Преподобни Сисоје Велики - Прости
му, оправдај га
Један отац се спремао да другог
изведе на суд, тачније да га казни. Упутио се код аве Сисоја и рекао му:
„Оче, хоћу да изнесем оптужбе против мог брата који ми је учинио такво и такво зло.“
„Опрости му, оправдај га.“
„Не“, одговорио је. „Ако му опростим, он ће то поново учинити. Тог човека треба казнити!“
„Добро, чедо моје. Помолимо се, а онда пођи.“
Спустили су се на колена и ава Сисоје је започео да се моли:
„Оче наш… и немој нам опростити дугове наше, јер ни ми не опраштамо дужницима својим!“
„Није тако“, рече онај монах. „Ви сте погрешили!“
„С обзиром да хоћеш да изведеш брата пред судију, тако треба да се молимо!“
Монах је тад схватио своју грешку, покајао се и није отишао да пријави брата.
„Оче, хоћу да изнесем оптужбе против мог брата који ми је учинио такво и такво зло.“
„Опрости му, оправдај га.“
„Не“, одговорио је. „Ако му опростим, он ће то поново учинити. Тог човека треба казнити!“
„Добро, чедо моје. Помолимо се, а онда пођи.“
Спустили су се на колена и ава Сисоје је започео да се моли:
„Оче наш… и немој нам опростити дугове наше, јер ни ми не опраштамо дужницима својим!“
„Није тако“, рече онај монах. „Ви сте погрешили!“
„С обзиром да хоћеш да изведеш брата пред судију, тако треба да се молимо!“
Монах је тад схватио своју грешку, покајао се и није отишао да пријави брата.
