КРОЗ ЧАСНИ ПОСТ - МИСЛИ - Теби је дато време за покајање, а ти не бринеш о покајању

ПЕТАК

 Господ се противи гордима, а смиренима даје благодат (Прич.3,34). Особито се присети ових речи када кренеш на исповест. Ништа тако као гордост не веже језик да каже: "Грешан сам". Смири се пред Господом, не поштеди себе, не убој се лица

људског. Откриј своју срамоту да би се умио, покажи своје ране да би се исцелио, кажи све неправде своје да би се оправдао. Што безосећајнији будеш био према себи, већу ће сажаљивост Господ на теби пројавити, те ћеш отићи са слатким осећањем помиловања. То и јесте благодат Господа нашег Исуса Христа, која се даје онима који себе смиравају искреним исповедањем својих грехова.

 Свети Теофан Затворник

Теби је дато време за покајање, а ти не бринеш о покајању. Зар ћеш смрти рећи: „Сачекај! Дај ми времена да се покајем“. Отрезни се, вољени, отрезни се. Последњи час ће као замка наићи на тебе. Тада ћеш у ужасу почети да вапијеш: „Авај! У расејаности су протекли дани моји. У неумесним помислима сам проживео своје време“. Међутим, каква ће ти бити корист да тако помишљаш у часу смрти с обзиром да ти се више не дозвољава да останеш у овом веку? Стога се боље сада удуби својим умом у ове речи, те према њима уреди свој живот.

Ко се неће расплакати, ко се неће ожалостити, ко се неће ужаснути због тога што Владика васељене и сам и преко својих слугу - пророка и апостола проповеда и вапије, а нема оних који слушају? „Обед је уготовљен,- узвикује Господ. Јунци моји и храњеници су поклани (Мт.22,4). Женик са славом и сјајем седа у брачни дворац и са радошћу прима оне који долазе. Врата су отворена и слуге изјављују своје усрђе.Журите да уђете док су врата још отворвна. Иначе ћете остати напоље и нико вас неће моћи увести унутра“. Па ипак, нема никога да разуме. Нико не улаже старање. Лењост и бриге овога века су, слично ланцима, оковале наш ум. Божанствена Писма ми правилно исписујемо и читамо, али не желимо да их правилно слушамо, будући да нам није угодно да испунимо оно што нам се у њима заповеда.

Преподобни Јефрем Сирин

Који се боји Господа за сабеседника има увек смиреноумље и кроз његова подсећања достиже у божанску љубав и благодарност. Јер се сећа (свог) ранијег светског живота и разноврсних својих погрешака и искушења која су му се десила од младости његове, и како га је Господ од свега тога избавио (ср. II Тим. 3, 11) и превео га из страсног живота у живот по Богу. И са тим страхом прима и љубав, благодарећи непрестано са дубоким смиреноумљем (Бога), добротвора и управитеља живота нашег.

Не прљај ум свој задржавајући у себи помисли похоте и гнева, да не би, отпавши од чисте молитве, упао у дух унинија.

Ум се лишава смелости према Богу онда, када постаје сабеседник злим и нечистим помислима. 

Свети Максим Исповедник