О ПОСЛУШАЊУ

У патристичким (светоотачким) текстовима записана је прича о послушнику којега је старац саветовао сваке вечери након вечерње службе. Саветовао га је у погледу послушања и онога што треба да учини да би се спасао.
Једне вечери, старац је причајући задремао. Ђаво је тада почео да узнемирује послушника помислима и да му говори:

"Иди, јер је твој старац заспао. Зашто да и даље седиш овде? Треба и ти да се одмориш, уморан си."
"Како могу да одем, помислио је послушник, најпре морам добити старчев благослов за то!"
"Али он сада спава", говориле су му помисли. "Није важно. Бићу стрпљив."

Помисли о одласку нападале су га седам пута, али он није отишао. Неколико часова касније, кад је већ било време за јутрење, старац се пробудио и рекао му:

"Зар се још ниси одморио?"
"Нисам могао без твог благослова, старче."
"Зашто ме онда ниси пробудио?"
"Није важно, старче. Хтео сам да будем послушан и трпељив."
"Добро. Одслужимо сада јутрење, а онда ћемо се добро одморити."

Тако се и догодило. Када је након јутрења старац поново отишао на починак, видео је да се налази у одаји препуној светлости. У њој се налазио величанствен престо, на чијем је седишту било седам блиставих венаца. Старац се задивио и рекао:

"Ко зна ком преподобном и светом човеку припада овај престо, и колико је подвига морао да изврши да би се удостојио ових венаца!" Док је стајао на том месту, приближио му се један прекрасан човек и рекао:
"Чему се дивиш, старче?"
"Дивим се блиставости престола и мислим да мора припадати неком великом светитељу."
"Не", одговорио је он, "престо не припада неком великом светитељу него твом ученику!"
"То је немогуће", одговорио је старац, "он је још увек врло млад! Тек је недавно дошао, а већ се удостојио престола и венаца?"
"Сигурно! Престо му је дат од тренутка кад је начинио метанију послушања, док је седам венаца задобио прошле ноћи, супротстављајући се помислима."

Старац је потом дошао себи. Позвао је ученика (послушника) и упитао га:

"Чедо моје, какве си помисли имао јуче?"
"Никакве посебне, старче. Не сећам се чак ни да сам имао неке рђаве помисли!"
"Размисли мало боље: прегледај дан корак по корак."

Кад је детаљно испитао самога себе, послушник је рекао:

"Да, да, старче, синоћ, после вечерње, након што си заспао, седам пута ме напала помисао да те напустим и да пођем на починак. Ја сам то одбио и, као што си видео, чекао сам те."
"Добро, чедо моје, иди."

Старац је схватио да је његов послушник прошле ноћи задобио седам венаца супротстављајући се помислима.

Поуке Старца Јефрема Филотејског