Изреке светог Антонија Великог

Свети Антоније Велики (251 - 356) је родоначелник и патријарх свег хришћанског монаштва, непревазиђени идеал монашког живота и подвижништва.

• Док је авва Антоније једном сједио у пустињи, нападе на њега чамотиња и велико помрачење помисли. И говораше Богу:"Господе, хтио бих да се спасем али ми не дају помисли. Шта да радим у жалости својој? Како да се спасим?" Па изашавши мало напоље угледа Антоније неког налик на себе, како сједи и ради, па онда устаје са посла и моли се, и опет сједа и плете уже, онда поново устаје на молитву. А то бијаше анђео Божији послан за поправку и укрепљење Антонија. И чу анђела како каже: "Овако ради и спашћеш се." А он чувши ово много се обрадова и охрабри. И поступајући тако спашаваше се.

• Исти авва Антоније испитујући дубине судова Божијих питаше говорећи: "Господе како то да неки умиру малољетни а неки у дубокој старости? И зашто да неки сиромаше, а други се богате? И како то да се богате неправедни, а сиромаше праведни?" Дође му глас који говораше: "Антоније, пази на себе самог; ово су судови Божји и није ти од користи да их упознаш."

• Упита неко авву Антонија говорећи:"Чега треба да се држим да бих угодио Богу?" И одговоривши старац рече:"Оно што ти заповједим, држи: ма гдје ишао имај увијек Бога пред очима; било што радио или говорио имај свједочанство из Светога Писма; мјесто на ком се настаниш, не напуштај брзо. Ово троје држи и спашћеш се."

• Рече авва Антоније авви Пимену да је ово велики подвиг човјеков: да своју грешку осјећа пред Богом као своју, и да буде спреман за искушење до посљедњег даха.

• Он исти рече: "Нико некушан не може ући у царство небеско. Јер је речено: Узми искушења и нико неће бити спашен ."

• Упита авва Памво авву Антонија:"Шта да радим?" Рече му старац: "Не уздај се у своју правду нити жали за оним што је прошло и буди уздржљивог језика и стомака."

• Рече авва Антоније:"Видјех све вражије (сатанине) замке разапете по земљи. Па уздахнувши рекох:Ко је тај који ће им избјећи? И чух глас који ми говораше:С миреноумље ."

• Рече опет: "Постоје неки који су изнурили своја тијела подвигом, али због тога што нису имали расуђивања остали су далеко од Бога."

• Рече опет да о ближњем зависи живот и смрт. Јер ако задобијемо брата, Бога задобијамо. А ако брата саблазнимо, Христу гријешимо.

• Рече опет:"Као што рибе ако дуго остану на копну угину, тако и монаси ако остану ван келије или проводе вријеме са свјетовним људима, престају са ревносним молитвеним тиховањем. Потребно је дакле, као риба у море тако и ми келију да се повратимо. Да не бисмо, оставши дуго напољу, заборавили на унутрашње стражарење."

• Рече опет да се онај који борави у пустињи и молитвено тихује ослобађа три борбе: борбе слуха, борбе гледања и борбе говора. Само један рат му остаје, рат срца.

• Посјетише нека браћа авву Антонија да му испричају о виђењима која су имали и да сазнају од њега да ли су истинита или од демона. А имађаху магарца који им липса у путу. Кад дођоше старцу, он предухитривши рече им:"Како липса магарчић на путу?" Рекоше му:"Откуд знаш авво?"

А он им рече: "Демони ми показаше." И рекоше му:"Управо и дођосмо о том да те питамо јер имамо виђења која се често обистињују. Да се можда не варамо." И убиједи их старац на примјеру магарца, да су од демона.

• Бијаше неки ловац који ловљаше дивљач по пустињи, и видје авву Антонија како се шали са братијом, па се саблазни. А старац желећи да му покаже како треба понекад и снисходити братији, рече му:"Стави стријелу на лук и затегни." И учини тако. "Затегни још," каже му. И затегну. А он ће опет: "Затегни." Рече му ловац:"Ако преко мјере затегнем сломиће се лук." Каже му старац:"Тако је и са дјелом Божијим. Ако смо преко мјере строги према братији, брзо ће пропасти. Потребно је, дакле, понекад снисходити братији." Чувши то ловац се удиви. И добивши много користи од старца отиде. А и братија утврђена, отпутоваше у своје мјесто.

• Похвали братија неког монаха пред аввом Антонијем, а кад га тај монах посјети, он га пробаше да ли подноси увреде. И видјевши да не подноси, рече му:"Личиш на село које је сприједа украшено а позади опљачкано од разбојника."

• Рече брат авви Антонију:"Моли се за мене." Рече му старац:"Ни ја, ни Бог нећемо ти се смиловати, ако се ти сам не потрудиш и не потражиш Бога."

• Посјетише једном старца авву Антонија, а бијаше и авва Јосиф са њим. 
Желећи старац да их испроба изнесе им једно мјесто из Светог Писма, па их поче питати, почев од најмлађега, шта оно значи. Сваки одговараше по својој моћи, а старац сваком говораше:"Још нијеси нашао." После свих рећи ће авви Јосифу: "Шта ти кажеш о овој изреци?" Он одговори:"Не знам." Каже онда авва Антоније:"Свакако, авва Јосиф нађе пут, тиме што рече: не знам ."

• Братија из скита кренуше у посјету авви Антонију и ушавши у лађу како би отишли код њега, нађоше старца који се такође био упутио онамо. Он бијаше непознат братији. И док сјеђаху у броду, разговараху о ријечима из Светог Писма, па онда и о свом рукоделију. Старац пак ћуташе. Кад стигоше у пристаниште, нађе се да и старац иде авви Антонију. Кад дођоше код њега, рече им:"Нађосте доброг сапутника у овом старцу." Онда рече и старцу:"Имао си добру братију са собом, авва." Рече старац:"Добри су, само што немају врата на дворишту па онај који хоће улази у шталу и одрешује магарца. "А ово рече, јер оно што им долазаше на уста, говораху.

• Посјетише братија авву Антонија па му кажу:"Реци нам ријеч, како да се спасемо?" Рече им старац:"Јесте ли читали Свето Писмо? Доста вам је." А они рекоше:"Желимо да и од тебе чујемо, оче." Рече им старац:" Пише у јеванђељу:ако те ко удари по десноме образу, обрни му и други (Матеј 5:39)". Рекоше му:"Не можемо то испунити." Каже им старац:"Ако не можете окренути други, претрпите бар по једном." Они му рекоше:"Ни то не можемо." Рече старац:"Ако и ово не можете, немојте бар узвраћати за оно што сте добили." Рекоше:"Ни то нисмо у стању." Рече онда старац ученику своме:"Скувај им мало попаре јер су слаби". А и њима рече:"Ако ово не можете а оно нећете, шта да вам радим? Молити се треба."

• Брат одрекавши се свијета и раздавши своје имање сиромасима, задржавши при том нешто мало за себе, посјети авву Антонија. А старац сазнавши то, рече му:"Ако хоћеш да останеш монах иди у то и то село, купи меса, стави га на своје голо тијело и онда се тако врати овдје." И кад брат тако уради, пси и птице изранавише његово тијело. Кад се врати старцу, упита га да ли је учињено као што је савјетовао. И док је онај показивао раздерано тијело, рече му свети Антоније:"Они који су се одрекли свијета и желе да имају новца, тако бивају изранављени, нападани од демона."

• Деси се искушење једном брату у општежићу авве Илије. Па протјеран оданде, дође на гору авви Антонију. Пошто се брат задржа код њега неко вријеме, он га посла у општежиће из кога је изишао. А они видјевши га, опет га отјераше. Он се опет врати авви Антонију, говорећи:"Брод претрпје бродолом на мору и изгуби товар па се са муком спасе на земљу. А ви и оно што је спашено хоћете да потопите." Они кад чуше да га је послао авва Антоније, одмах га примише.

• Рече авва Антоније:"Сматрам да тијело има природни покрет (нагон) уткан у њему. Међутим он не дејствује ако то душа не жели, само се пројављује у тијелу као бестрасни покрет. Постоји и покрет који настаје од храњења и угађања тијелу јелима и пићима помоћу којих топлота крви распаљује тијело на дејство. Зато и каже апостол: не опијајте се вином у коме је блуд (Ефежанима 5:18 ). Такође и Господ у јеванђељу заповиједивши ученицима, рече: али се чувајте да како ваша срца не отежају ждерањем и пијанством (Лука 21:34 ). Постоји и трећи покрет код подвижника који долазе од преваре и зависти демона. Тако треба знати да постоје три покрета:један природни, други од непажења на храну и трећи од демона.

• Рече опет да Бог не допушта духовни рат на ово покољење, као на старе. Јер зна да су слаби и неће издржати.

• Би откривено авви Антонију у пустињи:"Постоји у граду човјек сличан теби, лекар по занимању, који своју зараду даје онима који се нуждавају, и цео дан пјева трисвету пјесму са анђелима."

• Говорио је авва Антоније да долази вријеме кад ће људи полудјети, па кад виде неког ко није луд устаће против њега, говорећи:ти си луд, зато што им није сличан.

• Братија посјети авву Антонија и рекоше му једно мјесто из књиге левитске (да им објасни). Старац оде у пустињу, а за њим изађе тајно авва Амон, знајући његов обичај. Кад се старац измаче далеко ставши на молитву, завапи силним гласом:"Боже, пошаљи Мојсија и научиће ме значењу ријечи ове." И дође му глас који говораше са њим. Казиваше авва Амон:"Глас који говораше са њим чух, али снагу ријечи не сазнах."

• Тројица отаца имађаху обичај да сваке године иду блаженом Антонију. Двојица од њих питаху га о својим помислима и о спасењу душе. Трећи пак увијек ћуташе, ништа не питајући. Кад прође дуго времена рече му Антоније:"Гле, толико времена је откад долазиш овдје, па ме ништа не 
питаш." А он му одговори и рече:"Доста ми је да те само гледам, оче."

• Говораху како неки од стараца замоли Бога да види оце. И видје их али без авве Антонија, па упита онога који му је показивао:"Гдје је авва Антоније?" Он му рече:"Ондје гдје се налази Бог, тамо је."

• Би оклеветан брат у општежићу за блуд, па уставши дође авви Антонију. Дођоше братија из општежића да га исправе и да га узму, па почеше да га изобличавају шта је то урадио. А он се брањаше како он то није учинио. Задеси се ондје авва Пафнутије Кеалас па им исприча ову причу:"Видјех човјека на обали ријеке заглибљеног у блато до кољена. А дошавши неки да му дадну руку, гурнуше га до врата". На то ће авва Антоније о авви Пафнутију:"Гле правог човјека, способног да исправи и спаси душе." 
Постиђени ријечју старца направише метанију брату. Па утјешени оцима узеше га у општежиће.

• Говораху неки о авви Антонију да је био постао духоносан. Али ради људи није хтео да говори. Прозирао је и оно што се дешава у свијету, и оно што ће у будућности доћи.

• Једном авва Антоније прими писмо цара Константина да дође у Цариград, па се мишљаше шта да ради. Рече авви Павлу своме ученику:"Треба ли да идем?" А он му рече:"Ако одеш зваћеш се Антоније, а ако не одеш, авва Антоније."

• Рече авва Антоније:"Ја се Бога више не бојим, него га волим. Јер љубав изгони страх напоље."

• Он исти рече:"Имај увијек страх Божији пред очима. Сјећај се онога који даје смрт и живот. Мрзите свет и све што је на њему. Мрзите сваки тјелесни одмор и задовољство. Одреците се овог живота да би Богу живјели. Сјећајте се шта сте обећали Богу, јер ће то тражити од вас у дан судни. Гладујте, жеђујте, подносите голотињу, бдијте, кајте се, уздишите срцем вашим, пробајте да ли сте достојни Бога. Презрите тијело, да би спасли ваше душе."

• Посјети једном авва Антоније авву Амуна на Нитријској гори, па кад су се срели, рече му авва Амун:"Будући да се молитвама твојим умножила братија па неки од њих желе да граде ћелије далеко, да би молитвено тиховали, колико заповиједаш да буду удаљене зидане ћелије од ових овдје?" А он рече: "Ручаћемо у девети час (три послије подне), онда изаћи и кренути у пустињу па потражити мјесто." Пошто су путовали кроз пустињу до заласка сунца, каже му авва Антоније:"Да се помолимо па да забодемо овдје крст, како би ту зидали они који то желе. Да би и они отуда кад долазе овима, долазили пошто једу у девети час, тако и ови одавде да то исто учине, да им не задају бриге узајамне посјете." А мјесто беше удаљено око 22 километра.

• Рече авва Антоније:"Ковач када кује прво смишља шта треба да направи: срп, нож, сјекиру. Тако и ми:прво треба да размислимо коју врлину тражимо, да се не би узалуд трудили."

• Рече опет: "Покорност са уздржањем укроћује звјерове."

• Рече опет:"Знам монахе који су послије многих подвига пали, и сишли с ума, зато што су се у своје дјело уздали, и презрели заповест онога који је рекао: упитај оца свога и он ће те научити ."

Рече опет:"Ако је могуће, монах, и колико корака направи или колико капи (воде) попије у ћелији својој, треба да повјери старцима, да им не би сагријешио."

Извор: Часопис "Светигора" бројеви 42/43, 43/44, Превод са грчког из "азбучног отачника": митрополит Амфилохије