СИНАКСАР НА СВЕТУ И ВЕЛИКУ НЕДЕЉУ ПАСХЕ, БЕСЕДА И ТУМАЧЕЊЕ

СИНАКСАР НА СВЕТУ И ВЕЛИКУ НЕДЕЉУ ПАСХЕ[1]

Стихови:


Христос сам сиђе да се бори с адом, и изиђе с обилним пленом победе.

На свету и велику недељу Пасхе празнујемо најживоносније васкрсење Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа.
Овај празник називамо и Пасхом, што на јеврејском значи прелажење, јер то је дан у којем је Бог у почетку привео свет из непостојања (у постојање); тог истог дана превео је израиљски народ преко Црвеног мора и тако га истргао из фараонових руку; истог тог дана сишао је с неба, уселио се у утробу Дјеве. На данашњи дан је истргао сав људски род из ада, извео на небо и привео у првобитно достојанство непропадљивости. Но кад је сишао у ад, Господ, ипак, није васкрсао све, него само оне који су хтели да поверују у Њега. А душе светих, које је ад од века држао, Он је ослободио и свима отворио приступ небесима. Ето зашто, преиспуњени највећом радошћу, светло празнујемо Васкрсење и потврђујемо радост којом се обогатила наша природа богатим даровима Божијег милосрђа. Исто тако, исказујући и прекид непријатељства и сједињење с Богом и самим анђелима, поздрављамо (једни друте) уобичајеним целивањем.
Васкрсење Господа се десило овако: док су војници чували гроб, земља се око поноћи затресла јер је анђео сишао с неба и одвалио камен од гробних врата; запањени стражари су се разбежали, и тиме се, чим је минула субота, негде у освит првог дана седмице, отворио пут и женама. Пре свих васкрсење постаје познато Мајци Божијој, која је, по казивању светог Матеја, седела према гробу с Магдалином. Али да не би било места за сумњу у васкрсење због сродства са Мајком, јеванђелисти говоре: јави се најпре Марији Магдалини. Она је видела и анђела на камену, а кад је пришла ближе, видела је и у гробу анђеле, који и јављају васкрсење Господа. Устаде, говоре они, није овде; ево места где га положише. Кад је чула ово, она је похитала према најватренијим ученицима, Петру и Јовану, и саопштила им радосну вест о васкрсењу. А када се она враћала са другом Маријом, срео их је Христос, и рекао: Радујте се! Управо онај род, који је раније слушао: с мукама ћеш децу рађати, требало је први да чује ту радост. Ношене незадрживом љубављу, оне се приближавају Христу, и желећи да се стварно увере, додирују Његове ноге. Гробу прилазе и апостоли: Јован се само надвирио над гробом и отишао, а Петар је ушао унутра и веома брижно разгледао, додиривао плаштаницу и убрус који је био на Христовој глави.
Магдалина је рано ујутру поново дошла са другим женама да би се подробније уверила у виђено. Стајала је напољу код гроба и плакала, а кад се надвирила (над гроб), видела је два анђела, сва у светлости, који јој, као да је смирују, говоре; Жено, што плачеш? Koгa тражиш? Исуса тражите Назарећанина распетога? Није овде,јер устаде. Тог истог трена оне су устале јер су приметиле Господа. Она се окрену и угледа Христа како стоји, па, мислећи да је градинар, (јер је гроб био у врту), рече: Господине, ако си ia ти однео, кажи ми где си гa положио, и ја ћу га узети. А када се Магдалина још једном нагнула према анђелима, Спаситељ јој је рекао: Mapuja! Кад је чула Христов мили и познати глас, она је хтела да се приљуби уз Њега, но Он јој је рекао: Не дотичи ме се, јер још нисам узишао Оцу својему, као што сама признајеш, чим још сматраш да сам човек, него иди браћи мојој и кажи им све што си видела и чула. Магдалина је то учинила, а у зору поново је с осталима била крај гроба. Жене које су биле с Јованом и Саломијом дошле су кад је већ грануло сунце. Морамо рећи да су жене, међу којима је била и Богородица, долазиле на гроб у разно време; јер она и јесте Марија коју Јеванђеље назива Јосијевом мајком – тај Јосија је био Јосифов син. Није познато, дакле, у ком (тачно) часу Господ васкрсава: једни говоре: кад су петлови први пут запевали, други: кад се земља затресла, а трећи говоре још другачије.
Док се све ово дешавало, неки стражари су дошли првосвештеницима и јавили им све што се догодило. Ови су дали стражарима довољно новца и тако су их приморали да кажу да су Његови ученици дошли ноћу и украли га. А увече, истог дана, када су се ученици сакупили у страху од Јудејаца и када су врата била чврсто затворена, ушао је Исус, будући у непропадљивом телу, и, по обичају, благовестио: Мир вам! Кад су видели Христа, они су се преизобилно обрадовали и кроз надахнуће (Васкрслог) у савршенијем степену примили су силу Свесветог Духа.
Како је васкрсење Господа тродневно? Ноћ између четвртка и петка и петак до заласка сунца је један дан (Јевреји тако рачунају дан); затим ноћ између петка и суботе и субота до заласка сунца је други дан, затим ноћ између суботе и недеље и недеља до заласка сунца (јер се део почетка узима као целина) је трећи дан. Или чак и овако: у трећем часу петка Христос је распет; затим је од шестог до деветог часа била тама – рачунај то као ноћ, и од трећег до деветог часа – то је један дан; затим после таме опет обданица и ноћ између петка и суботе – то су два дана; затим субота до заласка сунца и ноћ између суботе и недеље – то су три дана – по речима јеванђелисте: и субота освиташе. Кад Спаситељ, који је обећао да ће нам трећег дана указати милост, на најкраћи начин учини (то) добро дело, Њему слава и сила у векове векова. Амин.



НАПОМЕНЕ:


Чита се на јутрењу, после шесте песме.

Извор: светосавље.орг

ВАСКРШЊЕ СЛОВО СВЕТОГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГ, АРХИЕПИСКОПА КОНСТАНТИНОПОЉСКОГ

Ако је ко побожан и богољубив, нека се наслађује овим дивним и светлим слављем. Ако је ко благоразуман слуга, нека радујући се уђе у радост Господа свога. Ако се ко намучио постећи се, нека сада прими плату. Ако је ко од првог часа радио, нека данас прими праведни дуг. Ако је ко дошао после трећега часа, нека празнује са захвалношћу. Ако је ко стигао после шестога часа, нека нимало не сумња, јер ничим неће бити оштећен. Ако је ко пропустио и девети час, нека приступи не колебајући се нимало. Ако је ко стигао тек у једанаести час, нека се не плаши закашњења: јер овај дивни Господар прима последњег као и првог, одмара онога који је дошао у једанаести час, као и онога који је радио од првога часа. И последњег милује и првога двори; и ономе даје, и овоме дарује; и дела прима, и намеру целива; и делање цени, и принос хвали. Стога дакле, уђите сви у радост Господа свога; и први и други, плату примите; богати и убоги, једни с другима ликујте; уздржљивци и лењивци, дан поштујте; ви који сте постили и ви који нисте постили, веселите се данас! Трпеза је препуна, наслађујте се богато сви! Теле је угојено; нека нико не изиђе гладан; сви уживајте у богатству доброте! Нека нико не оплакује сиромаштину, јер се јави опште Царство. Нека нико не тугује због грехова, јер опроштај засија из гроба. Нека се нико не боји смрти, јер нас ослободи Спаситељева смрт: угаси је Онај кога је она држала, заплени ад Онај који сиђе у ад, угорча се ад окусивши тело Његово. И предвиђајући то, Исаија закликта: ад се угорча сусревши Те доле! Угорча се, јер опусти; угорча се, јер би исмејан; угорча се, јер се умртви; угорча се, јер би срушен; угорча се, јер би окован; прими тело Христово, а наиђе на Бога; прими земљу, а срете небо; прими оно што виде, а паде у оно што не виде. Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа? Васкрсе Христос, и ад се стропошта! Васкрсе Христос, и падоше демони. Васкрсе Христос, и радују се анђели. Васкрсе Христос, и живот живује. Васкрсе Христос, и ниједног мртвог у гробу. Јер Христос, уставши из мртвих, постаде првина преминулих. Њему слава и власт кроза све векове. Амин!

Јављање васкрслог Господа Марији Магдалини и другој Марији

(Јн. 20, 11–18; Мк. 16, 9–11; Мт. 28, 9–10)

После тога, када су апостоли Петар и Јован отишли од гроба, тамо је остала Марија Магдалина, која је можда дошла с њима или убрзо после њих. Њена душа је била сметена и она је плакала, сматрајући да је тело Господа украдено. Плачући, она се нагнула према отвору гроба и видела тамо два анђела који су седели на одру на коме су у пећинама полагали тела умрлих. Туга за Господом била је толико велика да је угушила сва друга осећања, и због тога Магдалина, очито није била посебно потрешена овом појавом анђела, и на њихово питање, са жељом да је утеше: жено што плачеш? она напросто као да разговара са земаљским бићима, потрешена изражава своју тугу речима, као раније ап. Петру и Јовану: узеше Господа мојега и не знам где га положише. Ово рекавши, можда случајно, у растројству чула, а можда вођена инстинктивним унутрашњим осећајем, окренула се и угледала Исуса, али га није препознала. Није га препознала јер се Он појавио у другоме обличју, као касније емауским путницима, у смиреном и обичном виду (св. Златоусти) због чега је она помислила за Њега да је градинар. А можда га није препознала јер су јој очи биле уплакане а она скрхана тугом, и отуда није очекивала да види Господа живим. Није га препознала чак ни по гласу, када је Он питао: Жено што плачеш? Кога тражиш? Мислећи да је градинар, што је потпуно природно, јер ко би тако рано био у врту, ако не градинар? она му одговара: Господине, ако си га ти однео, кажи ми где си га положио и ја ћу га узети, не мислећи да је она слаба жена да би га подигла. Тада се Господ открива њој, изговарајући њено име очито нарочитом, добро и давно познатом интонацијом гласа: Марија. Окренувши се - ово показује да она после својих речи наводном градинару, поново свој поглед окреће ка гробу - рече му: Равуни, што ће рећи: Учитељу. и при том, очито, у неописивој радости пада пред Његове ноге, желећи да прионе к њима, да их можда загрли да би се уверила да сада види живог Исуса, а не приказање. Господ јој то забрањује, рекавши: Не дотичи ме се, јер још нисам узишао Оцу својему, него иди браћи мојој и кажи им: улазим Оцу мојему и Оцу вашему, и Богу мојему и Богу вашему. Веруј не свом додиру, већ Мојој речи, као да жели да каже Господ. Смисао ове забране је тај, што је Господ хтео да тиме каже Марији: остави Мене, јер ти не може бити нераздвојно са мном, не задржавај Мене и себе, већ иди и проповедај Моје васкрсење. Ја не могу више остати с вама, већ се морам узнети к Оцу небеском. Још боље објашњење смисла ове забране да додирне Господа налазимо у јутарњој стихири 8. гласа: Еще земная мудроствуеть жена: тъмже и отсылается не прикасатися Христу. А Марија Магдалина отиде и јави ученицима да је видела Господа и да јој ово рече - упоређујући ове речи са казивањем св. Матеја, ми морамо претпоставити да је на путу Марија срела другу Марију, и њима обема се опет јавио Господ (друго јављање), говорећи: Радујте се. Оне приступивши к Њему припале су ногама Његовим и Он понавља своје наређење да оду до ученика, тј. браћи Мојој и известити их о Својем васкрсењу, потврђујући то што је раније рекао анђео: да иду у Галилеју. Дирљиво је називање браћом, које васкрсли Господ, већ прослављени Месија, спреман да оде Оцу, даје Својим ученицима Он се не стиди да их назове тако, како наглашава у својој посланици Јеврејима 2,11-12 св. ап. Павле.

Свети Марко каже да је жене - мироносице ухватио такав страх и трепет, коначно, побожан, да оне ником ништа не казаше. Ово треба схватити у том смислу, да оне на путу никоме нису рекле о ономе што су виделе и чуле. О томе шта су, када су стигле кући, оне рекле о свему апостолима, говори сам јеванђелист Марко (Мк. 16,8 и 16,10) и други Јеванђелисти (Лк. 24,9).

По јеванђељском казивању, прво јављање Господа по васкрсењу као да је било Марији Магдалени (Мк. 16,9-10). Али из давнине предање чува о томе да се пре Марији Магдалини васкрсли Господ јавио Својој Пречистој Матери, што је потпуно природно и схватљиво. У Јерусалиму, у храму Васкрсења до данас показују место јављања васкрслог Спаситеља својој Пречистој Мајци. Предање, освећивано вековима, не може не бити основано на стварним чињеницама. А ако се у Јеванђељу ништа о томе не говори, то је због тога што и у Јеванђељу има много тога што није записано, како о томе сведочи св. Јован (21,25; 20,30-31). Треба претпоставити да је самој Мајци Божјој било неугодно, по Њеном смирењу, да се разглашава заветна тајна Њеног живота - због тога се о Њој говори у Јеванђељу необично мало, осим најнеопходнијих чињеница повезаних непосредно са животом Самога Господа Исуса Христа. Пресвету Богородицу Јеванђелисти очито нису хтели да помињу као сведока истинитости догађаја Христовог Васкрсења, због тога што мајчино сведочење не би могло да буде прихваћено као истинито. Јеванђелисти говоре да се прича жена - мироносица о ономе шта су виделе и чуле код гроба и о јављању Самога васкрслога Господа показала узалудном, они им нису поверовали (Лк. 24,11). Ако чак апостоли нису поверовали женама - мироносицама, могу ли страни људи поверовати сведочењу Мајке? 

МИРОНОСИЦЕ

УСАГЛАШАВАЊЕ ЈЕВАНЂЕЉСКИХ КАЗИВАЊА О ХРИСТОВОМ ВАСКРСЕЊУ[1]

Имали смо прилике да читамо различите покушаје објашњења међусобна усаглашеност јеванђелиста о јављању васкрслог Господа Својим ученицима и ученицама. Неки од ових покушаја, на пример, доктора Пјасковског („Хришћанска лектира“ за 90. године) су нас скоро задовољавали, али је тим веће негодовање у нама изазивало то што смо примећивали да у њима недостаје она главна основа, која брзо осваја читаоца Библије с усаглашеношћу догађаја, који су изложени у четири Јеванђеља; управо ова основа или тезе, одавно нас наводе на писање, али нас је потпуно одсуство слободног времена спречавало да до данас понудимо своја размишљања у вези с овим предметом.
Међутим, пре него што их понудимо, рећи ћемо да нам као најмање истинита метода усаглашавања изгледа она која је најприхваћенија, а по којој проистиче да света Марија Магдалина након што ју је с другом Маријом срео васкрсли Господ и с речју: „Радујте се,“ дозволио да загрли Његове стопе, касније опет долази уплакана код гроба и не препознаје Христа Који се јавио, мислећи да је виноградар, а кад Га препознаје добија забрану да Га дотакне.
Овакав распоред догађаја се заиста ни са чим не може усагласити и покушаји да се наметне читаоцима, своде се на жалосна натезања и на сложена, али потпуно неубедљива измишљања.
Јављање Господа мироносицама у сва четири Јеванђеља се не описује једнако, односно узимају се различити моменти ових јављања (којих је било више). Али, оно што тумачу ствара највеће тешкоће, јесте усаглашавање горе наведених казивања Матеја и Јована. Јасно је да се Господ два пута јавио Марији Магдалини, једном насамо, а други пут заједно с другом Маријом, али тумачима ствара потешкоће како се једно јављање односи према другом.
Тврдња (теза) којом смо обећали да ћемо разрешити ово питање, изражава се, или како се каже на академијама, формулише се на следећи начин: јеванђелиста Матеј говори о одласку две Марије до гроба Господњег, које су већ знале да је Он васкрсао из мртвих. Оно што описује овај јеванђелиста десило се већ након јављања Господу Марији Магдалини, које је описао свети Јован, а која је помислила да је Он виноградар; она је касније саопштила апостолима да је видјела Господа и да јој ово рече (Јн. 20, 18), наравно, то је казала другој Марији, и ево, обе Марије одлазе до гроба – зашто? Не да би помазале Господње тело (јер знају да је оно васкрсло), не с мирисима, већ иду да „виде гроб“ знајући да је он већ празан, али да се у њему чувају погребне пелене Господа. Вероватно нису оне и нису само двојица апостола кренули да се увере у оно што је испричала Марија Магдалина, а касније и друге мироносице, већ и сви Христови следбеници, који су сазнали за догађај (једанаесторици и свим осталима (Лк. 24, 9; уп. Лк. 24, 24): а јеванђелиста говори о две Марије зато што су се оне удостојиле новог јављања Анђела, а затим и самог Господа.
Шта осим израза „да виде гроб“ може да потврди нашу увереност у то да Матеј говори о ономе што се десило већ после јављања Христа Марији Магдалини, о чему је Јован рекао?
Пре свега оно што Јован говори о ономе што се десило: још бјеше мрак (Јн. 20, 1), а Матеј о томе да је било на освитку првог дана недјеље (Мт. 28, 1).[2]
Затим обратимо пажњу на однос мироносица према речима Анђела и самог Спаситеља. Код Јована је Марија толико неприпремљена за свесно прихватање догађаја да Христа сматра виноградарем, а код Марка речи Анђела у мироносицама изазивају такав страх да оне ником ништа не казаше, јер се бојаху (Мк. 16, 8), Лука пише о истом: а кад се оне уплашише и оборише лица земљи (Лк. 24, 5).
Насупрот томе, јављање Анђела, које је описао свети Матеј, затиче мироносице, већ припремљеније за виђење, јер иако их небожитељ храбри речима: не бојте се (Мт. 28, 5; Јн. 6 20), оне толико владају собом да им он даље каже: Ходите да видите мјесто гдје је лежао Господ (Мт. 28, 6), односно предлаже им да испуне оно ради чега су дошле („да виде гроб“). Код Марка мироносице (не ове две, већ друге) ником ништа не казаше, јер се бојаху (Мк. 16, 8), а Матеј говори о две Марије да оне са страхом и радошћу великом похиташе да јаве ученицима Његовим (Мт. 28, 8). Магдалина, испуњавајући ову заповест, већ по други пут (први пут ју је добила од Самог Господа, по четвртом Јеванђељу), као и друга Марија, која је од прве сазнала да јој се јавио Васкрсли, сад се већ потпуно свесно односи према другом јављању Спаситеља. Из чега се то види?
Одговор на ово питање је четврти аргумент у корист наше изјаве о томе да су обе жене отишле да виде гроб, већ знајући за Христово Васкрсење, као и објашњење за то због чега Господ тада није дозволио Марији Магдалини да Га се дотакне, а сад је то дозволио обема Маријама.
О првом догађају Октоих каже: „Но јако жена немошчнаја јешче земнаја мудрствујет, тјем же отсилајетсја не прикасатисја Христу“ (9. јеванђелска стихира). Шта ово значи? Наравно, овде не може бити говора о покушају било каквог страсног додира, не. Просто, потпуна неочекиваност да ће угледати оплаканог Учитеља живог учинила је да Маријину душу обузме тако непосредна радост да се она пре него што је помислила на тајанствено васкрсење, на Његово Божанство, просто предала одушевљеној радости као о драгом човеку, који је избегавши смртну опасност, и заборавивши да је жена, пожелела је да загрли Учитеља и да целива Онога Кога је сматрала мртвим и украденим у претходним тренуцима. Господ је подсећа на неумесност оваквог израза, чак и ако је он израз потпуно чисте љубави, нудећи касније, исте вечери, својим ученицима мушког пола, који су још увек сумњали, да опипају Његове ране. Другачији је био однос Господа према поклоњењу исте ове Марије Магдалине и друге Марије сат или два након Свог првог јављања. Овде су већ обе Марије знале да се Господ јавља верницима као победник смрти и пакла, као Онај Ко се пење ка Небеском Оцу у вечно царство и с влашћу шаље апостоле на проповед и на победоносну борбу са светом. Сад обе жене, сревши Њега, Који им је говорио „радујте се“ више не „земнаја мудрствујут“, већ Му се клањају као живој светињи, као Сину Божијем, и зато их Он не спречава да учине оно што су учиниле: приступивши ухватише се за ноге Његове и поклонише Му се(Мт. 28, 9). Чини се, читаоче, да си усагласио Матеја и Јована, али како ћеш их усагласити с другом двојицом јеванђелиста? Где ћеш сместити долазак Магдалине на гроб с мирисима у пратњи других жена мироносица, које су наведене код Марка и Луке?
Главна мисао нашег одговора биће следећа. Марија Магдалина с мирисима уопште није долазила на гроб Господњи, већ су с мирисима долазиле друге жене после првог јављања Христа Марији, а можда чак и после другог, али које још нису знале за Христово Васкрсење. Казивање Јована говори о томе да још бјеше мрак (Јн. 20, 1), а казивање Марка истиче догађај који се десиоврло рано… око изласка сунца (Мк. 16, 2) („воссијавшу солнцу“ – тако је и на грчком), а Лука о ономе што је било врло рано (Лк. 24, 1). Ова два израза нису толико одређена да би се стављала пре или касније времена које је наведено у првом Јеванђељу, али у сваком случају, овде се говори о женама, које су на гроб дошле потпуно неприпремљене за проповед васкрсења, и нема никакве потребе да се инсистира на томе да је међу њима била Марија Магдалина: напротив, ова двојица јеванђелиста дају потпуну могућност да се прихвати супротна мисао, управо та да Магдалине међу њима није било. Обојица јеванђелиста деле три догађаја: а) куповину (Марко) или претходну припрему (Лука) мириса; б) долазак жена на гроб и беседа с Анђелом (Марко) или Анђелима (Лука); в) објављивање апостолима. Почећемо од последњег момента. Не треба мислити да по Марку наводно уплашене жене уопште нису ни испричале о виђењу Анђела и да нису испуниле његову заповест дату апостолима; Марко само истиче да нису то могле одмах да учине и да су апостоли за то сазнали пре свега од Марије Магдалине, којој се Господ „јавио прво“. Видите, Марко је сам истиче из реда осталих мироносица, дакле, помиње догађај, који није везан за доношење мириса. Али да ли је Марија Магдалина по Марку учествовала у овом доношењу? Уопште није. Он говори само о њеном учествовању у куповини мира (в. Мк. 16, 9).
Док Марко, поименце навевши жене које су гледале погребење Господа и оне које су куповале мирисе, не понавља имена говорећи о томе да су мироносице донеле миро на гроб, Лука не наводи имена, ни оних које су припремале миро, ни оних које су га донеле на гроб Господњи, већ помиње да састав једних и других није био исти („заједно с њима неке друге). Очигледно је да су се неке од њих с мирисима враћале још у петак после смрти Спаситеља суботу пак проведоше у миру по закону (Лк. 23, 56), а друге су куповале миро већ по истеку суботњег починка (в. Мк. 16, 1). Дакле, Лука не наводи имена жена које су донеле миро, али се изражава овако: па вративши се од гроба, јавише све ово једанаесторици и свима осталима. А то бијаху Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима (Лк. 24, 9-10). Запазите овај додатак: „које су рекле апостолима“; не каже – које су носиле миро, виделе Анђеле, већ „које су рекле једанаесторици и свима осталима“ (в. Лк. 24, 9). У овом повратку је учествовала Марија, тачније, она га је и започела, као што сведоче Јован и Марко, а о њеном учествовању у доношењу мира на гроб не говори, дакле, ниједан јеванђелиста.
Само по себи се разуме да речи јеванђелисте Луке: „Јавише ово једанаесторици и свима осталима“ не могу да се схвате као појединачни акт, јер сва ова многобројна заједница није могла стално бити заједно, већ у смислу да су сведокиње васкрсења ишле из куће у кућу с радосном вешћу, односно две Марије, које су виделе Господа и остале мироносице, које су беседиле с Анђелима. Треба сматрати да се на прво сведочанство односе речи трећег Јеванђеља: Петар устаде па отрча на гроб, и нагнувши се видје само покрове гдје леже (Лк. 24, 12) – које се подударају с речима Јована тада изиђе Петар и други ученик, и пођоше ка гробу (Јн. 20, 3).
Из овога видимо да јеванђелисти не само да један другом не противрече, описујући догађаје првог дана по Христовом Васкрсењу, већ да говорећи о различитим моментима овог дана сваки од четворице као да намерно оставља место за укључивање оних момената о којима казују тројица осталих.
Сједињујући четири казивања добијамо овакав редослед догађаја. Једне од Христових ученица у петак предвече (в. Лк. 24), друге и међу њима Марија Магдалина, у суботу увече (в. Мк. 16) купују миро да би ишле с њима и помазале тело Господње. Међутим, Марија Магдалина напушта другарице и још ноћу уочи недеље трчи до гроба, не проналази Погребеног (в. Јн. 20), зове Петра (в.Лк. 24; Јн. 20) и Јована (в. Јн. 20), стоји ван пећине гроба плачући, говори с Анђелом и с Господом Исусом, не препознаје Га, а препознавши трчи код Њега, али јој није дозвољено да Га додирне, и по Његовој заповести иде да објави апостолима (в. Јн. 20; Мк. 16) и осталим ученицима (в. Лк. 24). Не знајући за то, на гроб долазе друге мироносице, примају заповест од Анђела (в. Мк. 16; Лк. 24) и вративши се, прво од страха ћуте (в. Мк. 16), а затим за Магдалином и саме казују свима о виђењу (в. Лк. 24). Марија Магдалина и друга Марија, већ уверене у Христово Васкрсење, иду да виде гроб и пелене Господње, које су видели Петар (в. Лк. 24; Јн. 20) и Јован (в. Јн. 20), али које Марија није видела кад су јој се Анђели први пут јавили (в. Јн. 20). Дошавши на гроб обе Марије поново виде Анђела који им дозвољава да уђу унутра и да виде место где је Господ лежао (в. Мт. 28) и где је остала Његова погребна одећа. Притом им Анђео заповеда да потврде ученицима васкрсење и вазнесење, што је Магдалини већ наредио да учини Господ Који јој се јавио (в. Јн. 20). Потпуно усвојивши радосне догађаје обе Марије поново журе код апостола; на путу их дочекује Господ и више их не спречава да Му се поклоне и да побожно дотакну Његове ноге (в. Мт. 28). Пред вече истог овог дана све је ово постало познато не само једанаесторици, већ и седамдесеторици ученика (в. Лк. 24), а жалосна измишљотина фарисеја и војника о крађи Христовог тела док су спавали (како би за то могли да сазнају они који спавају?), није збунила Христове ученике, јер их је Он многобројним јављањима уверавао у Своје васкрсење, допуштао да Га дотакну, јео је у њиховом присуству, и напокон, наочиглед свих ученика узнео се на небо четрдесетог дана по васкрсењу (в. Мк., Лк. и Дап.).
Све ово постаје јасно ако се усаглашеност Јеванђеља базира управо на тврдњи да су две Марије из првог Јеванђеља кренуле да виде гроб, већ знајући за Васкрсење Господа.
Прошле су три године након издавања овог чланка кад је аутор имао прилике да у Четјим-Минејама светитеља Димитрија за 22. јул угледа следеће сведочанство светог Никифора које је потпуно сагласно с нашом тачком гледишта на редослед догађаја: „Магдалина трећи пут дође код гроба и два пута виде Христа. Прво ујутру још док је био мрак (по Јовану)… затим с њима (с Петром и Јованом)… и то је био њен други долазак на гроб Господњи… Трећи пут дође с другима… с њима кад после виђења Анђела и васкрсења Христовог објави враћајући се апостолима, други пут виде Господа и… рече им – радујте се“ и др. што се налази у 28. глави по Матеју.

---

 
НАПОМЕНЕ:

Први пут је објављено у 4. допунском тому Сабраних дела. Кијев: Штампарија Кијево-Печерске Успенске Лавре, 1918.

Пре неколико година сам имао прилике да читам, не сећам се чији чланак у вези с овим предметом у којем аутор инсистира на томе да наводно израз словенског текста „свитајушчи во једину от субот“ не означава освит, већ само приближавање првог дана после суботе, односно да је Господ васкрсао и да се двема Маријама јавио у суботу увече, упркос директном сведочанству Марка: васкрснувши рано у први дан недјеље (Мк. 16, 9). Аутор сматра да се овај стих односи на Јеванђеље по Луки: и дан бјеше петак, и субота освиташе (Истина, у оба случаја се користи исти грчки глагол, али је јасно да се он не користи у истом смислу. Јер Лука говори о погребењу тела Господа, које се одиграло у петак пре наступања суботњег мира (уп. Јн. 19, 42; Лк. 23, 56), а аутор тешко да ће се одлучити да тврди да су две Марије кренуле на гроб до календарског наступања недеље, односно до завршетка суботњег почивања. Јасно је да ова реч, свиташе код Луке није означавала атмосферско, већ светлосно стање дана (освита), као код Матеја, а празнично (субјективно) ишчекивање се предосећало, постојао је предокус суботе, али не суботњи освит, већ приближавање суботе као дана, који почиње од заласка, а не од изласка сунца, око 6 сати увече. Тако се код нас на почетку Великог поста поје да сија освит Васкрсења, разуме се, не као атмосферска појава, не као знак брзог изласка сунца, већ као радосно осећање, које претходи светој ноћи Васкрсења за 48 дана.

Митрополит Антоније Храповицки

Извор: светосавље.орг

СВЕТЛО ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО

Икона "Спаситељ у Белом Хитону"
Налази се у Великој лаври Светог Александра Невског
Петроград 

Васкрсење Твоје Христе Спасе,

анђели певају на небесима,

и нас на земљи удостоји

да чистим срцем, Тебе славимо.

Христос васкрсе из мртвих,

смрћу смрт уништи,

и свима у гробовима живот дарова.

Мироносице дошавиш на гроб Животодавца нађоше Анђела где седи на камену, и проговоривши он им овако говораше: Што тражите живога међу мртвима? Што оплакујете Нетрулежног као у трулежи? Идите, јавите Ученицима његовим.

Стих:

Ово је дан који створи Господ, обрадујмо се и узвеселимо се у њему.
Пасха, дивна Пасха, Господња Пасха,
Пасха свечасна нам грану,
Пасха, с радошћу загрлимо један другог!
О Пасха, избављење од жалости!
Јер данас Христос, засијавши из гроба као из дворца,
испуни жене радошћу
Говорећи: Јавите Апостолима.

СВЕТА И ВЕЛИКА НЕДЕЉА ПАСХЕ

ЛИТУРГИЈА

Пocт се окончава у поноћ,[1] и због тога се литургија на свету Пacxy служи веома рано, непосредно након јутрење.
Служи се литургија светог Јована Златоуста.
Како смо рекли, својеврсну срж пасхалне јутрење представља канон светог Јована Дамаскина, док се као својеврсно средиште пасхалне литургије примећује читање из Јовановог јеванђеља (Јн. 1,1-17). Овом читању претходи читање из Дела апостолских (Дела aп. 1, 18). Сведочење јеванђелисте јесте сведочење упућено читавом свету. To је сведочење о божанствености васкрслог Спаситеља света, Христа, Који је био, јесте и биће истински Лoroc, Онај Који Јесте и Онај који је Васкрсао и Који одлази тамо где је и раније био (погл. Јн. 8,15; 6,62), јер: „И нико се није попео на небо осим Онај који сиђе с неба, Син Човечији који је на небу“ (Јн. 3,13).
У делу Јеванђеља које се чита примећујемо два богословска сегмента, наиме то су стихови 1-4 и 14. стих.
Смисао ових стихова, у њиховом литургичком тумачењу, јесте да васкрснути може само Онај Који Јесте, неко ко је Вечан јер васкрсење изражава чињеницу неробовања уништењу и пролазности: „И ево, ја сам са вама у све дане до свршетка века. Амин.“ (Мт. 28,20). Ово је могао рећи само Онај који је за себе рекао: „Ја сам Први и Последњи“ (Откр. 1,17).
Јеванђеље које се чита на Пасху јесте на неки начин историја о вечности Творца и историја о Новом стварању.
Што се тиче основних текстова пасхалне службе, као и службе Велике суботе, слободно се може рећи да они одишу древношћу јер елементе ових служби сусрећемо у споменицима хришћанске литературе у којима препознајемо и тесну повезаност Пасхе и литургије. Та веза сачувана је и у савременој Православној богослужбеној пракси.
Пуноћа Пасхе откриће се у животу будућег века, али и сада, овде на земљи, у лепоти Пасхалне ноћи, верницима је дат предукус вечне радости и њене небеске дубине, њеног немерљивог сјаја.

---

НАПОМЕНЕ:

,До оглашавања петлова“,- 89. правило Трулског сабора. Такође погледати 1. правило светог Дионисија Александријског.

https://svetosavlje.org/sr/tumacenje-bogosluzenja-strasne-sedmice-i-pashe/17/

Васкршњи канон Светог Јована Дамаскина

СТИХИРА НА ЛИТИЈИ ОКО ХРАМА УОЧИ ВАСКРШЊЕГ ЈУТРЕЊА

Васкрсење Твоје, Христе Спасе, анђели певају на небесима, и нас на земљи удостој чистим срцем да Те славимо.

ТРОПАР

Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и свима у гробовима живот дарова. 

КАНОН

ГЛАС ПРВИ, ПЕСМА ПРВА, ИРМОС:

Васкрсења дан је, просветлимо се, народе: Пасха је Господња, Пасха, из смрти у живот и са земље на небо Христос Бог нас преведе док  победну песму појемо.

Очистимо чула, и угледајмо Христа како блиста неприступном светлошћу васкрсења, и јасно чујмо како нам каже: “Радујте се!“, док победну песму певамо. 

Небеса да се достојно веселе, а земља да се радује, да празнује свет видљиви и невидљиви, јер устаде Христос, весеље вечно.

ПЕСМА ТРЕЋА, ИРМОС:           

Приђите да пијемо ново пиће, не из камена неплодног чудесно изведено, него извор нетрулежности који провре из гроба Христа, у Коме се утврђујемо.         

Сада се све светлошћу испуни, и небо и земља и преисподња, да сва твар слави устајање Христово, у коме се утврђује.

Јуче се сапогребох с Тобом, Христе, саустајем данас с васкрслим Тобом; јуче се распех са Тобом, данас ме сапрослави, Спасе, у Царству Твојем.

ИПАКОЈ, ГЛАС ЧЕТВРТИ

Претекавши јутро мироносице са Маријом, и нашавши камен одваљен од гроба, слушаху од анђела: “Зашто са мртвима тражите Онога Који пребива у вечној светлости? Видите погребне повоје, трчите и свету проповедајте да је васкрсао Христос, умртвивши смрт, јер је он Син Бога Који спасава род човечији“.  

ПЕСМА ЧЕТВРТА, ИРМОС:

На Божаственој стражи Богоречити Авакум да стане с нама, и покаже нам светлоносног анђела, који јасно вели:“Данас је спасење свету, јер васкрсе Христос као свесилни“.

Као Онај Који отвори девичанску утробу Христос се јави у мушком полу; као човек, би наречен Јагњетом; као непорочан, јер недоступан скврни, Он је наша Пасха; и као Бог истинити би наречен савршеним.

 Као  једногодишње јагње, благословени наш венац Христос, добровољно за све заклан би, као Пасха очишћујућа; и опет нам из засија из гроба као красно Сунце правде. 

Богородитељ Давид пред ковчегом који беше праслика (будућих догађаја, нап.прир.) скакаше играјући, а ми, народ Божји свети, гледајући остварење праслика, веселимо се божаствено, јер васкрсе Христос као свесилан.

ПЕСМА ПЕТА, ИРМОС:

Јутрењујмо раним зајутарјем, и уместо мира песму приенсимо Владару, и угледајмо Христа, Сунце правде, који свима живот изблистава.

Гледајући безмерну доброту Твоју, они које је ад држао свезане оковима ка светлости иђаху, Христе, веселим ногама, Пасху хвалећи вечну.

 Свећеносци, приступимо Христу Који из гроба излази као Жених, и празнујемо празникољубивим чином Пасху Божју спасоносну.

ПЕСМА ШЕСТА, ИРМОС:

Сишао си у земну преисподњу, и растргао вечне окове, који су спутавали заточене, и тридневан, као из кита Јона, васкрсао си из Гроба.

Сачувавши целе печате (на гробу, нап. прир), Христе, васкрсао си из гроба, Ти, Који ниси оштетио кључеве Дјевине кад си се рађао, и отворио си нам рајске двери.

Спасе мој, који си жива и незаклана жртва, Самога си Себе добровољно принео Оцу, саваскрсао си свероднога Адама, васкрсавши из гроба.

КОНДАК

Ако си и у гроб сишао, Бесмртни, но адову си силу разорио, и васкрсао си као победник, Христе Боже, женама мироносицама рекавши:“Радујте се!“, и апостолима Твојим мир дарујући, палима дајући васкрсење.

 ИКОС

Тражећи Сунце пре сунца, које негда беше зашло у гроб, претекоше јутро дана жене мироносице, и једна другој говораху:“О, другарице, дођите да миомирисима помажемо Тело живоносно и погребено, плот Онога Који васкрсе палога Адама, што лежи у гробу. Идемо, потрудимо се као Мудраци (у Витлејему, нап. прир.) и миро принесимо као дарове, не Ономе Који лежи у пеленама, него Ономе Који је обмотан Плаштаницом, и заплачимо, и узвикнимо: о, Владико, устани, палима даруј васкрсење.

Васкрсење Христово видевши,поклонимо се Светоме Господу Исусу, јединоме безгрешноме; Крсту Твоме клањамо се, Христе, и Свето васкрсење Твоје певамо и славимо, јер си Ти Бог наш, именом се Твојим именујемо. Ходите сви људи, поклонимо се Светом Васкрсењу Христовом, јер гле Крстом дође радост свему свету. Свагда благосиљајући Господа, певајмо Васкрсење Његово, јер се прослави.

Васкрсе Христос из гроба, као што прорече, даде нам живот  вечни, и велику милост.

ПЕСМА СЕДМА ИРМОС           

Онај Који младиће из пећи избави, поставши човеком,страда као смртан, и страдањем смртно одева у лепоту нетрулежности, Он, једини благословени и препрослављени Бог отаца.

Богомудре жене с миром за Тобом трчаху: Онога Кога као мртвога са сузама тражаху нађоше да Му се с радошћу поклоне као живоме Богу и тајанствену Пасху ученицима Твојим, Христе, благовестише.

Празнујемо умртвљење смрти, разарање ада, почетак другог вечнога живота, и играјући певајмо Узрочника, јединог благословеног и препрослављеног Бога отаца.         

Јер заиста је свештена и свепразнична ова спасоносна и светлозарна ноћ, која је прва навеститељка светлоносног дана устајања (свих из гроба, нап. прев.), у којој Светлост ванвремена из гроба телесно свима засија.

 ПЕСМА ОСМА ИРМОС

Ово је наречени и свети дан, једини Цар и господар свих субота, празник над празницима и славље над слављима, у коме Христа занавек благосиљамо.

Приђите, род новога винограда, Божаственог весеља у нарочитом дану васкрсења Царства Христовог се причестимо, опевајући Га као Бога у све векове.

Подигни очи своје, Сионе, и види: гле, дођоше ти као Богосветла светила, од запада и севера и мора и истока чеда твоја, која у теби заувек Христа благосиљају.

ТРОЈИЧАН

Пресвета Тројице, Боже наш, слава Теби!

Оче Сведржитељу, и Речи, и Душе, једна природо у Три Личности, надсуштаствени и надбожаствени, у Тебе се крстисмо, и Тебе благосиљамо у све векове.

ПРИПЕВ

Анђео клицаше благодатној: Пречиста Дјево, радује се! И опет велим:Радуј се! Твој Син васкрсе тридневан од гроба, и мртве подиже: народе, весели се!

ПЕСМА ДЕВЕТА ИРМОС

Светли се, светли се, Нови Јерусалиме, слава гле Господња на теби засија. Певај сада  и весели се, Сионе, а Ти, Пречиста,  ликуј због устајања порода Твојега.

 О, Божаственаг, о, пренежног, о најслађег Твојега гласа, са нама си нелажно обећао да будеш до краја света, Христе, Кога ми, верни, имајући као потврду наше наде – радујемо се.

О, Пасхо велика и најсвештенија, Христе, о Мудрости, и Речи Божја, и Сило, удостој нам да се још присније причешћујемо Тобом у невечерњем дану Царства Твојега.

ЕКСАПОСТИЛАР САМОГЛАСНИ

Телесно уснув, као мртав, Царе и Господе, тридневан си васкрсао, Адама подигавши из трулежности и разоривши смрт: Пасхо нетрулежна, свету спасење! (Понавља се три пута)

СТИХИРЕ

Стих:Да васкрсне Бог и расточе се непријатељи Његови.

Пасха свештена нам се данас показа: Пасха нова, света, Пасха тајанствена, Пасха свечасна, Пасха Христос Избавитељ; Пасха непорочна, Пасха велика, Пасха верних, Пасха која нам отвара двери рајске: Пасха која освештава све верне.

Стих: Као што ишчезава дим, да ишчезну.         

Приђите после виђења, жене мироносице, и Сиону реците: прими од нас радост Благовести о Христовом Васкрсењу; весели се, ликуј и радуј се, Јерусалиме, видевши Цара Христа како исходи као Жених из гроба.

Стих: Тако да погину грешници од лица Божијег, а праведници да се радују.

Жене мироносице које су у рано јутро стале пред гроб Христа Животодавца нађоше анђела како на камену седи, и он им рече: што тражите Живога са мртвима? Што плачете за Нетрулежним као да је  трулежан? Идите и успроповедајте ученицима Његовим.  

Стих: Ово је дан који сазда Господ, обрадујмо се и развеселимо се у њему.

Пасха прекрасна, Пасха, Господња Пасха! Свечасна Пасха нам данас засија! Пасха! Радосно загрлимо једни друге! О, Пасхо – избављење од туге, јер из гроба данас Христос засија као из ложнице, а жене радошћу испуни, говорећи: реците апостолима!

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу и сада и свагда и у векове векова. Амин.

Васкрсења дан је, и просветлимо се празником, и један другог загрлимо, рецимо „Браћо“ и онима који нас мрзе, и све опростимо васкрсењем, и тако запевајмо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! МОЛИТВЕНО ПРАВИЛО О ВАСКРСУ (од Васкрса до Томине недеље)

Васкрс је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих, победио смрт и свима људима од Адама и Еве до последњег човека на земљи даровао вечни живот. Због значаја овога празника, свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс. 

Васкрс спада у покретне празнике, и празнује се после јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног месеца који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње, никада пак не пре те равнодневнице. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја по новом календару. 

За Васкрс су, такође, везани лепи обичаји у нашем народу. У целом хришћанском свету, па и код нас Срба, за овај празник је везан обичај даривања јајима. Јаје је символ обнављања природе и живота. И као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.

http://www.svetigora.com/node/3565 

МОЛИТВЕНО ПРАВИЛО О ВАСКРСУ (од Васкрса до Томине недеље) 

ПОЛУНОЋНИЦА, ЈУТАРЊЕ МОЛИТВЕ, ЧАСОВИ, ПОВЕЧЕРЈЕ, МОЛИТВЕ ПРЕД СПАВАЊЕ И КЕЛЕЈНО (МОЛИТВЕНО) ПРАВИЛО ВРШЕ СЕ ПО ОВОМ ПРАВИЛУ:

Благословен Бог наш..

Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уншити, и свима у гробовима живот дарова. (трипут)

Видевши Васкрсење Христово, поклонимо се светоме Господу Исусу, јединоме безгрешноме. Крсту Твоме клањамо се Христе и свето Васкрсење Твоје певамо и славимо; јер си Ти Бог наш, осим Тебе другога не знамо, име Твоје именујемо. Ходите сви верни, поклонимо се светом Васкрсењу Христовом. Јер, гле, кроз Крст дође радост целоме свету. Увек благосилљајући Господа, певајмо Васкрсење Његово; јер ради нас претрпевши Крст, смрћу смрт разруши. (трипут)

Ипакој, глас 4:

Претекавши јутро Мироносице с Маријом, и нашавши камен одваљен од гроба, слушаху од Анђела: Што с мртвима као човека тражите, Онога који је у вечној светлости? Видите погребне повоје, трчите и свету проповедајте: да је васкрсао Господ, умртвивши смрт, јер је Он Син Бога, који спасава род човечански.

Кондак, глас 8:

Ако си и у гроб сишао, Бесмртни, но адову си силу разорио, и васкрсао си као Победитељ, Христе Боже. Женама Мироносицама рекавши: Радујте се! и Твојим Апостолима мир дарујући, палима дајући васкрсење. У гробу телесно, у аду с душом као Бог, у Рају с разбојником, и на Престолу био си, Христе, са Оцем и Духом, све испуњујући, Неограничени.

Слава: Гроб Твој - извор васкрсења нашега, Христе, показа се као живоносан, као лепши од Раја, ваистину светлији од сваке царске одаје.

И сада: Вишњега си освећено Божанско насеље, радуј се, Богородице, јер се Тобом даде радост онима који кличу: Благословена си Ти међу женама, Свебеспрекорна Владичице.

Господе помилуј. (40 пута)

Слава: и сада: Часнију од Херувима...

Именом Господњим благослови...

Христос васкрсе из мртвих. (трипут)

ОТПУСТ.