богу угодио!

Радуј се, угодниче Божији, благочестиво уснувши!

Радуј се, јер си веру, наду и љубав од Бога стицао!

Радуј се, јер си се са Христом, Кога си заволео, на векове сјединио!

Радуј се, Царства Небеског и славе вечне  наследниче!

Радуј се, архијереју, од вечног Архијереја Христа благодатним даровима испуњени!

Радуј се, брзи помоћниче оних који те призивају!

Радуј се, кримске земље ново светило  и тврђаво!

Радуј се, хришћанског рода благодатни заштитниче!

Радуј се, светитељу Кримски  исповедниче Луко, лекару добри и  милостиви!


КОНДАК 12.

Знајући за благодат дату ти одозго, са страхопоштовањем целивамо твога лика часну икону, светитељу Луко, надајући се да ћемо твојим заступништвом добити оно  што од Бога молимо. Припадајући твојим светим моштима са умиљењем те молимо: Укрепи нас да чврсто стојимо у православној вери и угађајући добрим делима неућутно појемо Богу: Алилуја.

ИКОС 12.

Појући  Богу, дивном у светима Својим, хвалимо  те, Христов исповедниче, светитељу  и заступниче пред Господом. Јер  си сав међу вишњима, али ни нас доле не остављаш, светитељу оче Луко, заједно са Христом царујеш и нас грешне пред Престолом Божијим заступаш. Тога ради, са умиљењем те призивамо:

Радуј се, светлости неприсутне гледаоче!

Радуј се, звездо лучезарна, која си над нашом  земљом засијала!

Радуј се, јер се теби радују Ангели и веселе људи!

Радуј се, јер си научивши Христове заповести, извршавао их!

Радуј се, јер си се удостојио Царства  Небеског!

Радуј се, јер си путем исповедништва  рајска насеља достигао!

Радуј се, јер си Христа ради трпео увреде и вечну славу с Њим примио!

Радуј се, јер душе наше водиш ка Царству  Небеском!

Радуј се, јер нас грешне заступаш пред Престолом Божијим!

Радуј се, Православља похвало и наше земље радовање!

Радуј се, јер си се удостојио да будеш  међу светима!

Радуј се, Сабора свих Кримских светитеља  саучесниче!

Радуј се, светитељу Крисмки  исповедниче Луко, лекару добри и  милостиви!


КОНДАК 13.

О велики и преславни Божији угодниче, светитељу  оче наш Луко, прими ово похвално појање од нас недостојних, које ти са синовском љубављу приносимо. Твојим заступништвом пред Престолом  Божијим и твојим молитвама све  нас у православној вери и добрим делима утврди. Од сваких невоља, туга, болести и напасти у овом животу сачувај нас, а од мука у будућем  избави. И удостој нас да у вечном животу заједно са тобом и свима  светима појемо Творцу нашем: Алилуја. (3х).
 

АКАТИСТ СВЕТИТЕЉУ ЛУКИ, ИСПОВЕДНИКУ, АРХИЕПИСКОПУ КРИМСКОМ

 Извор: сајт Манастира Лепавина

СВЕТИ ЛУКА КРИМСКИ: ДУХ ЛЕЊОСТИ

Великопосна молитва Светог Јефрема Сирина: Господе и Владико живота мога! Духа лењости, унинија, властољубља и празнословља, не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, дуготрпљења и љубави, даруј ми, рабу Твоме. Да, Господе, Царе, даруј ми да сагледам сагрешења своја и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове века. Амин.

Додајте натпис

Овако свети Јефрем Сирин почиње своју изузетну молитву. Поставља се питање зашто почиње баш од лењости, и то тако као да нема тежих порока од ње. Но он боље од нас свих зна шта је важније, шта погибељније, који је порок јачи и опаснији и ако своју молитву почиње тако што моли Господа да му не да дух лењости, онда то значи да је лењост веома опасан порок.

Уколико лењост посматрамо у оквиру свакодневице, видећемо да је људи презиру и да наилази на свеопшту осуду. Погледајте само како су лењи људи ниско пали, воде испаразан живот и западају у бројне пороке.

Лењост је мајка многих порока. Беспослени људи само се излежавају и ништа не раде. Они само седе и маштају. О чему маштају? У суштини, ни о чему! Мисли им често бесциљно блуде тако да се присећају прошлости, оне среће и оне радости коју су доживели, и маштају како ће се све то вратити. Само о томе размишљају и ни о чему озбиљном не мисле. Своје мисли уопште не усредсређују на то колико је живот заиста озбиљан, нити на огромну одговорност коју сваки човек има не само пред људима, него и пред Самим Богом.

Лењ је штетан по друштво и по државу. Лењост води до великих и тешких порока. Лењи људи нису способни да раде па западају у беспосличење и неимаштину. Ни новац ни богатство не долазе сами по себи. Ништа не долази само по себи! Зато лењ човек и оскудева у свему што је неопходно за живот. Осим тога, он има потребу и за оним што превазилази границу неопходног, потребу за задовољствима и раскошним животом. Он смишља разне начине на које би могао да дође до новца, често препуне греха, постаје спреман на подлост, на сумњиве послове, на чажи, преваре и крађе. Дакле, очито је колико лењост заслужује презир, већ и са чисто животне тачке гледишта. А шта тек рећи кад је реч о духовном животу? Мислите ли да духовна лењост заслужује мању осуду од лењости у области нашег материјалног живота? Наравно да не! Лењост је још погубнија у духовном животу.

Свака наша способност у којој се не вежбамо, губи се. Ако музичар који је достигао савршенство у свирању престане да вежба, ако се годинама не бави музиком, изгубиће своје савршенство у свирању. Сваки орган нашег тела  без вежбања постаје тром и неспособан за рад. Човек који стално лежи губи способност да хода. Ко својим рукама не ради, мишићи руку постају му млитави. При физичкој неактивности гаси се телесна снага.

Потпуно је исто и са способностима душе. Наиме, губи се свака суховна способност у којој се човек не вежба. Ако се човек не могли, онда губи способност да се моли. Човек који стално одбацује пост, неће моћи присилити себе да пости. Ко не води рачуна о свом духу и срцу, постаје раслабљен у духовном смислу и никад ни о чему не води рачуна.

Душа која је остала без вежбања, постаје слична њиви која после неколико година није обрађивана, која је зарасла у коров, у траву која ничему не служи и у трње, њиви коју је тешко учинити плодном. Лењост душе и нечињење добрих дела воде душу у погибао и доводе је до тога да зарасте у коров греха.

И ма како нам се све ово чинило страшним, то још увек није оно најгоре. Много је већа несрећа то што губимо дане који су нам дати за духовно делање, те малобројне дане свог живота које нам је Сам Бог дао за постизање узвишеног и светог циља, а то је да се припремимо за Страшни Суд, одговор на Суду и да у очима Божијим постанемо достојни тако да нас не постави с леве стране и да нам не каже: Идите од мене, проклети, у огањ вечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим. Живот нам је дат за то да бисмо хитали да учинимо велико дело, дело очишћења свог срца, следећи Господа Исуса Христа. Идење за Господом је упорно делање и често веома тежак рад, а не лењост. То је подношење страдања за Господа Исуса Христа, а код лењости нема страдања јер се она упорно избегавају.

Одломак из књиге Тумачење великопосне молитве преподобног Јефрема Сирина, Свети Лука Кримски